Oliver Braun, urednik sportske rubrike britanskog Dejli Telegrafa, posvetio je kolumnu Novaku Đokoviću.
Britanci su u ranijem periodu bili najveći kritičari, pa i više od toga, Đokovića. Ali, ovaj tekst britanskoj publici pokazuje pravu stranu medalje.
Braun je svoj komentar naslovio sa "Novak Đoković "zavukao" dvema zemljama koje su ga proterale".
"Dok je Novak Đoković ponovo preuzimao svoju odoru kao kralj Njujorka, bilo je potresno setiti se kako mu je, samo 12 meseci ranije, čak bio zabranjen i ulazak u tu istu zemlju. Baš kao i u Australiji, gde je 'pročistio' užase prošlogodišnje sapunice o deportaciji tako što je osvojio deseti put titulu u Melburn parku, on je i sada, u Americi, dokazao da nikada nije opasniji nego kada ga drugi 'demonizuju'. Vi ga zaključate a on, kao što su to naknadno otkrile dve zemlje domaćina grend slem turnira, on jednostavno uzvrati dvostruko većom snagom.
Ta 24. velika titula predstavlja epohalni podvig, a ostvario ga najprkosniji sportista ove ili bilo koje druge generacije.
Dvostruko začuđujuća je činjenica da bi Đoković do sada mogao da ima 26 ili 27 (grend slem pehara) da nije bilo politizacije njegovog vakcinalnog statusa ili njegovog slučajnog, ne i snažnog, slanja loptice u grlo linijske sudije (u Njujorku).
To ozloglašeno izbacivanje Novaka sa Ju-Es opena 2020. pokazalo se samo kao uvod u proglašenje njega za globalnog izgnanika, pošto je isti taj Srbin proglašen krivim da je prekršio i drakonsku graničnu politiku Australije o Kovid-19 i, sa druge strane, bio "neodgovarajuć" za dolazak u SAD usled kontinuiranog produženja zabrane dolaska nevakcinisanih stranih državljana, kako je to odlučila Bajdenova administracija.
"Zašto Novače, zašto?", pitao je Amol Rajan dok je trajao Đokovićev intervjuu za Bi-Bi-Si, pokušavajući da shvati kako je čovek ispred njega može da stavlja odluku da ostane nevakcinisan iznad prilike da postane teniski besmrtan. A za Đokovića to nije bila jednačina ili ovo - ili ono. On je već i i tom trenutku bio svevremenski velikan, i to u trecima kada je postalo moderno da se gadite i na stub srama stavljate anti-vaksere. Novak je sebi mogao da priušti da sačeka da prođe moralna panika pandemije i da vidi kako će delovi slagalice da se slože. Bila je to, sudeći po sada obnovljenoj jasnoći svrhe sa kojom se vratio, vrlo proračunat potez.
Jer, Đoković crpi snagu iz saznanja da nije dao ni gram nečega, ni santimetar nečega, svojim klevetnicima. Šta god da mislite o njegovom izboru vezanom za odbijanje vakcine, teško možete da poreknete da on sledi svoja uverenja, čak i uz plaćanje visoke lične cene. A pritom je bilo krajnje apsurdno da je baš on bio 'prognan' (tj. zabranjen mu je dolazak) sa Otvorenog prvenstva SAD 2022 ako se ima u vidu da mu je bilo dozvoljeno da se takmiči 2021, u vreme daleko strožih protokola. Nije ni čudo što je 2023. godine bio sila koja se ponovo probudila na američkom tlu, sila koja je počistila sve na svom putu do slavlja i u Sinsinatiju i na Flešing Medouzu.
Ista priča se odigrala u Australiji, gde je Đokovićev odgovor na ponižavajuće iskušenje u izbegličkom centru godine dana ranije bio - pobeda u svakom meču u Adelajdu i Melburnu. Dok bi se igračima koji imaju manje gvozdene volje moglo oprostiti, odnosno razumeti, ako imaju duboke psihičke traume pri svakom sećanju na to da su bili zatvoreni i na kraju deportovani, Novak je svoju noćnu moru pretvorio u gorivo. Sada je on ponovio taj trik, nastupajući prvi put od zabrane putovanja u SAD tako - kao da nikada i nije bio odsutan. "Ne bih rekao da je bilo lako", osmehnuo se. "Ali ljudi vole priče u kojima neko uzvrati udarac, vrati se... One i mene motivišu".
I, kada biste pročitali sve priručnike za samopomoć na svetu, kada bi se iskombinovala sva njihova mudrost - ne bi se taj rezultat ni približio psihološkoj snazi koju je razvio Đoković. Čini se da je sposoban da savlada bilo koju prepreku, da iskoristi svaki neuspeh kao sredstvo da ponovo potvrdi svoju dominaciju. Njegov trener Goran Ivanišević je rekao da, kada su se ponovo okupili za američku turneju na tvrdoj podlozi, da Đoković nijednom nije pomenuo poraz od Karlosa Alkaraza u finalu Vimbldona. Preokupacija je bila isključivo Ju-Es open, a bilo kakvo vraćanje na prethodne rezultate bilo je zabranjeno. Zašto se uopšte njegove kolege teniseri zamaraju oslanjanjem na psihijatre i nekakve gurue, kada imaju ovakav um u svojoj sredini?!
Đoković je dao rečit odgovor na pitanje da li se kaje što je, kao direktnu posledicu otpora vakcinaciji, propustio dva velika turnira. "Nema tu žaljenja", rekao je. "U životu sam naučio da te žaljenje tog tipa samo sputava i, u suštini, učini da živiš u prošlosti". Da ovo čujete od bilo koga drugog, moglo bi da zvuči kao floskula. Ali od nekoga ko je igrao 72 grend slema, stigao do finala u čak 36 od njih i pobedio na 24, to već deluje kao apsolutna istina.
S obzirom na to da Ivanišević tvrdi da će njegov učenik nastaviti da igra bar do Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine, daleko je od izmišljotine sugerisati da bi Đoković mogao da dogura do čak 30 grend slem trofeja, što je nekada bila nezamisliva pomisao. A ako to učini, odlučujući faktor neće biti njegov neobičan talenat, već njegova vrhunska snaga volje - kvalitet koji ga čini verovatno najupečatljivijom sportskom figurom ovog doba", piše glavni sportski kolumnista "Dejli telegrafa" Oliver Braun.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
