Novak Dukić je doživeo pakao na zemlji. To što je uspeo da preživi, što stotine hiljada drugih nisu, vidi kao puku slučajnost. Put logora krenuo je kao šestogodišnjak. U koloni od kozarskog sela, preko Gradiške, ka Jasenovcu doživeo je prvu u nizu tragedija.
-Na putu su izvlačili muškarce iz kolone da ubiju pored puta. Tako su i mog oca - priseća se Novak.
Teško je podneo odvajanje od majke, ali i brata i dve sestre kojima se u Jasenovcu gubi svaki trag. Oduzimanje dece od majki po dolasku u logor je ostalo jedno od najbolnijih sećanja kojima je svedočio.
-Jedna od mlađih žena nije htela da da dete iz naručja, jedan od ustaša prilazi i bode je bajonetom u leđa, ona pada, a druga dvojica prilaze, uzimaju dete, bacaju ga u vazduh da bi ga sačekali na bajonetama - priča sa suzama u očima ovaj starac i dodaje da su sva zlodela činili smejući se.
Zverstvu ustaša mogle su da pariraju jedino - časne sestre.
-Bile su jako stroge, bile su u crnim uniformama, imale us štapove, toljage, za najmanju sitnicu tučeno je štapovima do smrti. One su više ubijale u Jastrebarskom nego što su prilazile ustaše da oni tuku.
Brisanje srpskog identiteta imalo je za cilj da od preživele dece napravi veće ustaše od ustaša samih. Tome su služile i pesmice koje nije uspeo da zaboravi.
Posle svega, nikako se ne slaže sa onim da zločini zaslužuju oproštaj.
-To ne možemo da zaboravimo, a po meni ni da oprostimo. Ja mislim da malo ko ko je to preživeo može da oprosti to što se desilo od strane ustaša - jasan je Novak.
Svedočanstva Novaka Dukića poslužila su i kao inspiracija za film Dara iz Jasenovca, a reakcije hrvatskih pojedinaca na film, kako kaže, vidi kao njihovu sramotu.
OVDE MOŽETE GLEDATI KURIR TV UŽIVO
NE PROPUSTITE
