Dok su devedesetih trajali protesti studenata i koalicije Zajedno protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića bilo je primetno i prisustvo mnogih javnih ličnosti koje su podržale ove proteste.
Ono što je takođe bilo primetno je da među tim istim javnim ličnostima gotovo da nije bilo predstavnika prevača narodne muzike. Upitan zašto je to tako, jedan od najpopularnijih voditelja sa ovih prostora Milovan Ilić Minimaks je imao spreman odgovor - ne protestuju jer im je dobro.
"U sred ove gužve oko protesta studenata i koalicije Zajedno kada su me pitali zašto ne preotestuju narodnjaci nego samo glumci ja sam rekao da glumci protestuju zato što im je loše, zato što loše žive, zato što su završili fakultete zato što su visoko obrazovani i zato što su veliki umetnici kao Milena Dravić koja je nedavno ušla u Enciklopediju svetskog filma a koja živi u soliteru i vozi juga", rekao je u dahu Minimaks.
Kako je tada izjavio većina glumaca ima platu 1.000 dinara.
"Pevači ne protestuju jer imaju kuće, bazene, vile, vikendice. Ne protestuju jer im je dobro i najverovatnije mole Boga da ostane ovaj sistem i ovaj režim i ovo stanje što duže. Rekao sam čistu istinu", istakao je tada Minimaks.
Kako je rekao većina tih pevača ne zaslužuje da se o njima mnogo priča.
"To su ljudi koji su u mladosti verovatno živeli vrlo skromno, bili su gladni i žedni. Sad su došli do nekih velikih para i sad bi da se to i vidi i ne vidi. I da budu bogati i da to ljudi znaju a da opet mogu da izađu pred studente i da kažu – ja sam uz vas. Međutim ne može baš sve", rekao je Minimaks.
Istakao je da on pevače razume jer mnogi od njih imaju u kući studente.
"Ja njih shvatam, mnogi od njih imaju u kući studente i oni bi hteli da podrže studente ali im onda Mira Marković neće doći da sedi u prvom redu na koncertu. E sad ne može i jare i pare. Dovoljne su im samo pare", rekao je tada Milovan Ilić Minimaks.
Milovan Ilić Minimaks preminuo je 9. februara 2005. godine. U jednom intervjuu njegov sin, poznati reper, Vladimir Ilić Ila se prisetio oca opisujući ga kao dobrog čoveka kome je to, kako kaže, bila i najveća vrlina ali i najveća mana.
"Ćale je bio je dobar čovek. To mu je bila najveća vrlina ali i mana, i to sam mu govorio. Eto danas ga niko i ne spominje. Kada se razboleo šetao se po svim bolnicama, vodili smo ga sestra i ja. A u isto vreme mi je i majka bila bolesna. Ćale je bio jako bolestan, imao je cirozu jetre. Trebalo je da se transplantacija jetre uradi ovde u Srbiji ali tadašnji ministar zdravlja, nije to dozvolio", ispričao je Ila svojevremeno u razgovoru za Balkan Info.
O agoniji kroz koju su prošli Ila je detaljno ispričao.
"Mi smo imali aparate za transplantaciju tada na VMA a čovek koji bi to uradio je bio u Kliničkom centru. A da dovedete čoveka iz Kliničkog na VMA da to uradi, ili obrnuto, trebala je dozvola ministarstva ali ministar to nije dao. Onda je ćale čekao na operaciju u Italiji i eto... Jedina, ako mogu tako da kažem dobra stvar u svemu tome je što su zajedno tišli na onaj svet. Majka je umrla u decembru 2004. a ćale u februaru 2005. Njih dvoje su se mnogo voleli. Inače, on nije znao da je ona umrla", otvorio je dušu Ila.
Ispričao je kako niko kome je Minimaks pomogao nije posle pomogao njemu kad mu je bilo najteže.
"Dovoljno govori to da sam, kada je mama umrla, dobio duplo više telegrama nego kada je umro ćale. Jer da je izašao iz bolnice tata bi video te telegrame. Onda kad je tata umro ko je imao da vidi telegrame... Svi su samo iščezli, a kuća nam je bila puna 24 sata dok je otac bio živ", rekao je Ila.
Kurir.rs/S.M./Mondo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
