BEOGRAD - Nećemo valjda oči jedan drugome da vadimo!? Mada kada dolaze gosti kod mene, često ih legitimiše policija jer ulaze u zgradu u kojoj živi premijer - otkrio je pred kraj 2016. godine sada već pokojni Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Crne Gore i savezni premijer SRJ.
On je tada ispričao da još živi u istom ulazu sa Milom Đukanovićem, da se kurtoazno pozdrave i rukuju kad se sretnu u zgradi, a onda otkrio gde i kako živi, kuda vozi bicikl i gde provodi penzionerske dane...
- Živim kao penzioner i uživam. Imam nacionalnu penziju. Vozim bicikl, a funkcionišem na relaciji Podgorica - Beograd - ispričao je tada za Blic prisetivši se kako je to izgledalo kada je sa tridesetak i nešto postao predsednik Crne Gore...
- Imao sam 32 godine. Danas ne bih dao nekome ko ima toliko godina ni da vodi privatnu firmu, a kamoli da bude predsednik države. Naravno da nisam imao pojma šta me čeka.
O Milu, Slobi i špijuniranju...
- On je bio briljantan mladić. I ne kajem se što sam ga izabrao za svog saradnika. Ipak, on je idealan kada funkcioniše kao broj dva, ali to već nije tako kada on o svemu odlučuje... A onda je došla 1997. i dvojac se raspao...
- Sile sa strane su imale u rukama Đukanovića... On je morao da radi po njihovom nahođenju. A svi znaju da je pobeda Đukanovića na tim izborima bila neregularna. Pa Medlin Olbrajt je šest sati pre zatvaranja biračkih mesta čestitala Đukanoviću. Meni je predsednik izborne komisije rekao da mora da proglasi pobedu Đukanovića jer mu prete da će mu pobiti celu porodicu. Ja mu kažem: "Pa proglasi, čoveče, šta je bitnije od familije?"
Momir je bio blizak saradnik Slobodana Miloševića i zbog toga se nije kajao...
- Ja sam bio i ostao "ludi Crnogorac". Moj moralni kod mi ne dozvoljava da okrenem leđa saradnicima. Pa, meni su davali dva miliona dolara da špijuniram Mila Đukanovića, pa nisam pristao!
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
