Žrnovnica. Malo dalmatinsko mesto na istoku Splita u kojem duhovi prošlosti još uvek lutaju mestom ne dajući miran i spokojan san. Mračna noć iz daleke 1992. i dalje je obavijena velom tajne, još je jedna godina prošla, a da dvojica sada već odraslih muškaraca nemaju odgovore na pitanja o nesrećnoj sudbini koja je zadesila njihove roditelje 7. februara, pre 29 godina u svojoj porodičnoj kući u Žrnovnici, bračni par Gašparević poželeo je sinovima laku noć ni ne sluteći da ih više neće videti.
Siniša, tada 11-godišnjak i pet godina mlađi Denis, spavali su mirnim i spokojnim snom, dok im je majka Vesna, profesorka hrvatskog i engleskog jezika u osnovnoj školi u Strožancu, s ocem Đorđom, preduzetnikom, proživljavala pravu agoniju. Dok su sinovi spavali u sobi na spratu, u kuću u zaseoku Aljinovići ušli su još uvek nepoznati počinioci, izveli Gašpareviće iz topline porodičnojg doma i u gluvo doba noći brutalno ih izrešetali hicima iz dva kalašnjikova, da bi im tela ostavili na obližnjem smetlištu uz put između Žrnovnice i Srinjina. U potrazi za sekundarnim sirovinama na toj su ih deponiji 8. februara u popodnevnim časovima pronašli Ante i Agata Blažević.
NE PROPUSTITE
Đorđevo telo nalazilo se pored trstike, ostataka štednjaka, mašina za pranje veša, frižiderai sličnog otpada. Vesnino je nađeno desetak metara niže, u malom jarku. Kasnije će se pokazati da je desetak sati umirala u najvećim mukama i na hladnoći te je u goloj borbi za život, dozivajući upomoć, nekako uspjela da stigne do jarka. U kući Gašparevića policijski inspektori nisu pronašli tragove nasilnog ulaska, samo je na zidu ostao trag ispaljenog metka, a nestali su i predmeti od zlata veće vrednosti, piše Slobodna Dalmacija.
Ovaj svirepi i dotad nezapamćeni zločin potresao je stanovnike Žrnovnice. Dvojici dečaka preko noći je ukradeno detinjstvo. Siniša i Denis odrastaju tragajući za istinom i pravdom. Nakon što su ostali bez roditelja, brigu o njima preuzeli su deda i baka s očeve strane, pa su se odmah nakon zločina preselili kod njih u Split.
Obojica su, uprkos pretrpljenoj traumi izrasli u muškarce kojima bi se svaki roditelj ponosio. S odličnim su uspehom završili gimnazije, Denis (35) je zaposlen na Institutu za okeanografiju i ribarstvo, gde je i diplomirao, Siniša ima 39 godina i nakon diplome na Ekonomskom fakultetu bavi se menadžersko upravljačkim poslovima.
Nema dana da se ne zapitaju hoće li se istina ikad otkriti? Hoće li ubice biti privedene pred lice pravde? Hoće li moći upaliti sveću na grobu roditelja znajući da su egzekutori konačno uhvaćeni i kažnjeni? Imaju li te ubice svoju decu, sada možda i unučad, boje li se da će ih ipak dostići ruka pravde? Spavaju li mirno ili se sa svakim šumom okrenu oko sebe? Sanjaju li svoje žrtve, zvuk hitaca kojima su ih izrešetali, Vesnino zapomaganje...? Mračna noć i dalje ostaje mračna sa silnim pitanjima. Samo mesto na kojem su pronađena tela nedaleko od restorana Rus na putu Vilar koji vodi prema Srinjinama danas je teško dostupno, deponije više nema.
NE PROPUSTITE
U Žrnovnici meštani nerado govore na ovu temu. Tek nam je njih dvoje pod uvetom anonimnosti pristalo nešto reći. Strah je u ljudima, jače je to od njih. Jedna se gospođa seća Đorđa i Vesne i govori nam da se ničim nisu izdvajali od drugih.
"Živeli su skladno, radeći i odgajajući decu. Ona je bila ugodna i veoma lepa žena. Šokirala sam se kad sam čula šta im se dogodilo. Mislim da su ubice povezane sa Žrnovnicom i da će istina kad tad izaći na videlo iako je prošlo toliko godina. Sve će se tajne otkriti", kaže.
Drugi mještanin živi u blizini sada prodane porodične kuće Gašparevića. Poznavao je i Iliju Gašparevića, oca ubijenog Đorđa. Do zadnjeg se daha borio da se dozna istina.
"Kako da se dozna kad je umešan tadašnji čitavi vojni vrh MUP-a, sam mi je znao reći. Rekao je to i za vaše novine. Svi dokazi vode u prilog tome, ali on nije odustajao. Osinje gnezdo vam je to. Voleo bih da se ta mučna priča privede kraju, prvo zbog dece da otpočinu, jer nijedan zločin ne sme proći nekažnjeno, a i jer nam je potreban mir. Verujem da ima mojih sumeštana koji su nešto videli, samo se boje reći, malo je ovo mesto, znate, sve se prati", zaključuje gospodin i recituje nam stihove Jure Kaštelana: "Ne zaboravi da pod zvijezdama ništa ne umire. Ti koji ubijaš, mrtvac je jači za svoju smrt."
NE PROPUSTITE
Iako se o razlozima ubistva svih ovih godina isprepleću različite teorije: od toga da je bilo reč o pljački ili da su Gašparevići ubijeni jer je Đorđeva majka Spasenija bila podrijetlom iz Vojvodine, o pravim se motivima može samo nagađati.
U sklopu dosadašnje istrage obavljeno je više od dvesto razgovora, u sklopu kojih su neke osobe i poligrafski testirane, no sve je bilo uzalud. Tada je načelnik Sektora kriminalističke policije u Splitu bio Ante Belak, a sa te pozicije je smenjen nakon 30 godina radnog staža u julu 2004.
Siniša Gašparević nam kaže kako nema nikakvih novih saznanja o počiniocima. Prošle godine u razgovoru za Slobodnu Dalmaciju rekao je da nikad neće odustati od traženja istine.
"Verujem da je splitska policija povezana s mogućim izvršiocima pa tu postoji potencijalni sukob interesa s njihove strane. Meštanima Žrnovnice u interesu je da se ovo reši jer nije dobro da jedno društvo toliko godina nosi stigmu i teret zbog određenih pojedinaca, da se sumnjiči i upire prstom u svakoga. Uvek se verovalo da je to napravio neko iz Žrnovnice, ali ne mislim da su meštani direktno odgovorni, neće niko ići da pravi nered u svom dvorištu, iako je vrlo verovatno da neko ima potrebne informacije i sve zataškava. Siguran sam da mnogi iz tadašnjeg komandnog lanca Hrvatske vojske imaju spoznaje o svemu što se tačno dogodilo i da svih ovih godina prikrivaju egzekutore koji su izvršavali naređenja svojih zapovednika. Svi se oni međusobno štite, sve znaju, dok se klupko jednom ne odmota. Dovoljno je da samo jedan padne i sve će se saznati", kaže Sinša Gašparević.
On u sebi više ne nosi gnev, ubicama svojih roditelja, sve je oprostio.
"Učinio sam to jer ne želim u duši gajiti osvetoljubivost već samo želju za istinom. Poručio bih ovim putem onima koji su to učinili da sve priznaju i pokaju se. Šanse da se razreši ovo teško krivino delo i krivci privedu pravdi sve su manje", tvrdi kriminalist Antun Novoselović, bivši načelnik zadarskog odela krim policije.
NE PROPUSTITE
"Mnogi istražitelji koji su radili na predmetu verovatno više nisu u sastavu. Ali uvek postoji mogućnost da se slučaj reši, zbog uticaja novih okolnosti među počiniocima, s pretpostavkom da ih je bilo više. Kriminalne grupe se često znaju zavaditi pa slaba karika progovori, radi narušenih odnosa ili griže savesti. Sigurno je bilo više onih koji su sudelovali u likvidaciji supružnika i svako je imao svoju ulogu. Možda su oni pre ili kasnije počinili ista ili slična krivična dela. Zastrašujuća je pomisao da se ubice slobodno šeću i svakodnevno susreću članove porodica žrtava. Još je jezivije ako postoje osobe koje su nešto videle ili znaju a o tome ne progovaraju", govori Novoselović koji se dobro seća ovih svirepih umorstava.
"Hrvatska se u to vreme suočila s ratnim zločinima koji su imali terorističku osnovu. Evidentirani su zločini iz mržnje i osvete prema civilima, uglavnom pripadnicima srpske nacionalnosti. Određene kriminalne grupe koristile su ratno stanje i vršile najteža krivična dela. Na prvu bi izgledala da su motivirana nacionalnom pripadnošću žrtava, ali je zapravo prikriveni motiv koristoljublje ili osveta zbog ranijih odnosa između počinitelja i žrtava, što ne treba isključiti i u ovom slučaju. U Zadru smo imali slične slučajeve ubistava. Treba uzeti u obzir i da su se događaji dogodili i obrađivali za vreme ratnih aktivnosti što je uveliko otežavalo rad na samom krivičnom delu sa ciljem pronalaska počinilaca. Realno je za pretpostaviti da je uviđaj na mestu događaja i sama obrada ovog monstruoznog zločina imala dosta objektivnih improvizacija, a pogotovo ako su se mešale nadležnosti vojne i civilne policije. Istražitelji se nađu pred zidom i nemogućnosti pronalaženja novih informacija koje bi upućivale na počinioca", zaključuje Novoselović za Slobodnu Dalmaciju.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
