Škola nije preki sud, važno je da, kada je to moguće, problematične učenike zadržimo u sistemu, jer ako se isključe iz sistema po automatizmu, bez ikakve mogućnosti da nešto uradimo, odgovorni smo za potencijalni društveni problem. Neki učenici se nakon isključivanja iz škole mogu odati kriminalu, alkoholu, možda čak i napuste zemlju, zato je bitno da s tom decom radimo, istakla je u razgovoru za Kurir Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju pri Ministarstvu prosvete.
S obzirom na česte slučajeve vršnjačkog nasilja i na potenciranje dela javnosti da se problematični đaci izbace iz škole, ona je objasnila zašto to nije dobro. Vukovićeva je napomenula da ne postoji druga organizovana institucija koja bi mogla izvršiti prihvat dece ukoliko nisu u školi.
- To znači da ih mi onda prepuštamo ulici. Ukoliko decu prepustimo ulici, oni će ili biti socijalni slučajevi, ili će možda otići van zemlje, a to je veliki gubitak. Neki se možda odaju kriminalu, i sve su to kompleksni društveni problemi. Retko ko će uspeti, ukoliko nije završio školu, da se kasnije nekako doškoluje. Podatak da 70 odsto zatvorenika u Srbiji, onih koji su kao odrasli u zatvorskim institucijama, nije završilo srednju školu govori zaista mnogo. To je dokaz da je obrazovanje ključ i da je, ukoliko završe svoj obrazovni proces, razvojni proces, mnogo manja verovatnoća da će upasti u neki problem - navodi sagovornica Kurira.
Vukovićeva ističe da je podjednako važno baviti se i žrtvama i onim učenicima koji počine nasilje.
- Moramo ih naučiti drugom vrednosnom sistemu, drugom načinu komunikacije, alatima kako da komuniciraju s drugima. Neki komuniciraju s drugima agresivno zato što ne znaju za drugi vid komunikacije, to je ono sa čim se sreću u porodici, medijima, u nekim drugim situacijama. Dakle, treba ih učiti kako da odgovore na neku provokaciju, mi odrasli moramo im ponuditi druge obrasce ponašanja - naglasila je ona.
NE PROPUSTITE
Važan rad s roditeljima
Program jake porodice i zajedničke seanse
Vukovićeva naglašava da je važno da roditelji budu uključeni u preventivni rad.
- Mi smo akcionim planom za primenu Strategije razvoja u obrazovanju unapredili saradnju učenika i roditelja. U svim školskim upravama imamo četiri stalna saradnika koja smo obučavali za primenu određenih programa. Jedan od tih je program "jake porodice", paralelno se radi s decom i roditeljima, a onda se nakon toga organizuje zajednička seansa. Nadamo se da ćemo u narednom periodu imati dovoljno sredstava da obučimo sve škole za te programe i mislimo da je to jedna od ključnih stvari.
Dodala je da su veoma važne školske radionice, priručnici, vannastavne aktivnosti, kao i rad na prevenciji.
- Neke škole to rade fantastično i kod njih se nasilje vrlo retko dešava. Prevencija je ključ. Škole su u obavezi da sprovode program preventivnog rada, one ga formalno imaju, ali u radu naših prosvetnih savetnika iz školskih uprava utvrđeno je da ga mnogi prepisuju iz godine u godinu. Ukoliko se to dešava, ako nema adekvatnog preventivnog rada, veća je opasnost da se desi nasilje ili da ono bude dramatičnije, s težim ishodom. Bitno je da u program prevencije budu uključeni i roditelji i učenici - istakla je naša sagovornica.
NE PROPUSTITE
Anonimne učeničke ankete
Deca nam pomažu da rešimo slučajeve nasilja
Često anonimne učeničke ankete pomažu pri rešavanju nekog slučaja vršnjačkog nasilja.
- Postoje situacije vršnjačkog nasilja, bilo iz istog odeljenja, bilo iz nekog drugog, u kojima imate potpuno različite izjave dece, i onoga ko je trpeo nasilje i onoga koji ga je počinio, i onda zaista ne znate šta da radite, na koji način da proverite. Roditelji, naravno, staju u odbranu svog deteta, a nastavnici imaju mogućnost da preporuče da stručni saradnik ili odeljenski starešina obavi anonimnu anketu ukoliko su deca bila prisutna događaju. Tu onda ima poklapanja izjava i zapravo se tek nakon te ankete otkrije šta se zapravo dogodilo - objasnila je Vukovićeva.
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
