Za Sašu Popovića završena je još jedna uspešna godina, a kako je istakao, kao penzioner želi samo da ga posluži zdravlje.
Priznao je da je pred kraj ove godine oprostio Jeleni Karleuši, da sa suprugom Suzanom Jovanović priželjkuje unuče, a prisetio se i svoje mladosti. U novogodišnjem intervjuu pomenut je i njegov veliki jubilej - 40 godina karijere, a ako sve bude po planu, u pravu penziju izgleda neće ni otići.
- Mi koji smo u godinama samo to želimo. Radili smo ceo život da nešto zaradimo i da u ovim godinama to ne predstavlja veliki problem, znači jedino zdravlje.
Ali, ipak radite i dalje punom parom.
- Nisam znao šta ću da radim kad odem u penziju. Već četiri godine sam u penziji, i kad ne bih radio "Zvezde Granda" bilo bi mi čak i dosadno. Možda me to i održava na neki način, iako ih radim s lakoćom. U junu odradim sedam-osam audicija, kastingujem kandidate, napravim plan o tome koji ćemo format raditi te sezone, pozovem žiri, napravim grupe i krenemo.
Nije vam dosadilo da godinama radite jedan te isti format, bez obzira na to što se menjao?
- Valjda čovek navikne, ne znam. Opet, imamo i novine, dosta toga se promenilo za ovih 20 godina u žiriju. Zamislite ljude koji dolaze na posao i 20, 30, 40 godina sede, pa onog ćatu koji piše sve, ili neko drugo zanimanje koje nije kreativno. Kad nemate kreativan posao treba da zaradite tu penziju, to je malo problem. Estrada znači puno događaja i dešavanja.
Šta je za vas pravi estradni događaj?
- Ovo što je Aleksandra Prijović napravila neviđeni je udar. To me je podsetilo na 1983. godinu, kada smo sa Lepom Brenom i "Slatkim grehom" napravili one neverovatne turneje. Ovo je za mene pravi estradni događaj 2023. godine. Napuniti tri Beogradske arene, pet zagrebačkih...
Da li ste to očekivali?
- Nisam, zaista. Aleksandru tretiram kao jednu od najvećih zvezda. Vrhunska je pevačica. Onda kad nije htela da se vrati u takmičenje "Zvezda Granda" jer publika nije glasala, ja sam je zvao. Suzana i ja imamo kuću u Opatiji i tamo me svi pitaju za nju. Pola ih je čulo za Aleksandru, pola nije, ali svi idu na koncert.
Da se vratimo na "Zvezde Granda". Ono što se promenilo poslednjih godina jeste to da takmičenje nema zvezdu. Koju svrhu ima onda taj šou ako je Džejla poslednja koja se probila na sceni?
- To zavisi od godine do godine. Imali smo čak dve godine spojene u jednu. Imamo Zoranu Mićanović koja će biti zvezda za dve godine, verujte mi... Ona je već sada puno toga uradila, jako je dobra pevačica, mlada, svi je traže. Teško je posle 20 godina napraviti sto zvezda. Kad sam počeo "Zvezde Granda" 2004. godine, tada ih je bilo samo 24 u takmičenju. Mislim da ćemo ove godine sigurno imati jedno dve zvezde, to već znamo sada po nekim reakcijama.
Ali, u pravu penziju nećete? Javlja li se ljudima strah od penzije, šta će i kako će?
- Ne znam kako je kod drugih, ali u aprilu 2019. mogao sam da prijavim penziju i to sam zaboravio. Radio sam...
Penzija je za vas fiktivna.
- Neko iz firme me je pitao: "Direktore, što se vi ne penzionišete?" Ja nemam pojma ni da sam u penziji. Ponašam se kao da nisam penzioner. Dolazim u firmu, radim, vodim "Zvezde Granda"...
Ljudi na estradi inače rade onoliko koliko ih zdravlje posluži. Da li i vi tako planirate?
- Najvažnije mi je zdravlje. Evo, Marija Šerifović je dobila sina, može da se desi da on bude u nekim zvezdicama "Granda" a da ja i dalje budem u žiriju. (smeh)
Kakvi su vam utisci o novitetima u životu Marije Šerifović? Niste pomislili da je vest o dolasku bebe lažna?
- Odmah sam to pomislio! Marija je stalno u žiriju, ne vidim da je trudna... Nisam znao da više puta nije uspela da iznese trudnoću, a nisam pomišljao da može to da uradi u varijanti sa surogat-majkom. Naš pi-ar Vesna Milanović mi šalje link, ja pozovem Mariju odmah na video i ona mi se javi i kaže: "Samo sam se tebi javila", a sina drži u naručju. Mislio sam da je uzela nečije dete i da je to fora. Onda mi je ispričala da je pokušavala tri puta. A kad sam ukapirao kako je to sve uradila - svaka joj čast.
Imate li vi tajne te jačine?
- Nemam, možda sam ih imao pre 20-30 godina. Šta sad da krijem, stalno sam na televiziji. I ovo još da kažem, nemam nikakve društvene mreže. Šta će mi to.
Čuvate zdravlje tako ili ne biste da ogolite život toliko?
- Uopšte me ne zanima. Treba da čitate, da se nervirate... Ja se uopšte ne nerviram. Ćerka dođe i kaže: "Tata, ovaj je za tebe rekao...". Šta me briga!
Ove godine ste samo Karleušu demantovali.
- Da, ništa ne demantujem!
Je l' vas to sa njom pogodilo kao čoveka?
- Ako radite neki format koji je najgledaniji, a neko pokuša da vas omalovaži i ponizi... Morao sam da kažem istinu.
Da li opraštate takve stvari ljudima?
- Naravno. Na Karleušu se uopšte i ne ljutim. Jedino sam izneo istinite podatke, jer je to proverljivo. Oprošteno joj je.
Niste se čuli od tada sa njom?
- Nisam. Jelena je ipak bila šest godina u "Zvezdama Granda" i stvarno je doprinosila gledanosti. Nekad je tu bila i Zorica Brunclik, pa smo zbog nekih stvari raskinuli saradnju. I dan-danas, kad me neko pita za nju, kažem o njoj sve najbolje jer je bila super, isto kao i Lukas, stvarno je bio odličan. I Šaban takođe, pa tako i Jelena. Kad bih rekao nešto protiv njih, sam sebi bih skočio u stomak.
A šta ne praštate u poslu?
- Ne praštam neprofesionalizam - kašnjenje. To me najviše izluđuje.
To sad deluje sitno u odnosu na ono šta Karleuša ili Lukas kažu o vama.
- Ali ja to odmah rešavam sa pevačima. Tanju Savić dovesti u red u ono vreme kad je bila pod ugovorom "Zvezda Granda"... Krećemo sa "Grand šouom", došli svi pevači, voditelji, orkestar, publika, i koga nema - Tanje Savić. Jedna emisija, druga, treća... Onda sednem s njom, pa razgovaramo.
Suzana vas je malo razotkrila. Rekla je da umete da budete i grubi i strogi, ali da vas ona smiri kad skuva kafu i da posle toga sve brzo zaboravite.
- Tačno tako, sad ste postavili pitanje i odgovorili. Nekad se iznerviram, ali gledam u poslednjih deset godina da se što manje nerviram. Neverovatno je da bih se za neke stvari pre nervirao, a sad gledam da budem smiren jer znam da nervoza najviše utiče na zdravlje čoveka. Nekad planem na pet minuta.
Da li to ponekad utiče porodicu?
- Ne, Suzana i ja imamo divan odnos, sa decom je isto. Ne utiče to na porodicu, ja joj ispričam ako je nešto bilo i to je to. Kad čovek ima sređen porodični život, to mnogo pomaže u poslu i onome što radi. Kad kod kuće nešto nije u radu, sve vam smeta.
Kada govorimo o vašem poslu na estradi, a bavite se i drugim biznisima, sve to donosi novac. Šta za vas znači da je neko materijalno bogat? U kom trenutku čovek kaže - to je to, zadovoljan sam?
- Evo ja, to je to. (smeh) Počeo sam profesionalno da sviram 1983. Za Novu godinu sam svirao u jednom malom mestu pored Frankfurta, i evo, sada 2023. godine je 40 godina otkako radim. Za to vreme ako ne možete materijalno da se obezbedite, a radite ovakvu vrstu posla... Ali ja sam uvek bio zadovoljan, i kad nisam imao pare i kad sam ih imao.
Kako pamtite život u garsonjeri?
- Sam sam živeo, imao sam 44 godine kad sam se oženio, a Aleksandru sam dobio u 45. Pare su mi propale kod Dafine, nisam baš ništa imao. Ni marku. Prijatelji su mi malo pomogli, nisam imao ni auto. Posle godinu dana sam uspeo da skrpim za mali auto, a jedino što mi je ostalo bila je garderoba. Imao sam puno jakni, obuće, odela... I u tih 17 kvadratnih metara, cevi od grejanja su išle gore po zidu. Tu sam kačio garderobu, i kad se vratim kući, govorio sam sebi da je dobro jer imam bar šta da obučem. Kad izađem, niko ne može da zna da li sam propao. (smeh) Jedan dan ulazim, vidim brava pokidana... Neko je provalio i sve mi odneo, samo mi je pidžamu ostavio na krevetu. Tada mi je bilo najgore! Pitao sam se: "Bože, šta sam ti skrivio da ostanem i go i bos".
Ali posle toga vam je pošlo za rukom da se podignete i uspete.
- Uvek sam bio zahvalan ocu koji me je upisao u muzičku školu i dao harmoniku u ruke, koju nisam voleo nego je tek kasnije zavoleo. Kad znate nešto da radite, onda vam to nije teško, gledate u budućnost optimistički. Ostala mi je harmonika, počeo sam da komponujem i pevači su mi dolazili. Koji god pevač da je došao, čudio se da živim u 17 kvadrata. Govorili su mi: "E, moj Sale". Ćuti, imam harmoniku, dobijao sam tekstove, radio i malo pomalo...
Kažu da uspešni poslovni ljudi imaju red. Zna se da ustaju rano, kad ležu, ručaju... Kako je kod vas?
- Ležem rano, Suzana i ja nismo izašli u neku kafanu ili diskoteku sigurno jedno 15 godina. Nigde. Eventualno, ako je neko slavlje kod prijatelja, odemo ponekad. Inače, legnem, nećete verovati, u devet, pola deset. Volim da gledam utakmice, pratim sport, onda sedimo i pričamo uveče i lepo nam je. Rano ustajem,u šest, pola sedam.
Mnogi koji su situirani rade dugo jer imaju velike rashode.
- Mi imamo velike rashode. Imamo veliku kuću, živimo možda malo na višoj nozi, imamo bazendžiju, baštovana, kućnu pomoćnicu... Sve su to rashodi, a imamo i kuću u Opatiji. Volim automobile, kupio sam nešto što nikad nisam imao. U aprilu punim 70 godina. Šta mi je još ostalo od života, kvalitetnog? Kad dođete u neke godine, pa ste bolesni, nije vam ni do automobila ni do para. Živimo punim plućima, a srećan sam što su nam deca skromna. Imamo dosta automobila i kažem i ćerki i sinu - vozite koji hoćete, ali neće.
Kurir/24sedam/N.M./Preneo: I.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
