SVE ŠTO STE GLEDALI U DARI, SMILJA JE PREŽIVELA U LOGORU: Pamtim povijenog čoveka u Jasenovcu koji je kolicima skupljao mrtvu decu

BEOGRAD - Ona je preživela dva logora za vreme Drugog svetskog rata. Rođena je i odrasla u Zapadnoj Slavoniji, gde je kao mala ostala bez oca.

Smilja Tišma (92) danas je najstarija poslanica u Skupštini Srbije, preturila je dva logora preko glave, gledala jezive stvari ali njena životna energija toliko je jaka da se jednostavno ne predaje.

Zašto njima Srbi u Zapadnoj Slavoniji smetaju?, govorila je Smilja za Kurir prošle godine vraćajući film na teško detinjstvo:

- Tog 17. aprila 1941. odveli su 18 seljaka na čelu sa mojim ocem. To su zlikovci. Šta im je smetao seljak, otac četvoro dece? Njega su oterali 17. aprila, a nas početkom juna - majku sa nas četvoro dece, sa ostalim srpskim porodicama. Cilj im je bio da očiste Hrvatsku od Srba. To je bila nemačka ideja...

Ne zna koliko godina ima

Tišma, iako je prema zvaničnim podacima ušla u desetu deceniju života, ipak naglašava da nije sigurna koliko godina zapravo ima, jer su je komšije i prijatelji uveravali da je rođena 1931. ili 1932. godine.

I dok se seća oca, ne može da zadrži suze. "Setila sam se oca kog su odveli golog i bosog kada su ga skinuli sa trešnje, koje je tada brao. Ja sam mu odnela odelo u neki njihov štab i tada sam ga poslednji put videla".

Majku sa četvoro dece, od kojih je Smiljka bila najstarija, nedugo zatim odveli su u logor Veliki Grđevac.

"Tek kasnije sam čula da je to bilo sajmište za stoku. Pamtim da smo bili na velikom zelenom polju. Spavali smo na zemlji. Te godine je trebalo da krenem u školu. Odatle su nas prebacili u Bjelovar, gde je bilo mnogo ljudi. Neke su odatle transportovali za Srbiju, ali mnoge porodice su vratili kući, pa i nas. To je bila kasna jesen. Kad smo se vratili kući, majka je stalno šetala, nije spavala, plašila se da nas ne pokolju. Ubili su mi ujaka, ujnu, baku, tetkino dvoje male dece... Mi smo nekako preživeli tu zimu uz pomoć komšija, koji su bili Hrvati".

Sledeće godine, Smiljka se sa majkom, sestrama i bratom ponovo našla u logoru.

"Opet u junu... Opet u Veliki Grđevac, pa u Bjelovar. Obišli smo pet logora, najduže smo bili u Sisku i Jastrebarskom. U Sisku su nas odvojili od roditelja, to jest nas od majke. Kažu da je tu bila fabrika stakla, gde su stavili nas decu. Spavali smo na parketu ili betonu, kako ko, ali nas decu nisu dirali, verovatno su hteli da nas pretvore u Hrvate. Iz Siska su decu zatim prebacili u Jastrebarsko, u samostan".

Ustaša je bacio dete, udarilo je u zid. Majka je vrištala, čupala kosu. Ja sam rukama pokrila oči...

Jasenovac, Stara Gradiška. Sisak. Jastrebarsko. Pa, sirotište. Na ovim adresama je detinjstvo Smilje Tišme, curice iz srpskog sela Zrinjska u Zapadnoj Slavoniji. Preživela je strahote i ponela slike i ožiljke.

- Imala sam, tako, šest-sedam godina. Imala sam mlađeg brata i još mlađe dve sestre. One se ne sećaju užasa. Brat i ja pamtimo. "Ovde je bila ona kuka o koju su vešali ljude", šaputali smo kada smo prvi put, posle rata, posetili Jasenovac. Pogledi su nam se zaledili na tom mestu. Dok smo, tako, stajali, preda mnom je bilo sve: poslednji susret sa ocem, on je prvi odveden u logor. Odnela sam mu preobuku i malo hrane, a on mi govori:

"Beži, Smiljo, beži, dete!" Nikada ga više nisam videla. Preda mnom su bili trenuci kad su nas razdvojili od majke i njena poruka: "Neka vas čuva Sveta Petka." To je, valjda, bio taj dan našeg večnog rastanka.

NE PROPUSTITE

TITO JE U UŽICU 1961. ODRŽAO GOVOR O JASENOVCU KOJI SE I DANAS PREPRIČAVA: Poslušajte šta je rekao o ustaškom logoru smrti (VIDEO)

U memoriju deteta koje nije znalo ni koliko godina ima, a zna da je jedini oslonac sestricama i bratu, utisnute su i nove scene užasa.

- Pamtim povijenog suvog čoveka u Jasenovcu koji je kolicima skupljao mrtvu decu - priča Smilja Tišma. - Uzima ih za ruku, za nogu i ubacuje u kolica. Svakog jutra taj čovek je punio kolica i odvozio nekud. Ali, kada sad vratim sećanje, ne znam da li je ova slika jezivija ili ona kad ustaše u Sisku odvajaju bebe od majki. Trgaju ih sa dojki. Jedna majka nije dala svoje dete.

Ustaša je bacio dete, udarilo je u zid. Pukla mu je lobanja. Majka je vrištala, čupala kosu. Ja sam rukama pokrila oči. Snažno sam ih dlanovima pritiskala. Iz logora u logor, iz užasa u užas... Jastrebarsko, dečji logor.

- Stalno je odnekud dopirao plač dece. Mi ih ne vidimo. Kasnije smo saznali da dolazi sa odeljenja u kom su bile bebe i deca do dve i po godine. Kasnije smo saznali da su im časne sestre mazale neke otrove oko usta. Govorile da ne plaču i da ne budu žedni. Ta deca su umirala u mukama i otuda su dopirali piska i plač tih malenih mišića. Taj me plač budi, pratiće me dok živim. Ne bih nikome poželela takvo detinjstvo i da u takvim ožiljcima traje. Zato vas molim da o užasima u logorima NDH govorite, da i nas podstičete da o tome govorimo, jer ako ne govorimo mi, ko će?! Novosti

Na slobodi se Smiljka našla sredinom 1943. "Izvukao nas je komšija čika Mata, Hrvat koji je garantovao za nas. Kada je umro, u znak zahvalnosti podigla sam mu spomenik". Međutim, kada je četvoro dece stiglo kući, čekao ih je užas. "Kuća nam je bila spaljena, pa smo do kraja rata živeli kod komšija, familije"...

Rat se završio, a ona je sa sestrama i bratom stigla u Beograd, gde su joj već bila dva strica. Međutim, deca su raspoređena u domove u Novom Sadu, Negotinu i Beogradu.

"Ja sam kasnije završila Pravni fakultet, posle čega sam bila sam potrčko kod predsednika, ali su me primetili na nekom sastanku. Valjda im se dopala moja odvažnost, brzina... Zaposlili su me u ministarstvu i ceo radni vek sam tu provela. Kažu da sam bila vredna" - prisetila se Smiljka za Kurir.

(Kurir.rs)