ZLA KOB PRINCIPOVE KUĆE: Palili je Hrvati u dva rata, Srbi je obnovili 2014, pa se posvađali oko ključa! EVO ŠTA SE SADA DEŠAVA!

Torbe, odeća koju je nosio, posuđe iz kojeg je kao dečak jeo i njegove fotografije - sve se to nalazi u rodnoj kući Gavrila Principa u selu Obljaj kod Bosanskog Grahova.

Tako bar tvrde oni koji su videli malu muzejsku postavku. I valja im verovati na reč. Jer, Principova kuća je već godinama zaključana.

Ustvari, samo su retki srećnici imali su priliku da razgledaju Principovu rodnu kuću, koja je obnovljena 2014. godine, povodom stogodišnjice Sarajevskog atentata. Među njima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je Obljaj posetio 2019. godine.

- Uveren sam da srpski narod nikada neće zaboraviti junačko delo Gavrila Principa. Srbija ce uvek pomagati narodu Grahova i ovog kraja - zapisao je tada Vučić u knjizi utisaka.

Ni te knjige utisaka više nema, u šta se uverila ekipa Srpskainfo, koja je obišla zavičaj čuvenog atentatora.

Načelnik opštine Bosansko Grahovo, Uroš Đuran, tvrdi da su je "odneli, oni koji su je poklonili" pre sedam godina, kad je kuća svečano otvorena.

- Nije to u redu. Ako je nešto poklon, onda je poklon! Taj koji najviše galami i optužuje opštinu, nije uradio ništa za Principovu kuću. Jedino je stavio na kuću sandučić sa dobrovoljnim prilozima, koji je redovno praznio - rekao je Đuran za Blic pokraj prošle godine.

U obnovu uložena 50.000 KM

Otvorena, pa odmah zajključana

Principovu kuću već godinama, pa i decenijama, prati zla kob. Prvo, kuća koja danas stoji u Obljaju, nije prava Gavrilova rodna kuća, nego njena replika. Kuća u kojoj je 1894. rođen mali Gavrilo, koji će 20 godina kasnije doći glave carskom visočanstvu, zapaljena je i do temelja uništena dva puta u dva rata.

Nakon što je stradala 1942. godine (zapalile je ustaše, prim. aut), obnovljena je 1964. i bila je omiljena destinacija za đačke ekskurzije i pojsete SUBNOR-ovaca u doba socijalističke Jugoslavije. Potom su je 1995. spalili vojnici hrvatskog HVO u svojoj "oslobodilačkoj akciji".

Kuća je obnovljena 2014. godine i svečano otvorena na Vidovdan, tačno 100 godina nakon što je Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. U obnovu kuće je uloženo oko 50.000 KM, a novac su prikupili Grahovljaci iz dijaspore. Samo nekoliko meseci nakon svečanosti, kuća je zaključna.

Sarajevski atentat se u službenoj istoriografiji smatra direktnim povodom za izbijanje Prvog svjetskog rata.

Dodaje da se "dušebrižnici, koji prigovaraju opštini" zbog nebrige za Gavrilovu kuću, nisu potrudili čak ni da uvedu struju u tu kuću.

- Na kraju je opština uvela struju i to je u redu, jer Principova kuća je vlasništvo opštine - kaže Đuran.

Nije u redu, prizanje načelnik, što je kuća pod ključem, ali opština ne može dozvoliti da u kuću, koja je njeno vlasništvo i odgovornost, ulazi kako ko hoće.

- Šta bi bilo da neko uzme nešto od predmeta koji se tamo nalaze. Opet bi opština bila kriva - kaže Đuran.

Nije tačno, tvrdi Đuran, da Principova kuća nije dostupna posetiocima: ko želi da je razgleda, treba samo da dođe u opštinu i uzme ključ.

Ali, čak i ako bi se neki uporni turista zaputio iz Obljaja u opštinsku zgradu u Grahovu da uzme ključ, pitanje je ko bi ga poveo u razgledanje.

Jer, problem je upravo u tome: siromašna lokalna zajednica nema novca da plati ni čuvara, a kamoli kustosa, koji bi brinuo o kući i posetioce upoznao sa životom i zavičajem Gavrilovim.

A Livanjski kanton i Federacija BiH, u čijem se sastavu nalazi većinski srpska opština Bosansko Grahovo, nisu baš voljni da odreše kesu za ovu namenu. U ovom delu BiH preovladava stav da je Gavrilo Princip, kojeg Srbi slave kao borca za slobodu, bio terorista.

Gavrilo Mile Princip

Meni su zabranili da uđem u kuću svog pretka

Gavrilo Mile Princip, koji nosi ime pop svom čuvenom pretku, rekao je za Novosti da je kuća imala tretman muzeja, ali nikada nigde nije bila upisana. Ističe da opština od 1964. do 2014. nije uložila u nju nijednog dinara, osim 1968. u ogradu koja se srušila.

- Porodica je sama ulagala, čistila, uređivala, iz čistog pijeteta prema Gavrilu. Nikada niko nijednu platu za to nije dobio. Kada sam, posle očeve smrti, preuzeo brigu o kući nisu hteli iz opštine da me zaposle kao kustosa, dali su mi da to radim bez ikakvog papira, kao i mom ocu 1964. jer su znali da niko na teritoriji Grahova, a ni BiH, to ne bi znao tako da radi. Nisam bio u mogućnosti da pravim ulaznice. Već sam na jednoj kutiji napisao: "Dobrovoljni prilog".

Ipak, kako otkriva za "Novosti", opština je bez ičijeg znanja, još 1996. donela rešenje da je rodna kuća Gavrila Principa napušteno zemljište. Na osnovu toga se, posle promene lokalne vlasti prošle godine, opština upisala u katastar kao njen vlasnik.

- Zbog toga sam došao sa njima u sukob, pa su mi oduzeli pravo da nastavim porodičnu tradiciju - dodaje Princip:

- Netačno je i da je bila napuštena, jer čim se moj otac vratio u Grahovo, posle rata, nastavio je da vodi računa o njenim ruševinama. Mogao sam tu zemlju prevesti na sebe, jedan kroz jedan, jer mi Principi smo na njoj odvajkada. Ali, nisam hteo, jer Gavrilo nije samo moj, već grahovski, srpski...

Predstavnicima opštine uvek je na raspolaganju bio ključ da mogu da uvode delegacije, ukoliko on nije bio tu. A posle su ga jednom samo - zadržali.

- Imao sam još dva ključa. Otvorio sam vrata i uzeo svoje stvari, koje sam uneo 2014. Ostavio sam ono što je narod poklanjao, a izneo sam ono što je autentično pripadalo porodici, Gavrilovim ocu i majci. Potom je promenjena brava. Sada ne mogu da uđem, a ne ulazi ni bilo ko drugi. Kuća je zaključana. Najviše mi je žao ljudi koji dolaze da to pogledaju, a dočekuju ih zatvorena vrata.

- Jasno nam je da je kuća Gavrila Principa samo naša briga i radimo na tome da to rešimo. Skupština opštine je donela odluku o upravljanju kućom, pa cemo videti da li ćemo za to zadužiti nekog od opštinskih službenika, ili ćemo nekog angažovati, možda po ugovoru, ili na pola radnog vremena - kaže Đuran.

Mada nacelnik opštine, kada govori o "dušebrižnicima, koji ništa nisu uradili, a samo galame na opštinu", uporno izbegava da spominje imena, nije teško naslutiti da cilja na jednog od poslednjih Gavrilovih rođaka.

Danas, u gotovo pustom selu Obljaj, više nema potomaka porodice Princip. Jedina, koja nosi ovo prezime je baka Mikica Princip, udovica Miljkana Principa i prva komšinica zakatančene Gavrilove kuće.

- Nemojte mene ništa pitati, nisam ja od Principovih, ja sam se ovde udala. Vidim da ljudi dolaze, ali ne mogu ući u kuću, a ja im ne mogu pomoći. Nije dobro što je tako, ali zašto je tako, niti znam, niti se raspitujem - veli baka Mikica.

Kurir.rs/Blic/Novosti