Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koja se mirno povlačila, već 30 godina nema sudski epilog, a dok porodice stradalih čekaju pravdu, oni koji su preživeli ovaj zločin svojim ispovestima ne dozvoljavaju da se on zaboravi.
Knjiga "Ničiji vojnici - u sarajevskom paklu 1992. godine", koja svedoči o ubistvima vojnika i ratnih zarobljenika palih u ruke muslimanskim formacijama delo je poručnika Željka Pantelića, koji je govorio za Kurir televiziju.
- U to vreme imao sam 26 godina, tada sam i dobio Sarajevo kao mesto službovanja. U čoveku postoji taj odbrambeni mehanizam da to potiskuje godinama. Kada sam prikupljao te podatke, naša zemlja se nije po tome pokazala, jer nisu hteli da mi dostave podatke. Navodno je još postupak u toku, ja sam dva puta pokušavao preko Tužilaštva za ratne zločine da dođem do izjava mojih vojnika, a te izjeve nisam dobio. Onda sam krenuo da tražim preživele da dobijem njihove izjave u delovima gde ja nisam bio fizički prisutan. Sve je to stresno. Neko hoće i može da se seti, neko ne. Najbitnije da su sve izjave pisane iz prve ruke - rekao je Željko Pantelić, nekadašnji oficir JNA i direktni učesnik dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici.
Podsetimo, u slučaju Dobrovoljačka su od 20. aprila do 23. maja ubijena 1992. godine 42 vojnika tadašnje JNA, ranjen je 71, a 207 njih je zarobljeno i mučeno u logorima. Ulica podrazumeva samo 3. maj i zločin nad nad vojnicima JNA, kada je ubijeno 7 vojnika.
- Mediji moraju da prave razliku između Ulice Dobrovoljačke i slučaja Dobrovoljačka. Slučaj Dobrovoljačka obuhvata sva ubistva od 20. aprila, pa do 23. maja dok se pripadnici JNA nisu povukli sa teritorije BiH - kaže Pantelić.
Željko Pantelić ističe da je knjiga Ničiji vojnici i autobiografska, ali i istoriografska.
- Ispovesti koje sam ja napisao u prvom licu ne govori da je knjiga autobiografska samo, već i isto istoriografska. Knjiga je napisana da ostane za kulturu sećanja. Mnei se na promocijama javljaju ljudi koje nisam svrstao nigde, jer nisam znao iz koje su jedinice, tako da će nadam se biti dopunjeno izdanje sa njihovim izjavama - ističe Pantelić.
Na promociji knjige "Ničiji vojnici" Željko Pantelić je upoznao čoveka koji ga je ranjenog nosio i spasao mu život, a ceo slučaj bio je veoma zanimljiv.
- Taj čovek je emotivno to propratio. Bio sam skeptičan kada je on to ispričao, a bila je i gužva i mene je žuljala proteza. Za trenutak sam zastao, prosto ne verujući šta slušam posle 30 godina. Rekao sam mu da ću ga nazvati i mi smo se čuli kasnije. To što je on pričao nije se slagalo sa mojim rečima u knjizi. On je mene nosio iz podruma, ne sa ulice. Kada su se oni svađali ko će da me vuče u tu fiskulturnu salu, ali su videli da sam unakažen i onda me je on izvukao gore na dprat, odnosno u tu fiskulturnu dvoranu. Mislim da ću blog napisati samo za tu temu - rekao je Pantelić.
Podsetimo, komanda Druge armije – komandant pokojni general Milutin Kukanjac i načelnik štaba general Simeon Praščević, na osnovu iskustva JNA iz događaja u Sloveniji i Hrvatskoj, odlučili da izmeste jedinice iz kasarni u Sarajevu, na Pale, u Lukavicu i druga pogodna mesta.
- Bio je slučaj jednog zastavnika. On je bio nekoliko vozila ispred mene. To je bio zastavnik u našoj komandi. Bio je smao u donjem vešu, skinuli su mu maskirnu uniformu. onesvestili su ga od batina i nastavili da ga šutiraju. Tog trenutka kada je ovaj rekao da legnem, a ja sam klečao jer sam bio ranjen i držao sam ruku u toj trougloj marami on je rekao: "Lezi, ubiću te". Ja sam mislio na glavu da se dočekam, jer nemam na šta da se dočekam. Dok je drhtao njegov prst na obaraču tog trenutka je bukvalno proleteo u nesvesnom stanju zastavnik pored mene i on se pridružio šutiranju tog zastavnika. Inače, radi se o zastavniku Vukšić Gojku, koji 4 dana od tog batinanja nije došao sebi. Imao je teške posledice, i tek je posle u ratnoj bolnici na Palama došao sebi. On se ničega nije sećao, samo kada je izašao iz vozila i kada su ga udarili prvi put. Nakon toga se ničega ne seća - rekao je Pantelić.
Pantelić dodaje i da nisu dobili pomoć koju je general Kukanjac tražio.
- Vojska koja ostane bez države je ničija vojska. Sve jedinice su ostavljene i prepuštene same sebi, bez ikakve pomoći političkog i vojnog vrha. U tim trenucima general Kukanjac je tražio pomoć, međutim samo su dva aviona došla iznad Sarajeva, probila zvučni zid i nisu dejstvovala tamo i nisu štitili kolonu praktično. To ne opravdava postupak samog generala Kukanjca, ali obzirom da je on tražio pomoć danima i ta pomoć nije data. Oni su nas vodili po Sarajevu i gaćama, čak su i žene skinuli i one su u brusu i gaćicama išle tako po Sarajevu. To je ponžavanje, oni sve vreme pričaju o nekom oslobađanju, a nisu ni bili napadnuti. Tražili su i od nas da im damo i svoje dragocenosti. To je bilo razbojništvo - kaže Pantelić.
Opisujući zločine koji su srpski vojnici doživeli Žejko Pantelić je rekao da kada bi neko uzeo da čita kjnigu "Ničiji vojnici" ubio bi se posle posle 50-ak strana.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
