Pojedini oficiri, biznismeni i lekari iz inostranstva znatno su uticali na razvoj naše zemlje
1. Francuz na čelu srpske vojske
Prvi ministar odbrane Kneževine Srbije bio je Ipolit Monden, inženjerijski kapetan iz ParizaU Srbiji su nedavno političke strasti opet bile uzavrele zbog dovođenja stranih stručnjaka u Vladu, a zaboravilo se da to kod nas nije nova praksa. Prvi naš ministar vojni bio je Francuz.Garašaninov izborNa gravirama koje su zabeležile predaju ključeva turskih gradova Mihailu Obrenoviću, čime je okončano petovekovno ropstvo pod Osmanlijama, među figurama u istočnjačkoj odeći izdvaja se visoka prilika sa cilindrom i u kaputu evropskog kroja. Reč je o Ipolitu Mondenu, prvom ministru vojnom Kneževine Srbije.Za njegovo angažovanje u srpskoj vojsci zaslužan je Ilija Garašanin. Upoznali su u Parizu, kad je inženjerijski kapetan Monden ostavio odličan utisak na predsednika srpske vlade. Garašanin je zaključio da je takav oficir potreban srpskoj vojsci, pa ga je, po dobijanju odobrenja francuske vlade, 1853. doveo u Kneževinu Srbiju. Monden je tada ostao dve godine, baveći se planovima za odbranu Srbije u ratnoj situaciji koja je vladala na istoku Evrope zbog Krimskog rata. Zbog obavljanja ovog posla proputovao je celu zemlju. Svojom stručnošću i spremnošću za saradnju stekao je ugled u Srbiji, ali po završetku Krimskog rata ocenjeno je da je potreba za njegovim angažovanjem prestala, i on se 1855. vratio u Francusku.Šest godina kasnije Srbiji je zatrebao stručnjak za građevinarstvo. Knez Mihailo Obrenović spremao se da silom konačno otera Turke, a putevi, mostovi, vodosnabdevanje, kasnije i železnica, u svim evropskim zemljama smatrani su za objekte od najvećeg značaja za mobilizaciju i vođenje rata. U Beogradu su se setili Modena, pa je od Napoleona III, koji je podržavao Mihailovu ofanzivnu politiku prema Carigradu, dobijena dozvola za njegovo angažovanje.Upravitelj građevineIpolit Monden je kneževim ukazom 20. marta 1861. postavljen za “upravitelja građevine”, a u tom dokumentu dalekovido je navedeno da vlada zadržava pravo da ga “prema potrebi i njegovoj sposobnosti i u drugoj struci upotrebiti može”, bez povećanja plate. Tako se desilo da je već u jesen iste godine, ukazom od 22. septembra, “major francuske vojske Ipolit F. Monden postavljen za načelnika Glavne vojne uprave”, uz unapređenje u čin srpskog pukovnika. U aprilu 1862. dotadašnja Glavna vojna uprava, koja se nalazila pod nadležnošću Ministarstva unutrašnjih dela, prerasla je u Ministarstvo vojno, a Monden je došao na čelo novoformiranog ministarstva.Počasni generalNepuna dva meseca kasnije dobio je priliku da pokaže šta ume. Prilikom turskog bombardovanja Beograda u junu 1862, posle sukoba na Čukur-česmi, uspešno je organizovao utvrđivanje položaja za odbranu i, proglasivši opsadno stanje, brzim pokretima vojske uspeo da osujeti sve namere Turaka.Monden je počeo od nule i postavio osnove za budući rad novoformiranog Ministarstva vojnog. Ovaj Francuz ustanovio je penzione fondove za pomoć oficirima i podoficirima, reorganizovao zdravstvenu službu, unapredio uzgoj konja, bez kojih nijedna vojska tada nije mogla, i uradio još mnogo toga što ga svrstava u uspešne ministre.Posle četiri godine ministrovanja preneo je dužnost na svog dotadašnjeg pomoćnika, Srbina Milivoja Blaznavca, kasnijeg namesnika kneza Milana, i sa činom počasnog generala vratio se u Pariz, gde je umro 1900. godine.Nikad nije naučio srpski.2. Kako je napravljen prvi srpski topFrancuz Šarl Lubri došao je u Srbiju po naredbi Napoleona III kako bi u Kragujevcu napravio prvu topolivnicuSrbija se sredinom 19. veka spremala za oslobođenje od Turaka. U to doba činilo se da će do rata između Rusije i Turske doći svakog trenutka, pa je Srbija nastojala da se što bolje pripremi za taj sukob.Planovi SrbijePri kraju 1851. godine vlada u Beogradu pokušava da od Austrije kupi 100.000 pušaka i 200 topova, ali ne uspeva jer Beč vodi svoju politiku. Srbija se zatim obraća Francuskoj, ali ishod je bio sličan, pa je vlada bila primorana da počne s podizanjem sopstvene vojne industrije.Pošto je Beograd bio pogranična varoš, izložena napadima, i pod stalnom prismotrom stranih diplomatskih predstavnika, na predlog Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije, u martu 1851. godine, knez Aleksandar Karađorđević odlučuje da se državna topolivnica iz Beograda „smesti i zavede” u Kragujevcu. Izbor nije bio slučajan, jer su u ovom gradu još od 1836. postojale zanatske radionice za popravku pušaka. U njoj su radili oružari iz Nemačke, Češke, Austrije i Belgije. Ti vrsni majstori obučavali su domaće, uglavnom seosko stanovništvo, pa se Kragujevac ubrzano razvijao. Kad je knez Mihailo 1841. odatle prestonicu preselio u Beograd, pevalo se: „Zalud tebi, Beograde, hvala kada ti je Kragujevac glava”.U leto 1851. u Kragujevac su iz Pariza dopremljene dve manje mašine za izvlačenje topovskih cevi, a od firme „La Šos” kupljena je i moderna parna mašina. Vlasnik ove firme došao je da je lično montira, ali je zbog rada na sunčevoj žezi doživeo srčani udar i umro. Sahranjen je kod stare kragujevačke crkve. Istovremeno, u trideset kilometara udaljenim Stragarima završavana je moderna barutana.Opet posredovanjem Garašanina, 1852. uspostavljen je kontakt s nadzornikom privatne topolivnice u varoši Due, Francuzom Šarlom Lubrijem. Na molbu iz Beograda, Napoleon III lično mu je dozvolio da „može otići u Srbiju na godinu dana i raditi na poslovima izgradnje topolivnice” koja je premeštena u Kragujevac. Lubri je 20. januara 1853. s Ministarstvom unutrašnjih dela zaključio ugovor na godinu dana, a sedam dana kasnije odobrio ga je, kako su propisi tada nalagali, i lično knez Aleksandar Karađorđević.Povratak kućiOdmah potom Šarl Lubri prionuo je na posao. Ubrzano su podizane zgrade, radionice i jame za livenje topova... Gradnja pogona se, međutim, odužila jer je zemljište na kojem je zidano bilo podvodno. Kašnjenju radova, međutim, doprineo je i sam Lubri: na njega je iz Pariza vršen pritisak da uspori rad jer francuskoj politici tog trenutka nije odgovaralo da Srbija dobije modernu topolivnicu, a bio je, izgleda, i psihički oboleo.U leto 1854. Lubri je počeo sve čudnije da se ponaša i postao skoro nepodnošljiv zbog svoje bolesti. Zahtev iz Pariza da napusti Srbiju gotovo da je doneo olakšanje, pa je u septembru iste godine, kad je Lubri napustio Kragujevac, na njegovo mesto postavljen Milutin Jovanović, prvi učeni srpski topolivac. Lubri je ubrzo po povratku u Francusku umro, a knez Aleksandar Karađorđević je, u znak zahvalnosti, poslao njegovoj porodici znatnu sumu novca kao pomoć.Narednih decenija, u ratovima protiv Turske i Bugarske, srpska vojska koristila je topove marke „Laite”, napravljene po francuskoj licenci u Kragujevcu.
POMOĆ PORODICIKad je Lubri napustio Kragujevac, na njegovo mesto postavljen je Milutin Jovanović, prvi učeni srpski topolivac. Lubri je ubrzo po povratku u Francusku umro, a knez Aleksandar Karađorđević je, u znak zahvalnosti, poslao njegovoj porodici znatnu sumu novca kao pomoć
3. Zaljubljenik u srpske banjeNemac Emerih Lindenmajer najzaslužniji je za osnivanje bolnica u svakom okrugu Kneževine Srbije i sprečavanje epidemije sifilisa i kolereOkružni fizikusPolitičke intrige
4. Bogatstvo uprljano krvlju
Škot Endru Karnegi imanje je stekao u Americi, a 100.000 dolara njegovog novca iskorišćeno je za izgradnju Univerzitetske biblioteke u BeograduOd blata do milionaEksploatacija radnikaOsećaj krivice
UBISTVO 14 RADNIKAZbog pada cene čelika, direktor čeličane i Karnegijev prijatelj Henri Frik smanjio je nadnice radnicima, što se izrodilo u štrajk. Karnegi je poručio Friku da „podržava svaku akciju” koju preduzme. Frik je pak angažovao čuvenu detektivsku kompaniju „Pikerton”, čije je obezbeđenje ubilo 14 radnika
5. Poljak koji je zadužio Srbiju
Doktor Joahim Midovič odmah po dolasku u Srbiju promenio je ime u Aćim Medović i posvetio se istraživanju našeg mentalitetaSlužba u PožarevcuPremeštaj u Beograd
GOLUBAČKA MUŠICAU to vreme jedna retka i nauci relativno nepoznata vrsta insekta, golubačka mušica, u požarevačkom okrugu izazivala je pomor stoke i nanosila neprocenjivu štetu seljacima i u Srbiji i preko Dunava, u ondašnjoj Austriji. Zato su vlade iz Beča i Beograda 1846. naložile preduzimanje opsežne akcije u suzbijanju ovog zla
6. Pobratimstvo milijardera i kafedžijeFilipa de Ferarija 1885. uhapsila je srpska vojska, a žandarm Luka Stefanović poštedeo mu je život. Tada se zaljubio u Srbiju, pa je rešio da u nju ulažePlemićka porodicaNovac za Kladovo
MARKICA S GREŠKOMFilip de Ferari sprijateljio se i s knezom Milanom. Milijarder je dobio srpsko državljanstvo, a kralj mu je poklonio nešto što ovaj, uprkos svom bogatstvu, nije mogao da kupi: naredio je da se marka od jedne pare Kneževine Srbije iz 1872. odštampa pogrešno i dao je De Ferariju
7. Prusku zamenio Srbijom
Lužički Srbin Paulus Eugen Šturm došao je na Balkan da ratuje protiv Turaka i postao čuveni oficir Pavle JurišićGvozdeni krst
KANCELAR ORDENAZbog velikih gubitaka koje je njegova armija imala na Kajmakčalanu, Šturm je smenjen i 1916. upućen u Rusiju da radi na organizovanju dobrovoljaca. Pavle Jurišić Šturm umro je 1922. godine. Dva puta se ženio, ali nije ostavio potomstvo, dok je njegov brat Evgenije, takođe oženjen Srpkinjom, imao deset ćerki i sina Pavla Jurišića Mlađeg. On je za vreme Prvog svetskog rata bio major, a 1941. otišao je u četnike. Gestapo ga je uhapsio i streljao. Bilo mu je ponuđeno, budući da je bio nemačkog porekla, da život nastavi u kućnom pritvoru, ali Pavle Mlađi je to odbio govoreći da je srpski oficir.
