Autizam je složeni razvojni poremećaj za koji se još uvek ne zna tačno uzrok nastanka, ali studije pokazuju da se radi o skupu određenih činilaca neurorazvojnog poremećaja koji utiču na osobu da kasnije ima poteškoća u socijalnim interakcijama, interesovanju, govoru, komunikacijama, saznanjima i slično, kaže za Kurir msr defektolog Miloš Vojnović iz Osnovne i srednje škole "9. maj" u Zrenjaninu, sa kojim smo razgovarali juče povodom Svetskog dana osoba sa autizmom.
- Prema Savezu udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, u našoj zemlji je registrovano 2.500 dece i osoba sa autizmom, međutim, smatra se da ih je mnogo više. Autizam se kod dece ispoljava na različite načine, a najviše pogađa socijalne i komunikativne veštine.
Na to utiču razni faktori - od genetskih i socijalnih do životnih. Važno je da to nije nasledni poremećaj i ne može da bude, jer postoje primeri gde, recimo, jedan par ima dvoje dece, jedno ima autizam, a drugo ne. Četiri puta češće se javlja kod dečaka u odnosu na devojčice - navodi Vojnović i dodaje:
- Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljeni u različitom stepenu i obliku kod dece, a postoje razni uzroci poremećaja. Ono što roditelj može da primeti kod deteta su neka odstupanja od očekivanih motoričkih i govornih obrazaca.
Roditelj treba iskreno da odgovori na jedanaest pitanja koja postavljaju defektolozi. Odgovor treba da bude "da" ili "ne". Ukoliko bude više od pet odričnih odgovora, onda je to alarm za uzbunu.
Odgovori na ovih 11 pitanja pokazuju da li vaše dete ima autizam (Odgovori samo sa DA ili NE):
- Da li dete reaguje na poziv, da li se odaziva na svoje ime i da li se okreće?
- Da li gestikulira i pravi grimase kako bi privuklo pažnju na sebe?
- Da li uobičajeno reaguje na zvukove (ne smetaju mu zvukovi usisivača, fena, da li pokriva uši)?
- Da li se dete smeje drugima i uspostavlja kontakt očima?
- Da li pokazuje interesovanje za igru?
- Da li dete uživa u dečjim igrama?
- Da li je ishrana uobičajena?
- Da li koristi više od tri reči ispravno i u kontekstu?
- Da li je san tipičan (nema izraženih problema)?
- Da li spaja reči (npr. hoću vodu, idem pa-pa)?
- Da li se smeje kada se osobe smeju i da li ima empoatiju kada su drugi tužni?
* VIŠE OD PET NEGATIVNIH ODGOVORA JE ALARM ZA UZBUNU (test je namenjen deci uzrasta od 18 do 36 meseci)
Prema njegovim rečima, najbolji period za postavljanje ovih pitanja je u periodu od 18 do 36 meseci uzrasta deteta.
- To je ujedno znak da detetu potpuno treba isključiti gledanje u ekrane televizora, tableta i telefona i omogućiti mu igru i kontakt s decom. Roditeljima je u tom periodu najbitniji govor, a ako dođe do kasnog govora, roditelj se javlja logopedu, pa dete samim tim dobije dijagnozu kašnjenja u govoru. Ona se previše odugovlači pa dete tek pred polazak u školu dobije dijagnozu autizma. On naglašava da autizam nije bolest, već stanje.
Dr Dejan Jonev
MMR vakcina ne izazviva autizam
Pedijatar dr Dejan Jonev za Kurir razbija predrasude vezane za mit o MMR vakcini i autizmu.
- Mit da je MMR vakcina uzročnik autizma, koji već neko vreme kruži, nekoliko puta je dokazan kao lažan. Vreme davanja MMR vakcine podudara se s vremenom kad se kod dece javljaju prvi znaci autizma - ističe dr Jonev:
- Lažne tvrdnje kod roditelja izazivaju strah i oni odlučuju da decu ne vakcinišu ovom vakcinom. Danas ljudi imaju više poverenja u pedijatre i samim tim je stanje bolje, pošto manje veruju u mitove.
- Da je bolest, on bi se lečio, imao bi svoje lekove, a ovako ne postoji lek za autizam. Tretira se tretmanima, koji mogu biti različiti u odnosu na to koja sfera zaostaje. Taj deo forsiramo i radimo tretman koji je usmeren na pospešivanje i poboljšavanje tih sfera u kojima dete kasni.
To mogu biti različiti tretmani psihomotorike, pažnje, pamćenja, mišljenja, govorenja. Zbog toga je prvih pet godina života zlatni period razvoja, jer je mozak u tom periodu najplastičniji, to jest najpodložniji promenama - kaže defektolog:
- Kad roditelj dete odvede kod defektologa sa 12, 13 godina, onda je problem jer dete treba vratiti na onaj period od 18 meseci da bi došli do stupnja da ono samostalno može da obavlja bilo koju od ovih aktivnosti. Roditelji često odbijaju da prihvate činjenicu da dete ima neki problem.
Ruralne sredine
Vode decu u manastire i kod vračare
Stručnjaci upozoravaju na činjenicu da ljudi u ruralnim sredinama izbegavaju da vode decu kod defektologa ukoliko primete neki od simptoma autizma, jer veruju da je autizam bolest, a da je sramota voditi dete kod defektologa pošto će sredina reći da dete nije normalno.
Zbog toga dete vode u manastire da piju svetu vodu sa zvona i kod raznih baba i vračara misleći da će im njihove "metode" pomoći.
Autizam se ne stiče rođenjem, već se simptomi ispoljavaju u određenom periodu, kad vidimo da osoba odstupa od nečeg očekivanog.
Mirko Gojić, predsednik Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, predočava kakvo je stanje u državi po pitanju autizma.
- S obzirom na to da zvanične brojke nisu poznate, mogu da kažem je da je kroz naše udruženje prošlo oko 350 porodica. Javljale su se uglavnom za pomoć kad im iskrsne neki problem, kao na primer upis dece u predškolske i školske ustanove, radi ostvarivanja nekih prava ili slično - ističe Gojić:
- Udruženje nudi pomoć osobama sa autizmom bez obzira na njihov uzrast, pa su tako među najmlađima deca od četiri ili pet godina, a najstariji broje i do 50 godina. Stariji ipak predstavljaju veći problem jer prirodno ostaju bez onih koji su o njima brinuli.
Kurir.rs/ A. K. - M. P.
NE PROPUSTITE
