Tržište hrane u Srbiji je stabilno, snabdevenost je dobra, a najveća briga je uvezena inflacija, te borba sa inflacijom ostaje najveći prioritet, istakla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić, koja uverava da se pad cena očekuje u drugoj polovini godine.
Ona je podsetila da je do 28. juna na snazi uredba Vlade Srbije o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica i najavila da će ponovo robne rezerve reagovati sa dodatnih 23.000 tona brašna ka pekarskoj industriji po subvencionisanim cenama od 33 dinara po kilogramu brašna.
- Ponovo imamo još jednu meru da bi se tržište zaštitilo. Tržište u Srbiji je stabilno, pogotovu kada govorimo o tržištu hrane, a snabdevenost je dobra. Stanje u robnim rezervama je dobro i pod kontrolom - rekla je Matićeva za RTS.
Preti stagflacija
Nema više jeftinog novca
Ministarka Matić je podsetila da je Evropska centralna banka najavila da će krajem juna povećati svoje referentne kamatne stope, što znači da "više neće biti jeftinog bankarskog novca". Prema njenim rečima, globalno se prepoznalo da se mora zaustaviti inflacija, i u SAD i Evropi je visoka, više od sedam odsto. - To neće dovesti do recesije, kako prognoziraju stručnjaci, već do stagflacije, do zaustavljenog privrednog rasta - zaključila je ministarka.
Stabilizacija tržišta
Kada su u pitanju cene, ona očekuje da od polovine godine krene stabilizacija, a sa padom inflacije počeće se u drugoj polovini godine. - Mislimo da će doći do stabilizacije tržišta i da će cene padati krajem godine - istakla je ministarka Matić.
Kada je reč o cenama mesa, Matićeva je navela da su te cene u Srbiji i pre krize, rata u Ukrajini i kovida bile više nego u regionu, kao i da na njih utiče skok cena energenata i žitarica.
Ministarka je naglasila da je najveća briga pre svega uvezena inflacija i borba sa inflacijom ostaje najveći prioritet.
- Uvezena inflacija nije samo naša briga, i Evropa i svet pokušavaju da je stabilizuju, a ono što u najvećoj meri doprinosi skoku inflacije jeste problem sa energentima - rekla je Matićeva i podvukla da mera koje preduzimamo kao država - NBS i Ministarstvo finansija i uredbe su bile u cilju zaštite potrošača i kontrole inflacije.
Agroanalitičar Milan Prostran saglasan je da je poskupljenje energenata najviše uticalo na rast cena proizvoda, posebno poljoprivrednih koje su u tesnoj korelaciji sa godišnjim rodom i sa cenama gasa. Takođe, on smatra da će nakon 28. juna, kada ističe Vladina uredba o ograničenju cena osnovnih namirnica, cene imati tendenciju daljeg rasta.
Zašto ponestaje šećera
- Teško je projektovati da li će doći do smirivanja tržišta, jer nam sve to zavisi od proizvodne godine - da li će biti dovoljno uljanih kultura, pšenice, za naše i izvozne potrebe. Niko ne može da predvidi da li će i dalje rasti cena hrane zajedno sa rastom svih sirovina - zlata, bakra, gasa - rekao je Prostran za Kurir, ali dodao da ga ohrabruje to što je u okolini Vršca video mnogo obrađenih njiva koje su godinama ranije bile neobrađene.
Prostran se osvrnuo i na sporadične nestašice šećera na rafovima u marketima.
- Sada je neko pustio buvu da će biti nestašice šećera, i ljudi su navalili da kupuju i ispraznili rafove. Tako ljudi u kući imaju rezerve, a rafovi prodavnica tek poneki džak šećera od 10 kilograma. Takođe, treba da se izvuku sve robne rezerve i da se vidi gde je zapelo, kod trgovaca ili proizvođača - rekao je on, ističući da bi Vlada trebalo da šećer izbaci sa liste namirnica kojima se ograničava cena, pa makar on i poskupeo, ali da ga bude:
- Šećer nije neophodna životna namirnica, kao uljarice, pšenica. Kada se stanje sa šećerom sredi njegovim skidanjem sa te liste namirnica, doći će do smanjenja naboja na tržištu.
Veći prihod od turizma
Od septembra novi vaučeri za odmor u Srbiji
Vaučeri za odmor u Srbiji su podeljeni, ali ministarka turizma Tatjana Matić očekuje da će od septembra sa Ministarstvom finansija uspeti da obezbede bar još jedan kontingent vaučera. Ona je napomenula i da nam je devizni priliv od turizma u tekućoj godini 43,5 odsto veći u odnosu na prošlu godinu, da su nam najbrojniji gosti iz regiona, dok je u prethodnoj godini bilo dosta gostiju iz Rusije, kao i iz Brazila i Indije. - Mnogi državljani trećih zemalja dolazili su da se vakcinišu. Iskoristili smo kovid kao šansu. Nismo ostali zaboravljena turistička destinacija, region je ostao otvoren. Domaći turisti su spasli sezonu, posebno prve godine. Sve je to na neki način ostavilo rezultat - rekla je ministarka.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
