SRPKINJA IZ AMERIKE O 4 DECENIJE DRUŽENJA SA STIVOM VOZNIJAKOM! Mim Bižić: Voz je želeo srpski pasoš, A OVO JE PRAVO MALO ČUDO!

Stiv Voznijak, naš Voz, rekao mi je da je zainteresovan da dobije srpski pasoš koji je jedan od najboljih za putovanja po Evropi, a on je uvek na putu, drži predavanja. Voz je već duže aktivan na promociji Srbije širom sveta i zaista želi da pomogne u promovisanju Ekspa 2027. Nakon dobijanja srpskog pasoša, stekao je nove prijatelje među Srbima, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Kurir Milana Mim Bižić, legendarna Srpkinja iz Pitsburga, koja je rođena u Americi kao treća generacija srpskih iseljenika, ali koja može svima nama da drži lekcije o Srbiji i srpskoj istoriji!

Baba Mim, kako je poznata među Srbima i šire, skoro četiri decenije druži se sa suosnivačem "Epla", kompjuterskim genijem i inženjerom Stivom Voznijakom, kome je srpski pasoš uručio predsednik Aleksandar Vučić početkom decembra minule godine u Beogradu. Sam Voznijak rekao je tada da se sada oseća kao Srbin koji živi u Americi, a tome se posebno obradovala Mim Bižić, kojoj je bilo žao što nije mogla s njim u Beograd.

- Kada mi je Voz prvi put ispričao šta planira, rekla sam mu da treba da me povede sa sobom u Srbiju, na šta mi je odgovorio da sam ja jedan od glavnih razloga što želi sve ovo da uradi - kaže Mim i dodaje kako Voznijaka brine da je sve ovo u vezi s dobijanjem pasoša (kojeg je dobila i njegova supruga Dženet Hil) poprimilo političku konotaciju.

Mim je pre mnogih drugih saznala da se Voznijak sprema na ovo putovanje.

- Rekao mi je da razmišlja da ode i u Srbiju, ali sam mu rekla da malo uspori jer je previše proputovao za kratko vreme. Videli ste šta se desilo u Meksiku (završio je u bolnici početkom novembra 2023, prim. aut.), kada je doživeo blagi infarkt i ozbiljne vrtoglavice. Bila sam šokirana kao i ceo svet, ali ne i iznenađena. Činjenica da je ipak došao u Srbiju je pravo malo čudo! Voz je dragocen za sve nas, kao i za svet - ističe Mim, koja je Vučića upoznala pre nekoliko godina na obeležavanju godišnjice operacije Halijard u Pranjanima.

Kako to da učiteljica u osnovnoj školi "Kveker Veli Edžvort" u gradiću Svikliju, u Pensilvaniji, toliko dobro poznaje suosnivača "Epla"? I ko je ona uopšte? Milana Mim Karlo Bižić rođena je 30. jula 1941. u Pitsburgu, gradu u koji su se krajem 19. veka doselili Ličani Mamule (1898. i 1900). Mimina majka Latinka (Laura) bila je najmlađa od njihovo sedmoro preživele dece. Nedugo nakon Mamula, s Korduna su stigli i njeni deda i baka Karajlovići (Samojilo 1907. i Stana Batalo Karajlović 1912), čiji je sin Milan, ujedno i Mimim otac, bio najstariji od osmoro preživele dece. Na jednoj srpskoj priredbi u Pitsburgu, na Vidovdan 1962, Mim upoznaje budućeg muža Gasa (Koju) Bižića. Venčali su se 1963. u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Ilije u gradiću Alikvipi u Pensilvaniji. Najveće blago babe Mim su njen sin Nikola Nik Bižić i unuka Džoslin, kojoj je sada 17 godina.

BABA MIM

Dopada joj se nadimak "Baba Mim", toliko da se i njen sajt tako zove - Babamim.com.

- Babu po ocu Stanu Batalo Karajlović zvali smo baka, a baku po majci Anđu Mamulu je cela srpska zajednica u Pitsburgu znala kao babu Anđu. Počastvovana sam što me unuka Džoselin zove baba. Uvek kažem da je to najbolje ime! Ali volim da me Srbi zovu teta Mim ili baba Mim" ili baka Mim. To je divan znak poštovanja - naglašava Mim, pa dodaje:

- Svako ko provede 10 minuta sa mnom zna da sam Amerikanka ponosnog srpskog porekla. Uvek promovišem naše Srbe! Moj pokojni muž Gas je govorio: "Nakon što upoznate Mim, zreli ste da dobijete diplomu iz poznavanja srpske istorije!"

Ali Mim nije bila samo učiteljica koja neguje srpsku tradiciju i običaje, drži slike Karađorđa i Njegoša u kući. Ova neverovatna žena oduvek je bila daleko ispred svog vremena! Odavno je shvatila da budućnost leži u računarima, pa je počela kreativno da ih koristi na časovima za podučavanje i učenika i kolega.

1 / 4 Foto: Privatna Arhiva

- Moji učenici i ja osvojili smo prvo mesto na međunarodnom takmičenju "Epla" 1985. u Vašingtonu. Tamo sam upoznala Voza, koji mi je poklonio kompjuter za našu školu. Pobedili smo sa temom "Drevni Egipat" u toj našoj kompjuterskoj avanturi, a "Epl" me je potom poslao u Mekvorld (MacWorld) u Kaliforniji, gde sam ponovo srela Voza. Pobedili smo i 1986. s temom "Drevni Grčka i Rim", pa i 1987. s radom "Kina i Japan". Tada sam postala članica "Eplove" Kuće slavnih, ali dve godine nisam mogla da se takmičim sa obrazloženjem: "Niko nema šanse da te pobedi! Niko ti ne može prići!" - seća se Mim.

Za utehu, kaže, poslali su je na Havaje, gde je radila na pisanju nastavnih planova za Epl kompjuter klabs. Godine 1989, kada je "zabrana" istekla, Mim i njeni učenici ponovo pobeđuju s temom "Upisati žene u istoriju, ali ovaj put pomoću računara".

1 / 5 Foto: Privatna Arhiva

- U toj studijskoj jedinici posvećenoj ženama s ponosom smo predstavili Milevu Marić Ajnštajn i u njenu čast zasadili srpsku omoriku u dvorištu naše osnovne škole "Edžvort" u Svikliju, gde još stoji. "Epl" me je 1990. zamolio da napišem nastavne planove za novu, stalnu izložbu u muzeju Smitsonijan pod nazivom "Avijacija ulazi u kompjutersko doba". Napisala sam ih za nastavnike koji bi fizički mogli da odvedu svoje učenike u muzej u Vašingtonu, ali i one koji su tamo mogli da putuju samo virtuelno. Zbog ovih aktivnosti, muzej Smitsonijan me je proglasio za najboljeg nastavnika prirodnih nauka u zemlji za 1990 - objašnjava Mim, zbog koje je Voznijak došao u Pitsburg 1988. da poseti njen kompjuterski klub Epl Pits, o čemu je i nekoliko lokalnih novina izvestilo, a zatim i kada se penzionisala kao bibliotekarka 2004.

MISLILA SAM DA ĆE MI SRCE PREPUĆI

Mim nam priča i anegdotu iz 1987. kada je bila u Vašingtonu na dodeli nagrada.

- Vozov novi računar GS tada je predstavljen na stepenicama Nacionalnog arhiva dok je Amerika slavila 200-godišnjicu Ustava. Ceremoniju je trebalo da vodi poznata filmska zvezda, ali je bila potpuno pod uticajem droga. Tada je "Epl" tajno zamolio mog sina Nika, koji je tog jutra slavio svoj 17. rođendan, da zameni nastavnika. Ni muž ni ja nismo imali pojma da su to tražili od njega. I na kraju, kada je Nik upotrebio "stilus" olovku da napiše svoje ime - Nik Bižić - i kada je stavio tri tačke iznad svog imena, pomislila sam da će mi srce prepući od radosti - kaže Mim.

BOŽIĆ

Mim željno iščekuje Božić. Na Badnje veće će sa svojom crkvenom porodicom uneti Badnjak u Crkvu Svetog Ilije i otpevati "Oj Badnjače" i "Roždetsvo". Pšenica, koju je zasadila na Nikoljdan, divno raste, a napraviće i česnicu s novčićem za sreću. Posle božićne liturgije u nedelju, sa sestrama će otići kod rođaka, porodice Trklja u Pitsburgu, gde se okupljaju svake godine. Mim čuva i tri sveće svog dede Nikole Mamule, koje su skoro dogorele.

- Izgovaramo molitvu Očenaš što je moguće brže, kako bismo sačuvali sveće stare 76 godina - kaže Mim, koja nam šalje i fotografiju unuke Džoslin od pre 13 godina s pšenicom u Hjustonu u Teksasu, gde živi.

TEŽAK RAD OD JUTRA DO SUTRA

Važna ličnost u životu Mim Bižić bila je njena majka Laura.

- Naučila nas je da niko nije bolji od nas, bez obzira na to koliko novca i prestiža ima, ali i da niko nije ispod nas! Jednakost za sve - naglašava Mim, pa dodaje da je njena majka, dok su živeli u Kaliforniji (1943-1945), radila za "Kajzer aluminijum" (Kaiser Aluminium), podučavajući žene koje su pobegle iz pustara Oklahome kako da obrađuju podatke. Mim i dalje čuva malu svesku u koju je Laura zapisivala iznose plata tih žena, koje su se obračunavale u penijima i centima po minuti rada.

- Kod kuće u Pitsburgu, majka i otac su na smenu radili u našoj radnji "Karlova poslastičarnica". Mama je bila tu preko dana, dok je tata radio u Srpskoj nacionalnoj federaciji kao urednik rubrike Američkog Srbobrana na engleskom. Mama je, takođe, radila u fabrici plastike od četiri do dvanaest. Redovno bi opekla prste vadeći plastične pločice, sekući ih na osam komada i onda ih pakujući u kutiju. Tata bi po dolasku kući iz kancelarije radio u prodavnici do zatvaranja, a mama bi došla iz fabrike posle ponoći i brisala veliki pod u radnji - kaže Mim i dodaje da majku, iako je bila invalid od sedme godine i nosila slušni aparat, ništa nije sprečilo da sebi i svojoj porodici obezbedi bolji život.

Godine 1943. mala Mim i njena majka dospele su na naslovnu stranu lokalnih novina. Požar je izbio u stanu babe Anđe i dede Nikole, gde je privremeno boravila bolesna beba Milana (Mim), koja je tek izašla iz bolnice nakon što je zamalo umrla od obostrane upale pluća. Mladi bračni par Karlo nije imao peć u svojoj prvoj iznajmljenoj radnji. Lauri je javljeno za požar i požurila da spase ćerku i majku pre nego što su stigli vatrogasci.

- Otac Milan je, takođe, radio za San Francisko kronikal tokom Drugog svetskog rata, ali je dao otkaz kada je list počeo da objavljuje vesti protiv Draže Mihailovića i da promoviše Tita - veli Mim.

Bilo je, kaže Mim, toliko divnih anegdota s Vozom.

- Kada sam drugi put srela Voza u Vašingtonu 1986, rekao je da bi voleo da je njegov sin Džesi u mom razredu. To je bila velika čast za mene! A kada sam kupila svoj prvi "ajfon", prvog dana kada je pušten u prodaju, još dok sam bila u prodavnici "Epla", Vozu sam poslala mejl putem tog istog "ajfona" rekavši mu da sam ga upravo kupila. Odmah mi je odgovorio: "I ti? Najpre sam bio skeptičan, ali sada mi se sviđa!" Mladi prodavac iz "Epla" bio je zapanjen kada je video mejl od Voza - priča Mim i dodaje:

- Godinama kasnije, kada smo se sreli na Univerzitetu Akron (u Ohaju), naterala sam ga da potpiše moj prvi "ajfon" u restoranu u koji smo otišli nakon njegovog predavanja. Rekao je da će potpis s vremenom izbledeti, ali nisam marila jer sam imala fotografije kao dokaz. Isto tako, poslao mi je mejl kada je nastupao u "Plesu sa zvezdama", gde je u početku bio vrlo popularan i mnogi su glasali za njega. Nažalost, nije imao najbolju partnerku i kasnije je eliminisan. Bila je previše kruta za njegovu veoma zabavnu ličnost.

SRBIJA U TRI REČI

Kako bi Mim opisala svoje osećaje prema Srbiji u tri reči?

- Vera, porodica, ljubav ili... Ispričaću vam srpsku narodnu priču u kojoj mladi seljak osvaja ruku lepe princeze nakon što niko pre njega nije uspeo da odgovori na tri zagonetke: "Šta je najoštrije, šta najjače, a šta najlepše na svetu?" Mladić se za trenutak zamisli i progovori kao pravi Srbin: "Najoštrija na svetu je istina. Najjača je ljubav. A najlepša sloboda" - kaže Mim. Njena sestra Ruža dodaje: "Tesla, Đoković i Jokić!", a njena drugarica: "Bog, zemlja, porodica!"

"ŠTA SI TI PO NACIONALNOSTI?"

Pitsburg je, kaže Mim, oduvek bio multietnički grad, a pitsburški univerzitet ima čuvene nacionalne sobe koje su otvorene još 1934. godine. Naša soba se zove "Jugoslovenska soba" i nosi grb Kraljevine Jugoslavije, a tu su i francuska, skandinavska, kineska, grčka, nemačka soba... Uvek su slavili jedinstvo kroz različitost priznajući vrednost svake etničke grupe:

- Voza sam 1988. upoznala sa svojom majkom Laurom Mamula Karlo. Sećam se da ga je pitala kako se preziva i šta je po nacionalnosti. Izgledao je zbunjeno jer mesto gde je živeo u Kaliforniji nije bilo toliko etnocentrično pa je odgovorio da je Amerikanac. "Svi smo mi Amerikanci", rekla je mama pa dodala da ima prijatelje sa Stivovim prezimenom koji su Poljaci ili Ukrajinci.

Mim ističe da je skoro svakodnevno u kontaktu s Voznijakom.

- Upravo sam mu napisala da treba da idemo na Teslinu konferenciju u Njujorku 13. januara, ali znam da je prezauzet - kaže Mim, koja na kraju svima čestita Božić.

- Svima u Srbiji, a posebno mojim Danilovićima, Karajlovićima, Mamulama i Markovićima želim srećan Božić i Novu godinu! Mir Božji, Hristos se rodi!

Jelena S. Spasić

NE PROPUSTITE

STIV VOZNIJAK POSTAO SRBIN: Dodeljeno mu državljanstvo

BIĆE JOŠ IZNENAĐENJA Vučić o poseti Voznijaka: Još će najznaćajnijih ljudi sveta zatražiti srpski pasoš jer cene politiku Srbije

KO JE STIV VOZNIJAK: JA SAM SRBIN KOJI ŽIVI U AMERICI! Sa 6 godina sastavio prvi kristalni radio-prijemnik, preživeo pad aviona

KOMPJUTERSKI GENIJE POSTAJE SRBIN! Vučić: Lično ću mu uručiti pasoš!

Bonus video:

Kurir