Marko Bulat kaže da često razmišlja o smrti, ali da o tome ne priča sa svim ljudima iz svoje okoline. On tvrdi da redovno čita samo duhovnu literaturu, a da na pomenutu temu priča sa ljudima za koje tvrdi da imaju širinu da razumeju tematiku.
- Svakog dana razmišljam o smrti jer, voleo bih da jednog dana, kada se to desi, budem svestan svega što se oko mene dešava. Zato kroz život idem bez straha i nekako mirno. Pravim pesme, ali ne razmisljam o tome koliki ce uspeh da postignu. Dešavalo se da ljudi umiru i da se kaju za sve one stvari koje nisu uradili. Sada naravno sanjam da gledam punoletsva svoje dece jer sam ih kasno dobio. To naravno ne mora nista da znaci, Bog samo zna da li će se to desiti ili ne. Ja ne mogu da znam. Ne pričam o ovome sa ljudima koji to ne mogu da razumeju. Ne pričam o ovim stvarima sa kolegama - rekao je Bulat, pa je dodao:
- Neću nikome da guram vodu pod grlo, ako to neće da svari kako treba. Ljude ne zanimaju ove stvari i zato ja kada ispipam teren, vidim da li treba da pojašnjavam šta, kako, zašto ili ne.
Marko kaže da godinama unazad čita isključivo knjige koje imaju duhovni sadržaj, te i da romani nisu njegova šoljica čaja.
- Jedino što ja čitam od knjiga je duhovna literatura. Romane ne preferiram. Šta je meni recimo najvažnije, na čemu sam zahvalan. Pre slikanja, kad izobražavam svetitelje, izgovaram molitvu Duhu svetome. Ko je ne zna, ona se čita pre čitanja svetog pisma, da bi sve što tamo pise mogao da razume. Bez obzira na to kakve sam greške pravio u životu, čovek treba da se pokaje, a svako ima šansu da se promeni. Zato ne razumem ljude koji su u stanju da podsećaju na nešto loše što smo uradili. Čemu to? Ako je lekcija naučena, samo treba da se gura dalje.
Kurir.rs/ Republika / Preneo: M. J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
