Aktuelna geopolitička situacija u svetu i izjašnjavanje švajcarskog predstavnika Nemo Metlera kao nebinarne osobe, na ovogodišnjoj Evroviziji, skrajnuli su muziku u drugi plan.
Kada su se svetla na sceni ugasila, reflektor je uperen na rasprave o rodnom identitetu koje su pokrenute na društvenim mrežama i televizijama.
Podstaknuti time, mnogi su pomoć potražili od "prijatelja" Gugla i pretražili termin "nebinarna osoba".
Ko su oni/e? Šta od društva očekuju? U kom rodu im se treba obraćati?
Ovo su samo neka pitanja na koja odgovara Valerian Savić, koji se deklariše kao nebinarna osoba.
Valerian ima 23 godine, student je medicine i bavi se aktivizmom i zalaganjem za poboljšanje ljudskih prava.
- Izraz nebinarnost ili nebinarna osoba se koristi da se predstave oni identiteti koji odstupaju od binarne podele roda na muško i žensko i obuhvataju spektar onih identiteta koji se nalaze između i izvan te podele. Do spoznaje nebinarnosti vrlo često dolazi kasnije, u tinejdžerskim danima i u ranim 20-im godinama. Međutim, dešava se čak i kasnije, u 30-im, 40-im zbog toga što živimo unutar opresivnog društva koje nam nameće binarnu podelu roda i pripisuje nam rod pri samom rođenju, tvrdi Valerian Savić i dodaje da terapeutska iskustva govore o tome da zapravo individue često, kroz terapeutski rad, spoznaju da su verovatno i ranije bili svesni ili svesne svog rodnog identiteta, čak i u ranom detinjstvu, otprilike kada prvi put počinju da imaju svest o sebi, oko treće, četvrte i pete godine.
Autovanje i odrastanje u Čačku
Valerian otkriva da je u dvadeseteprvoj godini shvatio da u društvu ne želi da se identifikuje i određuje kao muškarac. Svestan je da je taj proces samospoznaje počeo dosta ranije, ali je, kako kaže, igrao ulogu muškarca koju mu je društvo nametnulo.
- Shvatio sam zbog toga što se to ne poklapa sa onim kako se ja osećam i vrlo brzo sam upoznao termin nebinarnost, treći rod, kao i brojne sinonime koji se koriste da se identifikuju osobe koje se osećaju kako se ja osećam. Kroz terapeutski rad sam sam/a saznao/la da je ta samospoznaja počela mnogo ranije, u detinjstvu. Međutim, ipak mi je nametnuto da igram ulogu dečaka, mladića i kasnije muškarca u društvu što je onda dalje zahtevalo u terapeutskom radu da se posvetim tome da sebe odučim od indoktrinacije i svih rodnih uloga koje sam igrao u našem društvu, navodi Savić.
Kroz autovanje izgubio je podršku od strane brojnih ljudi. Roditelji su, kako ističe, sve to teško prihvatili, naročito aktivizam jer su svesni da javno istupanje ugrožava njegovu i bezbednost porodice.
- Moja porodica je uopšte teško prihvatala bilo šta kvir, bilo šta drugačije, sve ono što odstupa od te neke "cishet" normative, dakle onoga cis rodnog i heteroseksualnog. Njima je bilo jako teško da prihvate i razumeju. Međutim, vremenom su čak to i prihvatili, pomirili se sa tim i našli neki zajednički jezik sa mnom, u smislu koliko je okej razgovarali o tome sa njima, a koliko nije. Što se tog prihvatanja tiče, nekako govori o tom licemerju u okviru prihvatanja, veoma jasno i glasno. Ono što definitivno nisu prihvatili jeste moja borba za bolji život, moje autovanje i zagovaranje kroz aktivizam zbog toga što su bili svesni da će to ugroziti moju ličnu bezbednost, kao i bezbednost naše porodice, priča Valerian.
Odrastajući u relativno maloj sredini, izazovi su bili na svakom koraku.
- Odrastajući u tom okruženju, odnosno u Čačku, izazovi su bili preveliki za jednu kvir osobu zato što je Čačak veoma konzervativna sredina u kojoj jačaju veoma negativne struje koje dolaze iz SPC. Moram se ograditi i reći da postoje i divne, tople struje u okviru SPC i u okviru generalno pravoslavnog hrišćanstva, međutim to nisu struje koje su dopirale u Čačak i u tom gradu su kreirali patrijarhalno, mizogino, homofobično i transfobično okruženje. Ta indoktrinacija je zapravo bila i vid zaštite jedne kvir osobe u tom okruženju zbog toga što su svi oni koji su slušali/e mogli da prođu i prežive taj period svog života dok se ne isele iz tog grada kasnije zbog studija, ističe Valerian.
Njegovu mrežu podrške čine brojni prijatelji i žene kojima se okružuje jer među njima, kako ističe, pronalazi razumevanje.
- Tu su i mnoge nevladine organizacije i taj neki mali krug pratilaca i pratiteljki koje imam na svojim medijskim platformama, kaže Valerian.
Govorio je i o tome na koji način se nosi sa negativnim komentarima.
- Kada vidim da su neki komentari zlobni, imaju zlu nameru ili želju, naravno da "iskuliram" jer me uopšte ne dotiče. To više govori o duševnom stanju te osobe. Međutim, nikada ne "iskuliram" komentare koji su pretećeg sadržaja i sve prijavljujem kako NVO, tako i drugim aparatima u ovoj državi jer sam osvešćen koliko je to opasno. Završio sam obuku za mapiranje govora mržnje i nasilja motivisanog homofobijom i transfobijom. Ovo sam radio malo i u okviru NVO "Da se zna", navodi Savić.
Nerazumevanje u okviru LGBT zajednice
Nebinarne osobe se susreću i sa nerazumevanjem u okviru LBGT zajednice jer u okviru nje, kako ističe, postoje ljudi koji su se godinama borili da istrebe i targetiraju nebinarne, čak i trans osobe.
- To su osobe pune mržnje u sebi. Imali smo LGSM mrežu, "Žensku solidarnost" sa veoma ozbiljnom platformom jer biju važne bitke u okviru feminističke borbe. Taj deo njihovog rada podržavam, međutim u okviru svoje ideologije imaju TERF (trans-isključivi radikalni feminizam) koji ne priznaje identitete trans žena kao žena i često zagovaraju targetiranja trans žene i time ugrožava njihovu bezbednost, položaj u društvu, prava i slobode. U okviru trans i nebinarne zajednice postoje ljudi koji targetiraju jedni druge međusobno, postoji taj neki vid konkurencije. Najviše zbog te često prolaznosti koju osobe koje spadaju u binarnu kategoriju imaju i čiji položaj je ugrožen od strane ljudi koji su kvir, koji su nešto između muškog i ženskog, i zbog toga se kod tih ljudi stvara frustracija zbog koje targetiraju kvir osobe. Lično sam čuo priče da su u okviru "krvavog Prajda" 2001. godine neki od trans muškaraca, hipermaskulinih i gaserskog izgleda učestvovali u orkestriranju nasilja nad posetiocima i da postoji na nekom diskordu grupa trans žena koja se dogovara da, po njihovim rečima, zakolju sve nebinarne osobe - tvrdi Valerian.
On, ona ili ono?
Valerian je objasnio zašto smatra da u razgovoru ili govoru o nebinarnim osobama ne treba koristiti određenje srednjeg roda.
- Ono je pogrdno u srpskom jeziku zbog dve stvari. Kod nas se zamenica ono koristi za stvari i decu. Zbog toga što se koristi za stvari često je dehumanizujuća, dok zbog toga što se koristi za decu često je infantilizujuća i neki ljudi osećaju nelagodnost po tom pitanju. Međutim, sa druge strane pokreta nalaze se i oni koji baš iz tih razloga koriste zamenicu ono kako bi sebe osnažilo. "Riklejmovanje" je preuzimanje kulturološki inicijative da se ukloni negativni kontekst predrasuda oko imenice ili zamenice, pa tako i oko zamenice ono. Zbog toga se neke osobe opredeljuju za korišćenje te zamenice. Imam prijatelja koji koristi zamenicu ono i sama sam imala problema da upotrebim zamenicu ono u konverzaciji sa njima i zbog toga mi je dalo mogućnost da koristim muške, ženske ili bilo koje zamenice. U suštini, niko nikoga neće forsirati da koristi zemenice koje se teško koriste poput ono, već postoje druge opcije poput persiranja ili naizmenične upotrebe muških i ženskih zamenica. Mislim da je to sve stvar kompromisa i osnovnog ljudskog poštovanja, zaključuje Valerian Savić.
Kurir.rs/Espreso
NE PROPUSTITE
