Ako skoro standardni scenario početka svakog Grend Slema u barem poslednjih 10 godina sadrži to da “sudari” nešto što ima smisla sa potpunom besmislicom, a da se onda tim povodom digne prašina u teniskoj javnosti, onda ni ovogodišnji Rolan Garos ne predstavlja izuzetak.
Ni manje ni više nego druga nositeljka (a pritom četvorostruka Grend Slem šampionka) Naomi Osaka je bacila “smrdljivu bombu” u teniski etar odbijanjem da po cenu (za nju verovatno lako podnošljivih) kazni odbije da učestvuje u konferencijama za medije, citirajući da one “negativno utiču na njeno mentalno zdravlje i predstavljaju bezobzir prema stanju igračica posle mečeva”. Tim senzacionalističkim PR manevrom koji je skoro sigurno zamisao nekog novokomponovanog “stručnjaka” iz te oblasti kako bi svojoj klijentkinji što pre obezbedio status nove Serene Vilijams svetskog tenisa (sledeći “duh vremena” po kome vreme nije novac – nego novac pokreće vreme) – uskovitljala se sva šljaka teniskog kompleksa kod Bulonjske šume, podstaknuta motivima nižim od onih koji se često vezuju za “najstariju profesiju” koja se odvija u tom slikovitom delu Pariza.
I dok su se ređali oni koji su, teško krijući gađenje ovim gestom, bili prozvani važnošću svog teniskog statusa da “diplomatski” izraze kritiku, “goruća reka” društvenih mreža je generisala dovoljni broj diletanata za koje je (gle čuda) ovaj potez nipoafroamerikanke sasvim kul i opravdan i još jednu vrednu tradicionalnu aktivnost svrstao pod kategoriju “dokle više”.
Time je masno “ubrljana” sasvim zanimljiva uvertira u turnir koji je, zbog svoje često potpuno nepredvidive složenosti, pri vrhu najpoželjinih za osvojiti u svetu tenisa, a koja je sadržala intrigantno gladijatorsko finale Mastersa u Rimu između Đokovića i Nadala, odluku prvog igrača sveta kome je ovaj turnir možda i od presudne važnosti za kreiranje teniske istorije da se na njemu priprema osvajanjem ATP 250-ice u domovini u konkurenciji igrača koji bi bili srećni da prođu kvalifikacije za pariski Grend Slem, povratnike na šljaku i turneju Federera, odnosno Tima, koji su nedavno ovde igrali polufinale i finale, a sada bi mogli da se poklone pri izlasku već posle prvog ili drugog kola i zanimljiva ukrštanja perspektiva u ženskom singlu u kojima se nalaze važeća šampionka Iga Švjontek, broj 1 Barti, nepredvidiva Pliškova i (još) uvek aktulena Serena Vilijams.
I kao kruna svega što je vanvremenski vredno, lepo i inspirativno u tenisu i što je bilo zamišljeno kao “višnja na torti” najave turnira – statua osvajača 13 trofeja Musketira Rafaela Nadala od čistog čelika i formata od preko 3 metra visine i 4 širine (pogađate – da bi obuhvatila njegovu kretnju pri legendarnom forhendu) inaugurisana je uz “muziku” ovakvog "nonsensa" i što je možda i bilo očekivano ali i moglo da bude preskočeno u ime digniteta kontra-kampanje Rolan Garosa na društvenim mrežama sa primerima “odgovornog medijskog ponašanja” igrača i igračica.
“Lepota će spasiti svet” – napisao je Dostojevski... I ostaje nada da će ova zaista prelepa i zaslužena statua sada i ubuduće dati svoj doprinos u spašavanju renomea i vrednosti tenisa od ovakvih bizarnih gestova i ostalih problema koji opterećuju tenis danas.
A kada smo napokon kod tenisa, veoma moguće je da će nam ove godine već prvi mečevi pokazati da stvari nisu onakve kakve izgledaju. Naravno, tu se prvo misli na “trag” koji bi (često osporavani) drugi nosioci Danil Medvedev, odnosno Osaka, mogli da ostave u daljem toku takmičenja. Medvedev je sigurno višestruki budući osvajač Grend Slemova, ali je pitanje koliko će mu vremena biti potrebno da to učini u Parizu na podlozi za koju ne krije da je uopšte ne voli, iako neke nedavne izjave sugerišu da mu “uslovi i loptice ove godine odgovaraju”…
Svaki Osakin izlazak na teren bi mogao da bude praćen različitim bučnim reakcijama od strane publike, a igrati u tom ambijentu je pravi “udar na mentalno zdravlje” koji je svojom nepromišljenošću ova inače sjajna igračica sebi natovarila na vrat, te je pitanje kako će uspeti da se nosi sa tom vrstom pritiska na podlozi koja ni njoj nije baš “po meri”.
U žrebu muškog singla ovo bi još dodatno pogodovalo “zahuktalom” Cicipasu, ali samo ako bude rešio nekoliko potencijalno problematičnih mečeva u svoju korist (osvajač Parme Korda, Krajinović, Raonić ili Karenjo-Busta) pre mogućeg četvrtfinala sa Danilom, čiji je žreb na tom putu znatno lakši (Bublik – pa Opelka, Dimitrov kao mogući protivnici).
Od glavnih nosilaca kod muškaraca, moglo bi se pričati o tome da li je Zverev u najboljoj situaciji ili ne, ali će to ponajviše zavisiti od toga da li će moći da održi visok nivo dosadašnjih nastupa na šljaci i odgovori na izazove u vidu Hačanova, Bautiste Aguta, Ruda i eventualno Tima (ako Austrijanac uspe da digne formu kroz turnir). U tom delu žreba su moguća razna iznenađenja, a najveće bi svakako mogao da stvori sam Zverev, time što bi potpuno podbacio u nekom meču, što je za njega čest slučaj na Grend slemovima.
Debata o tome da li je opravdano da trinaestostruki osvajač Rolan Garosa bude “tek” treći nosilac ovog turnira još uvek traje i trajaće, ali će se u međuvremenu Rafael Nadal baviti važnijim stvarima na terenu. U tom smislu ga možda očekuje “paklena” osmina finala protiv igrača koji ga je imao tek pre nekoliko nedelja u Rimu – mladog izazivača Janika Sinera, a u daljem maršu ka očekivanom polufinalu sa Novakom još jedan triler protiv pobednika njihovog meča u Monte Karlu, Rusa Rubljova. Rafa izgleda potpuno fit, lepo ga je bilo videti na “treningu aktuelnih šampiona” kako deli savete Igi Švjontek, ali je pitanje kakav savet bi mu pomogao ako bi stvari zagustile u ovom delu žreba koji za je za njega retko kada bio ovako izazovan. Upozorenje: pratite sa posebnim interesovanjem Aslana Karaceva, igrača koji je pobedio i Rubljova I Đokovića ove godine, i koji više nema respekta ni za kog protivnika na turu, jer (uz npr. Sinera, Ruda) može da bude autor nekih od najvećih iznenađenja u Parizu ove sezone.
Prvi igrač sveta Novak Đoković je u Beogradu odigrao neku vrstu “produžene prve nedelje” Grend slema, pa bi to moglo da se smatra dobrom uvertirom u ovu na njega istorijski važnu kampanju u “gradu svetlosti” u smislu uspostavljenog takmičarskog ritma, sa nadom da ga ovaj “karijerni eksperiment” nije previse umorio pred izazove koji slede.
De Minor bi za našeg asa mogao da bude dobar test pred najvažnije izazove u kojima bi mogli da figuriraju na šljaci sjajni osvajač Serbia Opena Mateo Beretini ili manje verovatno Rodžer Federer.
Možda čudno zvuči poređenje – ali se o Italijanu nema šta mnogo više reći (osim da je zaista velika pretnja za sve koji mu se nađu na putu) dok se ne zna gde početi priču o dvadesetostrukom osvajaču Grend Slem trofeja I drugom na listi po broju osvojenih trofeja na ATP turneji svih vremena. Federer je, po Čerčilovom citatu o Sovjetskom Savezu - “zagonetka umotana u misteriju unutar enigme” za sve poznavaoce tenisa ove godine u Parizu i ono što je prikazao na šljaci do sada ove godine sugeriše da bi uz malo “finog podešavanja” svakako mogao da uradi i nešto više nego da “skupo proda svoju kožu” kako je i sam najavio svoj nastup na Rolan Garosu 2021.
Evidentno je da mu nedostaju mečevi, konsistentnosti u razmenama i održavanju nivoa igre (što možda ukazuje i na potrebu za boljom fizičkom pripremljenošću – iako i njegovih 39 leta tu igraju važnu ulogu) što se ponajviše odražavalo na za njega neverovatno veliki broj grešaka, ali je Fed na momente isporučivao lepršavu, maštovitu i efikasnu igru koja je obeležila ovu eru tenisa i koja bi još barem narednu sezonu mogla da oduševljava milione njegovih poklonika i pratilaca širom planete. Da li bi Pariz mogao da bude platforma za njegov povratak na formu sa Vimbldona 2019? To će biti zanimjlivo videti, barem koliko i pretpostavljena osmina finala sa Beretinijem.
Ukratko – bilo bi neopravdano (uz evenualno blagi otklon prema Nadalu, Đokoviću, a donekle Cicipasu i Zverevu) izdvojiti bilo kog igrača kao izrazitog favorita za osvajanje Rolan Garosa.
Prva sezona u istoriji koja će predstaviti i noćne mečeve na svim terenima bi mogla da sadrži neke zanimljive situacije u smislu uslova odigravanje mečeva koji bi eventualno bili pomerani zbog nepovoljnih vremenskih uslova (niže večernje temperature koje utiču na let loptice, na primer), ali je prošlogodišnji vanredni termin održavanja Rolan Garosa krajem septembra pružio uvid u to kako bi mogla da izgleda igra u tim uslovima, dakako manje vlažnim od 2020.
Opšte okolnosti za igru u Parizu ove sezone, uz izuzetno važan povratak publike na tribune od početka, značajno podsećaju na vremena pre korone – što raduje i takmičare i poklonike tenisa u smislu da će se ono što je najvažnije ipak dešavati na terenu, u samoj igri i da će se tu tražiti “momenat istine” i uvid u perspektivu ishoda glavnih mečeva i turnira u celosti.
Za nas ostaje najveća briga da li je Belgrade Open, uz sve svoje nepobitne vrednosti i uspeh, bio više rizičan nego koristan Novaku Đokoviću i da li će se motivaciona energija sa kojom ga je rodna srednia ispratila put Pariza moći da bude transformisana u fizičku i mentalnu bez koje je nemoguće očekivati konačni uspeh na drugom Grend Slemu sezone?
Kod dama, da pogledamo stvari “odozgo”: Ešli Barti je prva nositeljka, takođe i osvajačica ovog turnira iz 2019. ali je kod nje najveći problem fizičko stanje (povlačenje sa Mastersa u Rimu pre 2 nedelje), koje zbog njene konstitucije mora da bude na najvišem nivou kako bi imala potrebnu mobilnost na terenu I prikazala šampionski nivo tenisa. Ako toga nema, već u ranoj fazi turnira bi protiv nje to mogle da iskoriste Žaber, Gof ili Si.
Veliki znak pitanja, sa mogućim pozitivnim odgovorom, stoji pored ove godine povremeno odličnih Kenin, Pegule, Pliškove, Mertens i Muguruze (kao osvajačica ili finalistkinja do sada održanih turnira), dok se po nivou igre i pripremljenosti u tom delu žreba izdvajaju Grkinja Sakari i aktuelna šampionka Poljakinja Švjontek. Obe imaju fin uvodni žreb, pa bi njihov eventualni četvrtfinalni meč mogao da bude prava poslastica za ljubitelje “tenisa u suknjicama”.
Lepo je videti nekadašnju prvu juniorku sveta Ivanu Jorović u glavnom žrebu Rolan Garosa, a ako bude imala dovoljno samopouzdanja u svoju igru od nje same bi ponajviše moglo zavisiti to da li će uspeti da se probije u drugo kolo turnira pobedom nad Martincovom.
Za pratiti, osim spomenutih: finalistkinju Australijen Opena Muhovu, trinaestu nositeljku Brejdi, učesnicu premiernog WTA turnira u Beogradu Martić i talentnovanu Slovenku Kaju Juvan.
Donji deo ženskog žreba satkan je od upitnika i dilema, pa zato pogledajmo prvo glavne nositeljke. Ako ne popusti na psihološkom planu (razlozi opisani gore) Osaka ne bi trebala da ima veće izazove do Bertens u osmini finala, a najzvučnija protivnica u četvrtfinalu bi mogla da joj bude ujedno i jedna od najmanje predvidivih (usled zdravstvenih problema) – Kanađanka Andreeesku. Ako se budu pitale Benčić, Kudermetova ili Siniakova, bilo koja od njih tri bi mogle da zauzmu to mesto i biće zanimljivo videti ko će konačno izači na vrh tog dela žreba, odnosno koja će uspeti da iskontrolišu greške koje često unazađuju njihovu igru i nastupe. Postavši prva mlađa sestra u istoriji koja je svoju stariju sestru dobila u finalu Grend Slema 2002. upravo na Rolan Garosu, njegova trostruka osvajačica Serena Vilijams nikada nije krila da ima poseban odnos prema turniru na kome je morala da sačeka celih 11 godina pre nego što ga je ponovo osvojila 2013 godine. Svakakvi komentari su mogli da se čuju u vezi njenog navodno “previse povoljnog žreba” u Parizu ove godine, ali ti od kojih je to poteklo su prevideli prisustvo Danijel Kolins, a tek Kvitove u tom delu žreba. Sve čestitke osvajačici Serbia Opena u dublu, Nini Stojanović, čije ime bi moglo da se pojavi i u drugom kolu Rolan Garosa, najverovatnije protiv solidne Ribakine.
Od Azarenke nadole, puno zanimljivih imena i pravi “inkubator” za razna iznenađenja. Trenutno najozbiljnija kandidatkinja za visoke domete u Parizu ove godine je treća nositeljka Sabalenka, ali smo previse često “po dobrom” čuli imena Kiz, Sasnovič, Kozlova, Mekhejl, Pavličenkova, Potapova i od nedavno Fernandez da bi ovde bilo ko posmatrao situaciju “zdravo za gotovo”. Eventualni meč i pobeda nad atletski veoma nadarenom Sabalenkom bi bila najbolji mogući podstrek Sereni pred fizički izuzetno zahtevan meč protiv Osake – bukvalno finale pre finala (nalik na Đoković – Nadal kod muškaraca) koje će je dovesti na prag istorije da osvajanjem Rolan Garosa posle 6 godina svojoj trofejnoj riznici priloži 24 Grend Slem trofej i time se izjednači sa legendarnom Australijankom Margaret Kort na vrhu liste osvajačica najvrednije srebrnine u tenisu. Naravno, ma koliko ovo bilo priželjkivano već nekoliko sezona unazad u kojima traje Serenina “Grend Slem suša” – finale je finale, a protivnica koja će se naći sa druge strane mreže od mlađe Vilijamsove će biti i spremna i željna da njoj i milionima njenih poklonika uskrati priliku da slave ovoga juna u Parizu. No, do tog momenta ima puno da se igra, a Serene na tom mestu možda neće biti.
Neočekivani rezultati koji su pratili ovogodišnju sezonu na šljaci u svim konkurencijama daju notu neizvesnosti kada se iz ove perspective gleda na žreb upravo započetog Rolan Garosa.
U tom smislu, status nositelja i nositeljki bi mogao da bude prvi element koji bi pratioca ovog sportskog mega-događaja mogao da zavara u verovanje da su stvari takve kako izgledaju.
Veliki favoriti su pokazali da su itekako ranjivi i to tamo gde bi svi pomislili da su neprikosnoveni (Nadal – Monte Karlo, Rim, Madrid; Đoković – Monte Karlo, Rim, Beograd), sjajni nastupi nazovi “autsajdera” i brojni izlivi frustracije favorita, pokazuju da su sada retki mečevi koji su odlučeni pre nego što su počeli, a da ešalon novih šampiona sve češće stupa na pobedničke podijume i celiva “onaj veći” trofej.
Sa tim zbivanjima na umu, biće dodatno zanimljivo posmatrati ovaj Rolan Garos i kao vrhunski turnir sam po sebi, ali kao i platformu na kojoj će se odigravati više procesa od posebnog značaja za istoriju teniskog sporta…
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
