Vlasnika agencije "Rentar Inđija 022", koja se bavi iznajmljivanjem kombi vozila, nasamario je klijent koji je njegovo vozilo koristio za transport migranata, a onda je doživeo i nepravdu - vozilo mu je oduzeto, jer je, kako zakon kaže, korišćeno u izvršenju krivičnog dela, a da apsurd bude potpun, upravo je on prijavio i pomogao policiji da uhapsi izvršioca!
A. M. nije želeo da mu objavimo ime, ali je do detalja ispričao kako je jedan ugovor s klijentom N. P. njegov život pre četiri meseca pretvorio u pakao. Siguran biznis kojim prehranjuje porodicu prerastao je u gubitak, ali i strah i agoniju.
- Mušterija me je pozvala da mi traži da mu iznajmim kombi jer se njegov pokvario i da mu treba za prevoz paletne robe. Iznajmio ga je na pet dana i rekao mi je da mu treba za relaciju Niš - Novi Sad. Potpisali smo ugovor i on je otišao. Kombi je inače limitiran na vožnju od 120 kilometara na čas i ima ugrađen GPS. Pratio sam ga i video da je sve vreme ka Nišu išao punom brzinom. U Nišu nije stao, kao ni u Pirotu. Zaustavio se tek u Dimitrovgradu. Preko Gugl mape sam video da se mota po nekim hangarima i da tu ima migranata. Zvao sam ga više puta, a on nije hteo da se javi. Onda sam pozvao policiju - priča naš sagovornik i objašnjava kako je pomogao u hapšenju svog klijenta.
- Pozvao sam pograničnu policiju i ispričao im sve. Rekli su mi da ih pustim na spikerfon, pratim svoj kombi i govorim im kuda ide. Posle osam minuta su ga zaustavili. Sutradan me je zvao inspektor. Rekao mi je da je N. P. prevozio migrante, a da su shvatili da je kombi moj kad su u njemu pronašli ugovor koji smo potpisali. Zahvalili su mi. Od tada mi kombi nije vraćen, a od njega sam imao najveću zaradu jer mi je najveći koji imam i svi ga traže - priča naš sagovornik kome vozilo nije vraćeno jer se u sudu pozivaju na tačku zakona u kom imaju pravo zadržavanja vozila kojim je izvršeno krivično delo. Kaže, po danu je od rentiranja tog kombija zarađivao minimum 50 evra ili više, te je njegov gubitak stoga veliki.
- Od poštenog posla živim, hranim porodicu, dvoje male dece. Sada mi je sud uzeo vozilo koje mi donosi najviše novca jer sam hteo da pomognem nadležnima, prijavio da se dešava nešto sumnjivo, i dobio reč "hvala" i oduzimanje moje imovine - tvrdi uznemireni čovek koji je nakon tog događaja prestrašen i boji se da iznajmljuje svoja vozila ubuduće. Šta učiniti ako se ponovi slična situacija?
- Prijaviti delo ili ne, ako mi se desi isto? U ovom slučaju više sam oštećen ja nego taj kriminalac. Šta da radim ako se opet desi isto, da prećutim da ne bi ostao bez još jednog kombija? - pita se on.
Problem koji ima A. M. iz Inđije pokazatelj je da sistem nekad zakazuje, jer sudije i tužilaštva usko tumače zakon bez šireg sagledavanja činjeničnog stanja u predmetima.
Advokat Nemanja Govedarica, koji zastupa A. M., za Kurir kaže da je sve češći slučaj da pojedini iznajmljuju vozila od rentakar agencija i koriste ih za izvršenje krivičnih dela jer tako ne oštećuju svoju imovinu.
- Član koji se odnosi na krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi ima propisan stav koji predviđa oduzimanje sredstava koja su bila namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela. Ipak, mora se sagledati slučaj u potpunosti. Ta mera se može odrediti, između ostalog, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela. U ovom slučaju, oduzeto vozilo je osnovno sredstvo rada vlasnik rentakar agencije kojim on izdržava svoju porodicu, te se ovakvim postupanjem organa direktno krše prava oštećenog zagarantovana zakonom i Ustavom Republike Srbije.
- Privremenim oduzimanjem vozila oštećenom je onemogućeno da nesmetano raspolože istim, odnosno da ga koristi kao osnovno sredstvo za rad, te samim tim oštećeni nije u mogućnosti da izdržava svoju porodicu - kaže Govedarica i dodaje da se sada postavlja pitanje da li ovakvim svojim postupanjem organi postupka motivišu vlasnike vozila da prijavljuju izvršenje navedenih krivičnih dela ili pak da iste ne prijave i samim tim zaštite sebe i svoju imovinu.
Šta kaže zakon
Kakve su kazne
Inače, član 350a Krivičnog zakona Srbije kaže sledeće, a posebno je bitna njegova poslednja stavka.
- Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, vrši ili organizuje transport, prebacivanje, prihvat, smeštaj, skrivanje ili na drugi način omogućava da državljanin Srbije lažnim prikazivanjem ugroženosti njegovih ljudskih prava i sloboda u stranoj državi zatraži azil, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe ili zloupotrebom ovlašćenja, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
- Za delo iz stava 2. ovog člana organizator će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Predmeti, prevozna i druga sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
