Najnovije vesti

ANALIZA BILJANE ŠAHRIMANJAN OBRADOVIĆ: Još jedan oblik nasilja jeste i kada se preko duštvenih mreža šire dezinformacije
Foto: Shutterstock

porodično nasilje

ANALIZA BILJANE ŠAHRIMANJAN OBRADOVIĆ: Još jedan oblik nasilja jeste i kada se preko duštvenih mreža šire dezinformacije

Društvo
18:41h

Biljana Šahrimanjan Obradović, koordinatorka ARRON-a Akademija za rodnu ravnopravnost, odbranu od nasilja i osnaživanje žena) iz Centra za stratešku analizu, u svojoj analizi govori da je u poslednjih godinu ipo dana usled pandemije korona virusa, porastao procenat porodičnog nasilja.

Njenu analizu prenosimo vam u celosti:

- Svedoci smo da poslednjih godinu i po dana je sve više porodičnog nasilja, čiji su uticaj i pandemija Covid-19 , kao i društvene mreže i tehnologija. Ako samo sagledamo, koliku su ekspanziju doživele nove društvene mreže, koje u sebi sadrže upravo razne oblike nasilja, došlo je vreme da se zapitamo da li smo došli do trenutka kada nam je preko potrebna edukacija na upravo sve ove teme.

Pojedina istraživanja koja se odnose na sociološke i psihološke literature pokazuje da u svemu ovome postoji direktna veza, što znači da, kada porodice provode više vremena zajedno, nasilje se može dogoditi bez ikakvog posebnog razloga – dinamika koja se može pripisati ljudskoj psihologiji (Booth,2017; Nofziger & Kurtz, 2005).

Za vreme pandemije Covid-19, nasilje u porodicama je postala učestalija pojava upravo iz razloga, jer su žrtve nasilja više i direktno pod uticajem nasilnika, kao i provođenjem više vremena u istom i zajedničkom prostoru, gde se pokazalo da partneri nisu kompatabilni jedno za drugo.

Biljana Šahrimanjan Obradović
Biljana Šahrimanjan Obradović foto: Printscreen

Takođe, ono što je prouzrokovala pandemija Covid-19 povezano s tim da su ljudi više zatvoreni u kućama, jeste to da su mnogo više povezani sa društvenim mrežama i aplikacijama, jeste i to da su popularnost doživele pojedine aplikacije poput kineske aplikacije Tik Toka, koji direktno podstiče nasilje u porodici, društvu, ali i ugrožava živote i zdravlje korisnika, ali isto tako utiče na psihu i život.

Međutim, postoje neželjene i negativne posledice. Kako virus nastavlja da se širi svetom, on sa sobom donosi brojne nove stresove, uključujući fizičke i psihičke zdravstvene rizike, izolaciju i usamljenost, zatvaranje mnogih škola i kompanija, ekonomsku ranjivost i gubitak posla. Kroz sve to, deca i njihove majke su posebno ranjive (End Violence against Children, 2020).

Dodatni rizici koji prouzrokuju nasilje, kao što sam spomenula, pored COVID-19, jesu upravo društvene aplikacije poput Tik Toka, gde možemo da vidimo da kako omladina, tako i starije generacije su u toj aplikaciji izložene određenim ’’izazovima’’, koje ova aplikacija podstiče ljude da izvršavaju razne vidove i oblike nasilja prema svojim prijateljima, rođacima, ali i nepoznatim njima osobama, kako bi dobili popularnost,takozvane lajkove, pratioce i sve ostalo što je imaginarno. Ako samo pomislimo da jedna društvena aplikacija može da podstanke nasilje i ugrožavanje života korisnika, treba da se zapitamo u kakvom društvu živimo mi, naša deca i naši najbliži, a da sve ovo na sopstvenoj koži najviše osećaju žrtve nasilja u porodici.

Još jedan oblik nasilja i to onog psihičkog jeste kada preko duštvenih mreža se šire dezinformacije, lazne vesti i teorije zavera, koje su vezane za virus covid 19, vakcine i samu vakcinaciju. Širenjem ovakvih stvari, dolazi do sukoba i psihološkog zlostavljanja među prijateljima, rođacima i poznanicima.

Moramo biti svesni da nasilje u porodici se ne odnosi samo na fizičko nasilje, nego je i te kako prisutno upravo psihičko nasilje, koje se za vreme pandemije korona virusa još jače ispoljila i šta se sve dešava iza zatvorenih vrata porodica i da su pogodile upravo žene koje su inače žrtve raznih vidova nasilja koje svakodnevno doživljavaju.

The Guardian (2020) je vodio istraživanje i došao do alarmantnih podataka gde su objavili da na primer u Brazilu je za vreme COVID 19 pandemije nasilje poraslo od 40-50% , zatim vlada Španije je potvrdila da su pozivi na njenu liniju za pomoć porasli za 20% u prvih nekoliko dana perioda izolacije, a na Kipru su pozivi na sličnu telefonsku liniju porasli za 30% u nedelji nakon što je zemlja potvrdila svoj prvi slučaj od virusa Korona. U Velikoj Britaniji, Refuge, jedna od vodećih organizacija za zlostavljanje u porodici, izvestila je da su pozivi na liniju za pomoć u vezi sa nasiljem u porodici porasli za 25 odsto u sedam dana nakon što je vlada objavila strože socijalno distanciranje i mere zatvaranja. Dok je na primer Francuska uvela da i preko Tviter naloga može da se prijavi nasilje u porodici, i ovlastili su pojedine apoteke i lance supermarketa da imaju brojeve telefona preko kojih se takođe može prijaviti nasilje. Tokom istog perioda, došlo je do 150% povećanja poseta internet stranici Refuge (BBC, 2020).

Ako samo pogledamo na primeru u zemljama koje se susreću sa ogromnim brojem zareženih na dnevnom novou i jako malom stepenu vakcinacije , kao na primeru u Kini nakon nekoliko nedelje od početka zatvaranja i izolacije, oni beleže tri puta veći rast nasilja u porodici, nego što je to uobičajeno, ističe Katja Griger iz nemačkog udruženja ’’Žene protiv nasilja’’, dok na primeru u Rusiji je Visoka poverenica za ljudska prava Ruske Federacije Tatjana Nikolajevna Moskalkova iznela podatke koji govore o tome da je od početka pandemije značajno skočilo nasilje u porodicama i to za čak dva puta, na osnovu istraživanja nevladinih organizacija u Rusiji, međutim ono što je posebna istakla jeste da je ovaj broj sigurno daleko veći, jer se žrtve nasilja pribojavaju da prijave nasilnike i da ovakvi rezultati su jako zabrinjavajući, ako uzmemo u obzir da je u Rusiji svaka osma žena žrtva nasilja. Međutim organizacije za ljudska prava u Rusiji tvrde da Ruska vlada ne radi dovoljno kako bi zaštitila i ohrabrila žrtve nasilje da to i prijave.

Ono što predstavlja dodatno problem organizacijama za žrtve nasilja jeste činjenica da Rusija iz dana u dan beleži preko 40 hiljada novozaraženih i da zbog cele pandemije imaju ograničeni broj mesta u sigurnim kućama gde bi boravile žrtve nasilja u porodicama.

Sve ove brojke nam ukazuju da zrtve nasilja u porodicama beleže rekordan broj, a da se pandemiji COVID 19 ne nazire uskoro kraj.

Potrebno je sada više nego ikada postaviti u svim sektorima naših života i edukacije, jer sve dok beležimo rast brojeva žrtava, dalek je put ka razrešenju problema. Moramo podići svest građana i ukazati na probleme u kojem se naše društvo nalazi, kao i kako prepoznati oblike bilo kakve vrste nasilja u porodicama - zaključila je u svojoj analizi Biljana Šahrimanjan Obradović.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja