Rano jutros Hrvatska je zvanično potvrdila da je u pitanju bespilotna letelica vojnog tipa, da je došla iz Mađarske, da je letela brzinom od 700 km/č, na visini od 1.300 metara. Da li se ukrajinski izviđački dron srušio u Zagrebu? Kako je moguće da je preleteo NATO teritoriju bez da je oboren?
Ovaj, gotovo filmski događaj, dogodio se sinoć oko ponoći u zagrebačkom kvartu Jarun. Prvi izveštaji sa lica mesta koje su Zagrepčani kačili na društvene mreže prikazivali su veći krater, a tokom noći pojavile su se fotografije metalnih delova. Pojavila se i priča o padobranu koji je jutros i fotografisan na drvetu nedaleko od kratera. Hrvatski mediji javljaju da je u toku policijski uviđaj koji će, kako se očekuje, razotkriti ovu misteriju. Misteriju koja može imati veze sa ratom u Ukrajini kako je sinoć javio Drajv.
Sedam minuta letela je nepoznata vojna letelica hrvatskim vauzdušnim prostorom. Pre toga, 40 minuta je letela Mađarskom. I niko ju nije pokušao zaustaviti.
- Mi smo letelicu uočili radarima, ne znam koji je tačno snimio. Mi imamo radarski sistem, on je umrežen, automatizovan i uvezen u sistem NATO-a. Još danas imamo sastanke pa ćemo videti šta se dogodilo u Mađarskoj. Imamo podatke o ruti, ali moramo proveriti te podatke s drugim državama - rekao je hrvatski ministar odbrane, prenosi 24 sata.hr.
- Po meni je to ozbiljan propust NATO - a, očito da taj nadzor vazdušnog saobraćaja ne funkcioniše. Znači Rusi nama mogu da pošalju takvu letelicu do ko zna gde i da niko ne primeti. Kako to? To ne valja - govori Željko Cvrtila, stručnjak za bezbednost.
Da li ovo može da se desi i Srbiji?
Ukoliko je tačno da je u pitanju „zalutali“ dron iz Ukrajine i da je preleteo duž cele Mađarske, da li je u pitanju loša reakcija integrisanog NATO sistema nadzora vazdušnog prostora ili bi to moglo svakom da se dogodi?
Po svemu sudeći moglo je svakome da se dogodi, za nijansu možda teže Srbiji, navodi Tangosix. I dalje nemamo zvanično potvrđenu informaciju da se zaista radi o izviđačkom dronu sovijetske proizvodnje Tupoljev 141 Striž. Međutim, ukoliko se zaista radi o ovom tipu drona, evo šta se verovatno dogodilo i zbog čega on nije onesposobljen (oboren ili presretnut).
Najlogičnija pretpostavka je da se, iz nekog razloga, pokvario, da je leteo pravolinijski, bez manevrisanja i promena parametara leta. Takav profil leta ga je najverovatnije činio težim ciljem za prepoznavanje na radarima Mađarske i posebno Hrvatske u kojoj je kako vidimo doživeo terminalnu fazu leta. Jutros saznajemo da Hrvatska ima zabelešku parametara profila leta, ali nije poznato da li na osnovu njihovih ili mađarskih podataka.
Radi se o maloj odraznoj površini letelice koju su, možda, primarni vojni radari mađarske i hrvatske i zahvatili ali nije bilo kontinuiteta u praćenju cilja pa se on zanemario. U realnoj situaciji, koja se možda dogodila sinoć ako je u pitanju bio pomenuti dron, operater radara vidi cilj u jednom ili dva okretanja antene i posle ga gubi. Moguće je i da se posumnja da je po sredi oblačnost ili nešto treće i zbog toga zanemarjuje taj kontakt kao letelicu.
Ostaje pitanje da li su mađarski i hrvatski vojni sistemi za nadzor neba registrovali cilj ili su ga zanemarili. Da je Hrvatska cilj registrovala i dala uzbunu, treba konstatovati i da ova zemlja ne poseduje ozbiljnije PVO sisteme već samo PVO topove Bofors i lake portabl rakete lansirane sa ramena Strela 2 i 10, Igla i Stinger. Što obaranje ovakvog cilja u miru, sve i da je uzbuna data na vreme čini gotovo nemogućim.
Opet, kada se priča o realnom životu, u pitanju je bila noć, moguće je da je (da li u Mađarskoj ili Hrvatskoj) manji broj operatera bio u smeni i da je letelica jednostavno promakla. Što je u kontekstu blizine trenutno najveće globalne ratne zone svakako propust.
Sa jedne strane, procedure su da operater radara stalno gleda u radarski ekran ali neki radari poseduju i sisteme za upozoravanje na određene događaje (kao što je ulazak trenutno neidentifikovanog odraza u rejon).
NE PROPUSTITE
Razlika između sposobnosti, na primer hrvatske i srpske vojske, u ovom konkretnom primeru je da Hrvatska poseduje modernije radare FPS-117 američke proizvodnje koji, za razliku od starije tehnike prikazuju samo obrađenu radarsku sliku – ne prikazuju sirov radarski signal. Rezultat ovakvog tehnološkog rešenja je da manji ciljevi, kao što je moguće da je bio ovaj, budu „progutani“ unutar drugog šuma i sistem ga ne ekstrakuje kao cilj.
Na starijim radarima, P-12 ili P-18 koje i dalje koristi, na primer Srbija, moguće je videti unutar šumova i stalnih odraza da postoji cilj. Hrvatska poseduje pet radara FPS-117 i sasvim je moguće da oni nisu bili u stanju da registuju ovakav cilj zbog prethodno opisanog profila leta. Srbija je, kako je Tangosix javio, takođe u procesu zanavljanja svoje VOJIN službe modernim radarima iz Francuske ali će i zadržati starije P-12 i P-18 u upotrebi.
Kakav je dron u pitanju?
Ukoliko se zaista radi o Tupoljev dronu, treba naglasiti da u pitanju rusko, odnosno sovjetski projektovan izviđački dron koji je proizvođen u Ukrajini. Prvi let je imao 1974. godine dok je serijska proizvodnja (u Harkovu, Ukrajina) trajala od 1979. do 1989. godine. Letelica je dužine oko 14 metara, razmaha krila do 4 metra, može leteti maksimalnom brzinom od 1100 km/č sa doletom od 1000 kilometara što ga kvalifikuje za prelet iz, na primer, Zapadne Ukrajine do Hrvatske. Poseduje opremu za aero-foto snimanje i IC izviđanje.
Izveštaji o učenoj petokraki su interesantni budući da ovi dronovi na repu imaju ukrajinsku simbologiju. Petokraku, na primer, i dalje ima jedan drugi Tupoljev dron, u upotrebi ruskog ratnog vazduhoplovstva (Tu-143 Rejs) ali on ima dolet od samo 200 kilometara.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
bonus video:
