Mnoge firme u Srbiji prepune su radnika iz Nepala, Indije ili sa Šri Lanke.

Došlii su "trbuhom za kruhom" u različite krajeve naše zemlje kako bi radili čak i najteže poslove. Prošle godine, prema nezvaničnim informacijama, izdato je više od 10.000 radnih dozvola strancima, nezvanično saznaje Mondo.

Osim toga određen broj stranaca dolazi u Srbiju kako bi radili na crno i njihov tačan broj se ne zna. Radnici iz Nepala kažu da su došli preko agencije i da imaju obezbeđen stan i hranu i da im je plata uglavnom nešto veća od minimalca.

- Došli smo pre nekoliko meseci kako bismo zaradili novac i poslali ga porodici u Nepalu. U Srbiji imamo platu 300 evra dok kod nas možemo da zaradimo oko 100 dolara. Ovde mnogo radimo i ne trošimo novac. U smeštaju spavamo nas četvorica. Imamo sva tri obroka i to nam je uglavnom dovoljno. Nije nam problem da ostanemo duže na poslu pošto generalno nemamo ništa drugo da radimo tokom dana. U Srbiji nas ljudi tretiraju bolje nego u Nemačkoj i Austriji. Prema iskustvima kolega koji su otišli tamo, plate su veće, ali odnos prema radnicima je lošiji - tvrdi Raz Magara sa Nepala.

shutterstock-67527154.jpg
Shutterstock 
foto: Shutterstock

Milan Pavlović je vlasnik fime za izradu nameštaja iz Aranđelovca koji zapošljava pet radnika iz Nepala i pet radnika iz Kine. Tvrdi da je prosečna plata koju je nudio radnicima iz Srbije bila nešto viša od 50.000 dinara.

- Svakome ko je došao to je bilo malo jer za isti posao u Nemačkoj može da zaradi mnogo više. Plata od 60.000 takođe nije dovoljna, čak i kad nemaju nikakvo iskustvo, smatraju da zaslužuju više i često se precenjuju. Na kraju se zaposle u velikim kompanijama i rade lakše poslove za isti novac. Stariji bi pristali da rade i fizikališu, ali ne mogu fizički da izdrže smenu od osam sati dnevno - kaže Pavlović.

Odlučio se da zaposli Nepalce nakon što je godinu dana imao problem da pronađe radnike iz Srbije.

- Tražio sam naše radnike, povećavao plate, ali ništa nije vredelo. Dođu, budu mesec dana i odu jer dobiju ponudu za inostranstvo ili prosto ne žele da rade. Bio sam potpuno desetkovan sa radnom snagom i malo je falilo da zbog toga ugasim proizvodnju. Na kraju sam našao radnike preko agencije koja dovodi strance jer nisam imao izbora - objašnjava Pavlović.

Ponuda radnika iz inostranstva je prema njegovim rečima velika iako veliki broj vlasnika firmi u Srbiji i dalje ne želi da angažuje stranu radnu snagu.

- Računica je takva da na jednom stranom radniku godišnje možete da uštedite i do 3.000 evra. Kad gazde u Srbiji shvate koliko su strani radnici jeftiniji, da rade više od osam sati dnevno, ne traže više od jednog slobodnog dana nedeljno i zadovoljni su ako dobiju više od 300 evra, na kraju ipak pristanu da ih angažuju. Zahvaljujući tome su neke firme u Srbiji opstale iako su bile pred gašenjem - tvrdi Milan Pavlović.

Prema rečima vlasnika firme, najlakše se dolazi do radnika iz Turske i Indije, ali je veliki broj njih dolazi da radi na crno.

- Turci i Indijci rade za male plate iako među njima ima i iskusnih radnika i stručnjaka, međutim, u većini slučajeva nemaju dokumenta. Sa druge strane, Kinezi i Nepalci uglavnom nemaju iskustvo i za svaki posao koji nije fizički potrebna im je obuka. Ali došli su kod mene preko agencije sa potrebnim papirima, imaju radnu dozvolu i boravak im je prijavljen - kaže Pavlović.

(Kurir.rs/Mondo)