Blaženopočivši patrijarh Pavle prešao je celo Kosovo i Metohiju peške, održavao je manastire i crkve... Svakoga je hteo da posavetuje, a kod njega su na čitanje molitve dolazili čak i Albanci iz južne srpske pokrajine! To govori o njegovoj veličini, on nije pravio razliku, molio se za sve!
Ovo je ispričala za Kurir Milanka Martić (71) posle liturgije koja je služena juče u manastiru Rakovica na 14. godišnjicu upokojenja patrijarha Pavla. Hladno, kišno i tmurno novembarsko jutro nije sprečilo brojne vernike da odaju počast nad njegovim grobom. Narod ga nije zaboravio, neki vernici čak svakodnevno dolaze, a mnogi su ga još za njegovog života nazivali svecem koji hoda.
- Iz Prištine sam i lično sam ga poznavala. Išla sam redovno na liturgije, bili smo i na pričešću i na razgovorima s njim, učio nas je da nikome ne činimo zlo i da budemo ravnopravni - svedoči Milanka.
- Bio je živi svetac! Bio je srčan, imao je sluha za svakoga i strašno je što smo ga izgubili. Mnogi Albanci su dolazili u to vreme kod njega da se mole, evo, ja znam za moje kolege čije je dete bilo bolesno. Išli su kod njega i tražili pomoć za zdravlje, ne samo oni već i mnogi Albanci... Čitali su im molitve i to govori o njegovoj veličini!
Profesor Branko Mišić
Hteli da ga časte pečurkama, pa se Pavle našalio
Profesor Branko Mišić sa Građevinskog i Šumarskog fakulteta često je godišnji odmor provodio s troje prijatelja i pokojnim patrijarhom Pavlom u manastiru Blagoveštenje, gde je Pavle i zamonašen.
- Svake godine, kada je on bio na nazovi godišnjem odmoru, mi, duhovna čada, smo se po slavi Petra i Pavla okupljali u Hramu svetih Petra i Pavla i pravo odatle smo kolima kretali u manastir Blagoveštenje i tamo provodili 15 dana. Ima tu jedan detalj, taj njegov vedar duh. Prolazili smo Ibarskom magistralom i ima jedno mesto ispred jednog tunela gde su putnici zastajkivali i kupovali pečurke. Patrijarh je imao meru uvek i u svemu, rekao je pola kilograma i dobio je tih pola kilograma i hteo da plati. Naravno, ovi dobri ljudi ni po koju cenu nisu to hteli da prime, a on je rekao: "E pa da sam znao, onda ne bih tražio pola, nego dve kile!" Naravno u šali, oni su primili to, razumeli su tu njegovu poruku i primili novac. Troškove puta smo delili na ravne časti - prisetio se profesor Mišić.
Sreli smo i Strahinju Ševa (30), koji je juče prvi put posetio grob patrijarha Pavla.
- Osetio sam neku potrebu da dođem, trebalo je i ranije, samo zbog nekih okolnosti nisam uspeo. Ovde se osećaju neka posebna smirenost i spokoj!
Blagodet
Iz treće smene na liturgiju
Živko Vujičić (72) svako jutro odlazi na liturgiju u manastir Rakovica:
- Išao sam svako jutro na liturgiju u Patrijaršiju, radio sam treću smenu i pravo s posla sam išao na liturgiju. Pavle je imao običaj da održi kratku besedu, upamtio sam da je rekao: "Kada ste najviše umorni, a vi se molite, dupla blagodet će da vas natkrivi." Nastavio sam da se molim i kad sam ušao u tramvaj, došlo mi je da sve ljude ljubim. To je jedan veliki utisak, šta god sam pomislio, on je dao odgovor.
Dok je episkop novobrdski Ilarion služio svetu liturgiju i pomen patrijarhu Pavlu, na njegovom grobu molila se dugo i Mirjana Kuzmanović (73), koja je svakodnevno išla na liturgije koje je služio patrijarh u kapeli Svetog Simeona.
- On je sveti čovek, bio je poseban. Svaku nevolju s kojom sam dolazila je umeo da sasluša. Često smo išli po manastirima i nudili su mu ljudi da ga voze, nudili mu prevoz. Toliko je bio skroman da je često to odbijao. Gasio je svetlo, nije dozvoljavao da bude upaljeno dok služi liturgiju, sem u oltaru. Štedi se struja, govorio je: "Dok ima gladnih, moramo voditi računa." Liftom nije išao da ne bi trošio struju. On je neponovljiv, mi Srbi treba da budemo zahvalni što nam je bog dao takvog svetitelja - plačući nam je ispričala.
NE PROPUSTITE
Činjenice
O PATRIJARHU PAVLU
- Rođen je 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević
- Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu
- Od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači u Domu za decu izbeglu iz BiH
- Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle
- Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine, a na KiM proveo je 33 godine
- Prvog decembra 1990. godine izabran je za 44. srpskog patrijarha
- Preminuo je 15. novembra 2009. godine u 95. godini na VMA, gde se lečio dve godine
Kurir.rs/ M. Branković/ D. Bončokat
NE PROPUSTITE
Bonus video:
