BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas budžet za narednu godinu, koji predviđa deficit od 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Za budžet je glasalo 138 poslanika vladajuće većine, protiv je bilo 69 poslanika opozicije, a troje nije glasalo.
Prema usvojenom budžetu, ekonomska i fiskalna politika u 2013. godini biće usmerena na makroekonomsku stabilnost, ubrzanje privrednog rasta i usporavanje pada zaposlenosti, smanjenje fiskalnog deficita i usporavanje rasta javnog duga i strukturne reforme.
Procenjuje se da će stopa realnog rasta BDP u Srbiji u 2013. iznositi dva odsto, a stopa inflacije 5,5 odsto.
Umeren ekonomski rast u 2013. očekuje se na osnovu oporavka aktivnosti u većini sektora privrede i poboljšanja stanja privrede zemalja koje su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije.
Fiskalna konsolidacija u celini u 2013. zasniva se na poreskoj reformi, ograničenom rastu plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, uštedama kroz sprovođenje reformi i povećanje efikasnosti javnog sektora.
Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, deficit republičkog budžeta u narednoj godini trebalo bi da bude 3,3 odsto BDP, a konsolidovani deficit, koji obuhvata i budžete pokrajine, lokalnih samouprava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 3,6 odsto BDP, odnosno 132,3 milijardi dinara.
Prihodi republičkog budžeta planirani su na nivou od 956,44 milijarde dinara, a rashodi od 1.078,32 milijarde. Poreski prihodi iznose 837,1 milijardi, a neporeski prihodi i primanja 103,3 milijarde, dok ostatak čine donacije u iznosu od 1,2 milijarde dinara.
Imajući u vidu efekte mera fiskalne konsolidacije na ostvarenje rebalansa budžeta za 2012, na predloženi budžet za narednu godinu vlada je uložila nekoliko amandmana, kojima je projekcija poreskih prihoda za 2013. povećana za 10 milijardi dinara, a kod neporeskih prihoda smanjena za devet milijardi dinara zbog manjih uplata dividendi javnih preduzeća.
Razlika od milijardu dinara preneta je Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike na ime materijalnog obezbeđenja porodice i za dečje dodatke.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja imaju najveće učešće u strukturi ukupnih rashoda i izdataka od 302,87 milijarde dinara.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić tokom rasprave je objasnio da je planirano da deficit bude smanjen za više od 80 milijardi dinara u odnosu na planirani deficit republičkog budžeta u 2012. godini i to zbog ušteda na rashodnoj strani budući da će prihodi budžeta u 2013. biti realno povećani za 4,8 odsto, a rashodi smanjeni za 5,2 odsto u odnosu na ovu godinu.
Izdaci za poljoprivredu povećavaju se na 4,5 odsto ukupnog budžeta, a rashodi za socijalnu zaštitu za osam milijardi dinara, dok su prvi put posle dužeg vremena veći i izdaci za kapitalne investicije - za četiri milijarde dinara.
Što se tiče subvencija za privredu, prekida se finansiranje gubitaša i neće biti više garancija za likvidnost javnih preduzeća kao što su "Srbijagas" i "Jat ervejz", a smanjuju se i subvencije za preduzeća u restrukturiranju, za pola milijarde dinara i taj proces je ograničen do 30. juna 2014. godine.
Dinkić je dodao da se smanjuje deo subvencija za privredu, delom zbog završetka projekta "Fijat" i zbog preduzeća za restrukturiranje.
Novac koji će iz državne kase ići u Vojvodini izazvao je najveće polemike tokom rasprave o budžetu, a Dinkić je rekao da će budžet te pokrajine biti 8,4 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Srbije - iznad propisanog minimuma i da će Vojvodina imati skoro 15 milijardi dinara više nego što je bilo predviđeno originalnim budžetom za prošlu godinu.
Međutim, pokrajinske vlasti ne slažu se sa takvom računicom i tvrde da Vojvodini neće pripasti sedam odsto republičkog budžeta, a posebno ne tri sedmine za kapitalne investicije, što je propisano ustavom.
Pokrajinske vlasti tvrde da su republičkim budžetom kao prihodi budžeta Vojvodine utvrđeni transferi iz republičkog budžeta koji su najvećim delom namenjeni za finansiranje nadležnosti Republike, kao što su namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Vojvodine i namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine.
Ti transferi, kako kažu, čine više od 66 odsto ukupnih sredstava projektovanih u budžetu Pokrajine u 2013. godini, što onemogućava da se tri sedmine pokrajinskog budžeta rasporedi na finansiranje kapitalnih rashoda.
Krajnji rok za usvajanje budžeta bio je 15. decembar i ove godine je prvi put posle dugo vremena taj najvažniji finansijski zakon usvojen na vreme.
Poslanici će rad nastaviti u ponedeljak, 3. decembra, objedinjenom debatom o nekoliko zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o javnim preduzećima.
Opozicija: Budžet nerealan i neodrživ
Opozicione stranke smatraju da je usvojeni budžet za narednu godinu neodrživ i da će teret krize biti prebačen na građane, dok vladajuće stranke kritike smatraju neopravdanim i ističu da je vlada projektovala ostvariv budžet, ali je sada najvažnije da on bude i realizovan.Demokrate i liberali su ocenili su da je on nerealno projektovan, da je deficit "veštački" smanjen na 3,3 odsto budući da mnogi izdaci, posebno za javna preduzeća, nisu planirani.Šef poslanika DS Dragoljub Mićunović rekao je da je budžet neodrživ i nepravedan, a da su oblasti, poput socijalnog davanja, izadaci za kulturu, obrazovanje i zdravstvo, odnosno sve ono što pogađa građane ostale na starim vrednostima ili su umanjene."Videli ste da je povećanjem PDV-a, taksi i akciza prenet teret krize na građane bez obzira na njihove mogućnosti", rekao je Mićunović i dodao da su i poslanici DS i drugih stranaka pokušali amandmanima da poprave vladin predlog budžeta, ali da su, pošto ti amandmani nisu usvojeni, vlada i Ministarstvo finansija odlučili da "krenu s nerealnim budžetom".
Vlada odbacila kritikeNaprednjaci i socijalisti odbacili su kritike i istakli su da je vlada projektovala realan i ostvariv budžet, da se on zasniva kako na ekonomsko razvojnoj, tako i socijalnoj koponenti i da je proizvod namere da se novac iz dražvne kase troši na domaćinski način.Naprednjaci naglašavaju da je kritika, koja dolazi od onih koji su u prethodnom periodu deficit budžeta doveli do "istorijskog maksimuma" od sedam odsto, potpuno neozbiljna.Zamenik šefa poslaničkog kluba SNS Zoran Babić rekao je da je aktuelna vlada za samo nekoliko meseci rebalansom budžeta za ovu godinu uspela da smanji deficiti sa sedam na 5,6 odsto, da je prihodna strana imala skok od šest milijardi dinara i da je ušteđeno 1,5 milijardi na kamatama i 2,6 na robi i uslugama, čime je pokazala da zna da uštedi i da kontroliše troškove.To je, kako je naglasio Babić, pokazatelj da će i usvojeni budžet za sledeću godinu biti ostvariv.On je kazao da je vlada sa ruskim kreditom obezbedila solventnost do kraja leta. "Naredna godina biće godina izazova, ali izvesnija i bolja za građane", smatra Babić.Socijalisti ističu da je sada, nakon usvajanja budžeta, najvažnije da svi, posebno ministarstva, ulože maksimalne napore da se budžet realizuje i izražavaju uverenje da će budžet biti podsticaj daljim reformama."Budžet je odraz potrebe da se prepolovi deficit, što je odlučan i hrabar potez vlade, a, s druge strane, da se podstakne razvoj kroz realizaciju investicija i kapitalne projekte, što je jedini način da se smanji nezaposlenost", rekao je poslanik SPS-a Đorđe Milićević."Budžet ima i ekonomsku razvojnu i socijalnu komponentu", istakao je Milićević i dodao da su njegove ključne karakteristike restriktivnost, racionalnost i domaćinsko poslovanje.Prema njegovim rečima, u periodu ekonomske krize ušteda je prioritet, ali ne na građanima, već ušteda države.
