U srcu Kosova i Metohije, u selima Suvo Grlo i Banja kod Srbice, danas živi oko 400 Srba, od čega je čak oko 120 mališana. Iako sa svih strana okruženi naseljima sa albanskim stanovništvom, u rejonu Drenice, sa radošću svake godine proslavljaju Božić, poštujući stare običaje, koje su generacijama unazad praktikovali i njihovi preci.
Siniša Tomašević (46) iz sela Suvo Grlo kaže za Kurir da su se ovih običaja meštani pridržavali čak i u ratnim uslovima.
- Božić je za nas jako važan praznik, kao uostalom i za sve Srbe. Naših običaja smo se uvek pridržavali, čak i u najgore vreme, u ratnim uslovima. To je bio mnogo težak period, izgubili smo dosta mladih i toga niko više ne želi da se seća.
Siniša, inače, u selu Suvo Grlo, koje je dom za oko 160 Srba, živi od rođenja. Ponosan je otac čak šestoro dece - najmlađi sin Nemanja star je svega tri i po godine, a najstarija ćerka ima 25.
Osim ove ćerke, koja je udata i živi u Kosovskoj Mitrovici, svi žive zajedno u istom domaćinstvu. Kod njih je uvek bučno i veselo, a naročito za božićne praznike.
- Na Badnji dan ustajemo jako rano. Supruga u tri sata ujutru mesi česnicu, a mi, muški, idemo da sečemo badnjak. Kući se vraćamo pre sunca. Izbacujemo sto i stolice iz kuće i na pod stavljamo slamu. Uveče jedemo kupusnjak. To je pita sa kupusom, koja se po običajima kod nas ne seče, već je jedemo kašikama - priča Siniša.
Deca uveče idu po kući i pijuču, a onda svi porodično zasednu. Malo posle ponoći, već oko dva sata, dolazi im položajnik, to jest, kako kaže, polaznik. Njegova misija je da porodici donese radost. On se daruje i za njega se sprema poseban kolač.
- Polaznik sedne na pod, a mi ga ogrnemo nekim ćebetom. To je stari običaj. Veruje se da će tako naredna godina biti berićetna, da neće biti hladno. Potom se oko podneva seče česnica u koju se stavljaju para, deo badnjaka i sir, koji je dobar znak za one koji imaju stoku i znači da će naredne godine biti sira i mleka. A do pre nekoliko godina postojao je i običaj da se za Božić do kućnog praga dovede goveče, krava ili bik, pa da se na rogu lomi pogača koja se posebno za tu priliku mesila - objašnjava naš sagovornik.
On kaže da, što se Albanaca tiče, obično nemaju problema za Božić. Manjih provokacija ponekad ima, ali, dodaje, ima ih svuda. Najveći problem sa kojim se suočavaju meštani ova dva sela jeste to što mladi nemaju mogućnosti da nađu posao:
- Najteže je za posao. Imamo dosta mladih ljudi, puno onih sa završenim fakultetima, dobrih đaka koji su osvajali brojne nagrade širom Srbije, ali za njih nema posla. Mnogi odlaze u Kragujevac, Valjevo, inostranstvo... A da ima posla, ne bi odlazili. Kada je bilo najteže, ljudi su ostajali ovde, ali bojim se da će, ako se nešto ne promeni, neki od njih morati da odu...
Teški uslovi Svoju dedovinu nikada neću napustiti
Većina ljudi u selu Suvo Grlo živi od poljoprivrede. Obrađuju zemlju i bave se stočarstvom, ali Siniša kaže da je teško plasirati proizvode i da se ne mogu svi time baviti. Plaši se da će i njegova deca zbog nedostatka posla poželeti da odu. - Što se mene tiče, ja se nikada nisam pokajao, pa ni kada je bilo najgore, a kamoli sada. Dao mi je bog tu decu. Živim u svojoj kući, u svojoj babovini i dedovini i nikada neću otići. Moji preci su ovde rođeni i ceo život ovde proživeli, pa ću i ja tako.
Kurir.rs / Ružica Kantar
NE PROPUSTITE
