PROTOJEREJ DŽOMIĆ OTKRIO KO PLAĆA DOPRINOSE ZA SVEŠTENIKE: Obznanio da li primaju platu i kolike su im PENZIJE: Iznenadio sam se!

Obaveštenje Poreske uprave da su sveštenicima upućena rešenja po osnovu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, pokrenulo je pitanje ko je do sada plaćao doprinose za sveštenike i verske službenike. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić kaže da je to sve definisano zakonom:

Dr Velibor Džomić na K1 televiziji kazao je da je i poljoprivrednik svrstan u samostalnu delatnost.

"Ali, on sam obavlja poljoprivrednu aktivnost na sopstvenom imanju koje je kupio ili nasledio. Obućar se sam odluči da ima svoju obućarsku radnju i sam radi. Ali ja kao sveštenik ne idem u svoju parohiju ili u svoju crkvu da služim sam tako što mi to padne na pamet, nego po blagoslovu nadležnih crkvenih vlasti, a to su pre svega episkopi koji u skladu sa crkvenim ustavom i kanonskim pravom (kada je reč o SPC), ili šerijatskim pravom kada je reč o islamskoj zajednici ili kanonskim pravom Katoličke crkve, upućuju određena kvalifikovana lica da vrše versku službu na parohijama, župama, dženatima... To rešenje je zadržano iz komunističkog perioda i to je problematično. Pre Drugog svetskog rata nije ni bilo penzija za sveštenike. To pitanje nije bilo uređivano. Sveštenik kada postaje sveštenik u pravoslavnoj crkvi on čuje od episkopa: Sveštenik si doveka po činu Melhisedekovom. Ta služba ne prestaje sa penzionisanjem u radno-pravnom smislu, sveštenik ostaje sveštenik.

"Ko oltaru služi, od oltara i živi. Živi tako što verni narod ima svoje duhovne potrebe i prema mogućnostima daje ono što je blagosloveno za tu sveštenu službu. Nije to profano rečeno plaćanje, to se ne plaća. Nego je to dodatna žrtva za blagoslov porodici, za pokoj duše preminulog... Kada je reč o prinadležnostima sveštenika one su regulisane tako da gde ima vernog naroda i organizovanog crkvenog života, i gde postoji mogućnost da se organizuje parohijska zajednica kojoj predstoji sveštenik u liturgijskom, bogoslužbenom smislu, onda oni njega faktički i izdržavaju", objasnio je sveštenik SPC .

Minimalni iznos za sveštenike uplaćuje država iz budžeta

Dr Džomić kazao je da je Republika Srbija još 2012. donela uredbu po kojoj je prihvatila na sebe, u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama i u skladu sa Zakonom o PIO i zdravstvenom osiguranju, obavezu da minimalni iznos za sveštenike uplaćuje iz budžeta.

"Ne samo za sveštenike Srpske pravoslavne crkve, već i za sve druge. Glavna je tema u javnosti da SPC ne plaća porez i da je izuzeta od poreza, a to što važi za SPC isto važi u skladu sa zakonskim propisima i za druge verske zajednice. Ali se nažalost kod nas vodi kampanja, posebno protiv SPC, sa potpuno netačnim premisama i sa negativnim ciljevima. Ne ide im dobro jer to što rade nije u istini. Naravno da treba uvek da se čuje kritička i slobodna reč građana, javnosti i medija, ali mora biti utemeljena i argumentovana. Mi nismo sveci i bezgrešni. Otvoreni smo da čujemo svaku konstruktivnu kritiku ili uputstvo, pa je li Bog dao da to čujemo", kazao je sveštenik SPC.

Kolike su penzije sveštenika?

Dr Velibor Džomić je rekao da je pozvao sveštenike poznate javnosti i proverio kolike su im penzije.

"Verujte da sam se iznenadio. Čuvenom poznatom protojereju-stavroforu Petru Lukiću koji je nekoliko decenija bio starešina Saborne crkve u Beogradu, čuvenom proti Peri, penzija je 32.205 dinara zaključno za februarom 2023. Poslao mi je izvod iz banke. Prota Savo Jović, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda i doktor nauka, koji je deo svoje službe kao mlad obavio u BiH, a onda su ga osamdesetih godina komunisti na pravdi Boga zatvorili na pet godina u zatvoru u Zenici, ima penziju iznosi 30.857 dinara u Republici Srbiji i 30 konvertabilnih maraka u Republici Srpskoj. Jedan od najboljih pojaca SPC, đakon Radomir Perčević koji je i profesor na Bogoslovskom fakultetu, ima penziju od 38.000 dinara.

Visina penzije se, prema zakonu, određuje na osnovu doprinosa.

"Ali, mi smo preturili ovde nekoliko pravnih i ekonomskih sistema, i načini obračuna su bili razni. Ja sam dugo bio sveštenik u Crnoj Gori. Mi nismo mogli tamo ništa da ostvarimo, ne samo pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje, već ni pravo na boravak, jer nismo bili državljani. Onda se desio slučaj da sveštenici koji su tamo od osamdesetih godina nisu bili prepoznati u informacionom sistemu Poreske uprave kako bi mogli da uplate doprinose. Za tu službu, koja je prepoznata po zakonu kao samostalna delatnost, rešenja glase na to lice sa njegovim matičnim brojem ali kada neko izvrši uplatu, onda taj iznos ide na Mitropoliju crnogorsko-primorsku ili islamsku zajednicu, ili nadbiskupiju. U Crnoj Gori je još gore sve uređeno nego kod nas", kazao je Džomić.

Kurir.rs/Mondo/K1