Televizija N1 nastavlja da uporno na sebe preuzima ulogu moralnog sudije, koji sudi ostalim medijima i novinarima i zamera im na profesionalnosti i objektivnosti. Međutim, ova televizija radi sve ono što zamera drugima i redovno krši pravila novinarskog posla, što je naročito vidljivo u izveštavanju o pandemiji smrtonosnog koronavirusa u Srbiji. Paradoksalno za nekog ko se sve vreme poziva na novinarski kodeks.
U brojnim prilozima i tekstovima na sajtu ove televizije moguće je uvideti kršenje Kodeksa novinara Srbije, pa tako N1 retko poziva drugu stranu - što je dužna da radi, zatim slepo veruje svojim izvorima, ne proverava navode koje objavljuje, a čak je i na svom portalu prenela dokazani fejk njuz s portala Nova.rs. Uz sve to, N1 se ne ustručava da bez argumenata kritikuje gotovo svaki potez medicinskih stručnjaka i državnih organa u vezi sa borbom protiv pošasti koja je pogodila ne samo Srbiju već i ceo svet, uprkos tome što je i Svetska zdravstvena organizacija pohvalila našu zemlju za mere u borbi protiv epidemije.
Dug spisak prekršaja
Navedimo samo nekoliko primera gde je N1 grubo pogazio sva pravila novinarskog posla. U prilogu o smeštaju bolesnih na Sajam N1 prenosi izjavu anonimnog sagovornika koji se žali na uslove, ponajpre na činjenicu da ljudi smešteni tamo nemaju toplu vodu i da se danima nisu tuširali. Ipak, nije navedeno da su pacijenti na Sajam smešteni tek dva dana ranije i da nema osnova za tvrdnju da „se danima nisu tuširali“, pa se ova vest s pravom može nazvati lažnom. Takođe, iako je očekivano u svakom profesionalnom izveštaju, ovde nema druge strane koja bi odgovorila na optužbe, tako da je sve ostalo na slepom verovanju anonimnom izvoru, što novinarski kodeks ne dozvoljava.
Slično su postupili i u izveštavaju o stanju u bolnici u Ćupriji, mestu koje je jedno od žarišta koronavirusa. Novinar N1 je razgovarao sa doktorom iz tamošnje bolnice, koji tvrdi da je stanje u haosu. Na tome je sve i ostalo jer, iako je bio dužan, novinar nije proverio navode sagovornika, čime je N1 ponovo pogazio Kodeks novinara.
Dalje, klasičan primer nepoštovanja pravila novinarskog rada jeste i izveštaj N1 o zapošljavanju medicinara, odnosno pozivu države da se oni iz inostranstva vrate i pomognu u teškoj situaciji. Ova televizija navodi da je takav poziv upućen uprkos činjenici da na birou imamo dosta nezaposlenih medicinara, ali pritom novinar ne zove za komentar nikog od nadležnih. Povrh svega, skriva se bitna činjenica - da je država u prethodnih mesec dana zaposlila veliki broj medicinskih radnika.
Nesagledive posledice
I na kraju, N1 se priključio širenju lažne vesti o stanju u Kliničkom centru Vojvodine (KCV). Tvrdnju, koja se brzo ispostavila kao laž, da je u KCV stanje na ivici pucanja pustila je novinarka Ana Lalić na portalu Nova.rs, koji je deo Junajted medije, kao i N1. Ta televizija je prenela navode iz njenog teksta, koje je KCV demantovao zvaničnim podacima, a stanje je zabeležila i kamera agencije Rojters. No, N1 je na svom sajtu preneo kako KCV ne odgovara na pitanja portala Nova.rs, dok istovremeno pušta Rojtersu da uđe unutra, ali ova televizija u tom tekstu prećutkuje šta je to Rojters zabeležio u KCV - da ima opreme za rad iako je Lalićeva tvrdila suprotno.
Ovo su samo neki od primera neprofesionalnog rada N1 televizije, a s pravom se može pretpostaviti da ih je u prošlosti bilo daleko više, ali time se dosad niko nije bavio. Televizija N1 ima pravo da vođi uređivačku političku kakvu želi i da, ako hoće, kritikuje svaki potez vlasti i bude pristrasna, ali ne bi smela da objavljuje neproverene i nepotpune informacije, kao ni lažne vesti, u situaciji kada se zemlja bori sa epidemijom smrtonosnog virusa, jer posledice toga mogu da budu nesagledive.
Postavlja se pitanje da li je N1 svestan da ovakvo njihovo izveštavanje doprinosi urušavanju poverenja u zdravstveni sistem i ključne državne institucije - vojsku, policiju, premijera, predsednika, ministre - koji su formalno nadležni za donošenje odluka. Da li su vlasnici i urednici ove televizije svesni da mogu doprineti uspostavljanju neposlušnosti dela građana i da, uz širenje straha i panike, povećavaju šansu da veći broj ljudi oboli. Jer, ako neko poveruje u izveštavanje o lošem stanju u KCV ili na Sajmu, postoji opasnost da se, uprkos simptomima, ne javi lekaru i tako ugrozi sebe, svoje okruženje, a time i veliki deo društva... Kolege, mislite o tome.
Redakcija Kurira Foto: fotomontaža
NE PROPUSTITE
