Borko Drašković, direktor RGZ, u intervjuu za GIM Internacional govorio je o geoprostornim podacima kao instrumentu za transformaciju zemlje i predstavio je i dostignuća Republičkog geodetskog zavoda na tom polju.
Sistem zemljišne administracije koji dobro funkcioniše predstavlja značajan stub stabilnosti i društvenog blagostanja. Kakva je trenutno situacija sa katastrom u Republici Srbiji i kako se to oslikava u čitavoj zemlji?
Sistem zemljišne administracije u nekoj državi je i ogledalo stanja u toj državi. Srbija je prethodnih nekoliko decenija prošla kroz veoma težak period koji su obeležile velike ekonomske, političke i socijalne krize što se odrazilo i na sam sistem zemljišne administracije. Do nedavno, sistem zemljišne administracije je bio generator velikih problema, ali i dežurni izgovor za razne malverzacije u Republici Srbiji. Zbog nesređenog stanja bilo je teško realizovati infrastrukturne projekte i razvijati sistem državne uprave. Brojni posrednici za nekretnine, privredni subjekti, čak i državne institucije su nesrazmerno prebacivali krivicu na slabosti unutar Republičkog geodetskog zavoda sa sopstveniih nedoslednosti, neefikasnosti ili povećanja cena. Preopterećen sistem upravljanja zemljištem otežao je čak i garantovanje vlasništva na nepokretnostima, što se i ogleda u činjenici da danas postoji više od 4 miliona neregistrovanih objekata kao i preko 3 miliona stanovnika bez adrese.
Uređujući ovo stanje i legalizacijom nepokretnosti omogućava se ekonomski razvoj države, pravna sigurnost i stvaranje privlačne investicione klime. Danas, u skladu sa aktivnostima Vlade Republike Srbije, a uz veliku pomoć Svetske banke i drugih partnera kao što je UNFAO, Republički geodetski zavod krupnim koracima sređuje nasleđene probleme, digitalizuje podatke u poslovne procese i uvodi inovativna rešenja i tehnologije. Iz korena smo promenili ustaljeni sistem registracije nepokretnosti, koji je bio neefikasan, kada je uveden novi Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i katastar vodova juna 2018. godine.
Obzirom na toliko miliona neupisanih objekata i da toliko građana nema zvaničnu adresu, verujem da bi bilo fer reći da se Republika Srbija i dalje suočava sa određenim izazovima u katastru. Koji je Vaš glavni fokus kada je u pitanju njihovo rešavanje?
Koristeći geoprostornu platformu Geosrbija, nove metode prikupljanja podataka, kao što je crowdsourcing, mogu biti integrisane u Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka. Uspeli smo da za rekordno kratko vreme, odnosno za ukupno dve godine, uradimo kompletan posao ažuriranja adresnog registra i danas zajedno sa lokalnim samoupravama radimo na njihovom obeležavanju. Pored vremenske uštede, usled uvođenja pomenutih tehnologija ostvarena je i desetostruka finansijska ušteda. Takođe, primenom satelitskih snimaka i metodama mašinskog učenja uspeli smo da evidentiramo sve objekte u Republici Srbiji i, u saradnji sa drugim institucijama u zemlji, radimo na njihovom uvođenju u sistem katastra nepokretnosti. Kao što vidite, nove tehnologije i drugačiji način razmišljanja zajedno sa posvećenim i ekspertskim timom kakav ima RGZ, omogućuje nam da rešimo višedecenijske probleme i da pozicioniramo našu instituciju na centralno mesto koje i zaslužuje u 21. veku.
Kako RGZ vidi svoju ulogu u dobu digitalne transformacije?
Ako uspemo u realizaciji projekta reforme, sigurno ćemo biti jedna od vodećih i najbitnijih državnih institucija. Ne može ni da se zamisli privredni napredak bez dobre zemljišne administracije - nema uspešne Srbije bez uspešnog RGZ-a. Uloga geoprostornih podataka, a samim tim i naše institucije, je neophodna u procesu donošenja pametnih odluka i stvaranja pravne sigurnosti. Naš cilj je da uspostavimo celovitu platformu geoprostornih podataka javnog sektora. Prostorni georegistar će imati centralnu ulogu u upravljanju tokovima različitih sistema. Takođe, ideja nam je da objedinimo i hostujemo sve servise i podatke na jednom centralnom mestu i da se sa tog mesta procesiraju i učine dostupnim korisniku na najefikasniji način. Razvijamo nove usluge i servise, danas su svi naši podaci dostupni preko API-a te na najefikasniji način mogu da ih koriste institucije javnog sektora, privreda, građani, obrazovne institucije i da u svakom momentu imaju najažurnije podatke. Na taj način možemo da pomognemo ne samo javnom sektoru pri donošenju pravih i kvalitetnih odluka, već i razvoju privrede i ekonomije cele zemlje za naše građane.
U vremenu koje je pred nama vidimo neophonost nastavka povezivanja sa ostalim institucijama iz okruženja, institucijama Evrope i ostatka sveta. Pored Svetske banke, UN-a i Evropske komisije, naši prijatelji iz institucija Holandije, Švedske, Ujedinjnenog Kraljevstva, Norveške i drugi su aktivno učestvovali u postizanju našeg uspeha. Tako, i mi želimo da pružimo podršku drugim državama zainteresovanih za postizanje sličnih rezultata.
Kako očekujete da će sistem zemljišne administracije u Srbiji izgledati za pet ili 10 godina?
Očekujem da će biti izuzetno transparentan i pouzdan sistem, sa značajno unapređenoj efikasnosti i pristupačnosti. Za pet godina ostvarićemo sve naše projektovane ciljeve, a to znači da ćemo biti jedna od najuspešnijih administracija na svetu. Sigurno ćemo se naći u prvih 20 na Doing buisness listi, a nadamo se i u prvih 10. Sistem će takođe biti u potpunosti funkcionalan, sa svim nasleđenim problemima koje su rešeni. Za 10 godina, ako upotrebimo nove tehnologije pametno i usmerimo na opšte dobro tako da odgovara novim potrebama korisnika i u skladu sa tehnološkim trendovima, bićemo transformisani i integrisani u jedinstveni tehnološki svetski geoprostorni sistem najvišeg ranga.
Za kraj organizovaćete zajedničku međunarodnu konferenciju u Srbiji, zajedno sa Zajedničkim istraživačkim centrom (JRC) EU, Svetskom bankom, UNECE, UNFAO i UN-GGIM Evropa ovog septembra. Koja će biti tema ovog događaja?
Osnovna tema konferencije je važnost digitalne transformacije države i društva sa osvrtom na digitalne prostorne podatke i uvođenje inovativnih usluga koje se odnose na regionalno i prostorno planiranje, pametne gradove i poljoprivredu sledeće generacije. Cilj konferencije je da se upoznaju različite zainteresovane strane (javni sektor, privatni sektor, akademska zajednica i ostali) o značaju primene IKT tehnologija i promenu trendova poslovanja u regionu istočne Evrope. Republički geodetski zavod je izabran za domaćina i partnera zbog izuzetnih rezultata koje je ostvario u prethodnom periodu na polju digitalizacije svojih usluga, uvođenjem modernih tehničkih i tehnoloških rešenja i inovativnosti u oblasti upravljanja geoprostornim informacijama i katastra nepokretnosti. Ovo je posebna čast za Republiku Srbiju, RGZ i svih zaposlenih u ovoj instituciji koji naporno rade kako bi našim građanima obezbedili kvalitetnije i efikasnije usluge. Zahvaljujući našem radu, RGZ je danas institucija koja organizuje važne internacionalne skupove kao što je ovaj i u koju dolaze kolege i studenti iz inostranstva (npr. Kraljevina Holandija, Republika Slovenija, Gvajana, Severna Makedonija) radi razmene znanja i iskustva. Na ovaj način Republički geodetski zavod pokazuje da je, zajedno sa Vladom Srbije i uz podršku Svetske banke, na dobrom putu da odgovori svim izazovima 21. Veka".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
