Gost Svetislava Basare u emisiji Crveni karton na Kurir TV bio je glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić. Autora i voditelja zanimalo je kako u krizi štampanih medija njegov gost uspeva da pravi kvalitetne novine.
- Ne znam da li bih mogao sve da otkrivam, ali nije to teško, treba samo da se bavite novinarstvom. Okružiš se najboljim novinarima i ostaje ti da uradiš naslovnu, daš neku glosu. Ta količina pretplata koja je danas u svetu. Meni je CEO Njujork tajmsa u Maderi rekao da se bavim samo pretplatom. Očekivali su tri miliona pretplatnika, danas imaju 8,6 miliona. Kad gledaš te trendove ko danas piše u novinama, moraš da im ponudiš dobar sadržaj.Tijanić je imao rečenicu "Nemoj da pustitm novinare da rade svoj posao". To je jedna monstruozna rečenica i to je tajna novinarstva, da pustiš novinare da rade svoj posao. Svakom treba veliki dnevni list, svi znaju da sve manje imaju toga kad odu na kiosk i to je veliki problem. Nove generacije su mnogo obrazovanije od nas, ali su potpuno neinformisane. Dnevne novine služe da ti ujutru pročitaš stvari koje ne znaš. Ljudi danas komentariši samo Tvitere - kaže Lalić..
Na konstataciju Svetislava Basare da je jako nizak nivo pismenosti u novinarstvu, Lalić kaže:
- Ja imam teoriju kad sam pričao s pokojnim Stojanom Drčedlićem, o tome ko će više da strada. Da li nove digitalne generacije ili stari ljudi. Najgori su klinci jer nemaju velike redakcije gde mogu nešto da nauče. Ja sam u Njujork tajmsu naučio za 5 dana više nego za ceo život ovde. Bivši urednici su mi zamerili, a moj kolega Veljko Miladinovič kaže da je ovo najlepši posao na svetu. Priznao sam i drugima da ne smeš da staviš sebe iznad lista koji vodiš. Afere sve na svetu su uradile velike novine. Ti na televiziji nemaš model za aferu bez dnevnih novina. To je čuveni spin, TV prepričavaju novine. Ova prelistavanja, ja ih zovem bilbord novine. Mi to radimo totalno kontra.
Da li je kod nas uopšte moguće pokrenuti pravu priču, kada novinama je limitirana nezavisnost?
- Imamo i prednosti i mane. Kad smo pokretali NJujork tajms, nisu dozvolili licencu ni u Mađarskoj ni u Poljskoj zbog ograničene slobode medija. Mi iz 90-ih iz koje ne možemo da izađemo, imamo nasleđe. Hrvatska ima novinare koje mi nemamo. Hrvati stalno pričaju o našim tabloidima, njihov Rimac kad je video naslovne strane sa ustašama, rekao da je srećan da živi u zemlji koja nema takve medije. Rekao sam mu ok, ali vi nemate nijedan nedeljnik. To je apsurdna situacija jer su nekad Hrvati imali najbolje nedeljnike, a nikad nisu mogli da dobace do Politike. Danas je obrnuta situacija. Ti imaš školu B92 gde sedam puta ponavljaš pitanje i iznerviraš, recimo, predsednika. Imaš taj deo istraživačkog novinarstva posle 2000. portale koje se bave hronikom. Naša medijska situacija je namerno usitnjena i napravljen haos, nemaš dnevne godine koje možeš da pročitaš, ali imaš polemiku, koja je dobro nasleđe iz 90-ih. Ako bi se to umrtvilo do kraja, bilo bi tragično. Danas niko ne zna da nabroji glavne urednika medija po Srbiji i to je potpuna tragedija. Pre samo 12 godina znao si ko su, voleo ih ili ne. Naš Nedeljnik košta dva evra, a to je jedan espreso. Ako si pročitao dva tekstva to je više nego dovoljno. Novine su neisplativ proizvod, sa cenom daleko ispod tržišne. Ja sam počeo u Novostima 2004. imali smo ilustracije Dušana Petričića. Imali smo crtež gde guslar gusla pom Kosovu, koje pobeže. Bio je haos u državi. Ti podigneš taj haos jer je bilo manje medija, ali novine se drugačije čitaju i glavna fora je da li imaš legitimitet i da li ti veruju. Start je u najboljim trenucima prodavao 100.000, a danas kad imaš ekskuzivnu priču ili intervju, danas na Fejsbuku vidi 2.000.000 ljudi. Veliko je pitanje kad imaš ozbiljnu poruku i izvor koliko su danas mediji snažniji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
