GORAN VESIĆ ZA KURIR: Vučić me i u ponoć zove zbog rupa na putu!

Ma šta ljudi pričali, koliko god me kritikovali ili govorili: "Vesiću, kriv si za ovo ili ono", iza mene će ostati konkretni rezultati: sređeni bulevari, mostovi, fasade, novi spomenici, rekonstruisane ulice, trgovi, pijace, biciklističke staze, pešačke zone, dečja igrališta. Mnogo sam srećan zbog toga! Kritičari mogu da me mrze, ali iza mene sve ovo ostaje, a iza njih ništa. I ako ćemo iskreno, ne treba da budete pristalica SNS da biste videli da Beogradu i Srbiji ide dobro, treba samo pogledati rezultate, oni su dokaz.

Ovim rečima zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić započinje božićni intervju za Kurir, u kom govori o investicijama, planovima, političkim protivnicima, vremenu dok je studirao na Pravnom fakultetu, i to sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, o tome kako provodi Božić, ali i kako reaguje dok ga imitira Mićko Ljubičić.

Kraj 2019. u Beogradu je dočekan sa 324 građevinska krana i sa skoro 3.000 gradilišta. Neke to nervira, ali šta to znači za našu prestonicu?

- Ti koje to nervira verovatno bi želeli da se ništa ne gradi i ne sređuje. Mogu da razumem da ljudi podržavaju neku politiku, ali ne mogu da razumem da su protiv toga da se grad uređuje. Da vas podsetim da su 2010. u Beogradu izdate tek 22 građevinske dozvole za oko 140.000 kvadrata.

A sada?

- Izdato je više od 250 građevinskih dozvola, više od 800 lokacijskih uslova za više od milion kvadrata, i to samo u 2019. To znači da poslednjih šest godina imamo skoro pet i po miliona kvadrata u građevinskim dozvolama, što je vrednost od preko 3,5 milijardi evra. Sve je povezano: kada neko gradi, on plaća doprinose za građevinsko zemljište. Od doprinosa uređujemo fasade, radimo parkove, kanalizacije, sređujemo ulice, gradimo mostove... A da bi se sve to desilo, važno je da imamo pozitivnu investicionu klimu, jer niko neće investirati ako je ona loša ili ako je prisutna politička nestabilnost. Baš zbog toga je važno sve što predsednik Aleksandar Vučić radi.

Budžet Grada Beograda je za ovu godinu, kažu, najveći u istoriji i iznosi 1,205 milijardi evra. Za građane su to samo brojke, kako će oni to konkretno osetiti?

- To za Beograđane znači mnogo konkretnih projekata koji ranije nisu mogli da se rade. Neki od njih su: fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom selu, jer je trećina Beograda bez kanalizacije, a dve trećine kanalizacije ide direktno u Savu i Dunav bez ikakve prerade. Takođe, na levoj obali Dunava će se raditi kanalizacija i postrojenje za preradu otpadnih voda. To ćemo raditi i u Batajnici, Ostružnici i Obrenovcu. Zatim toplodalekovod koji treba da obezbedi da sva topla voda koju imamo u termoelektrani "Nikola Tesla" direktno ide u beogradske toplane, čime ćemo uštedeti na gasu. Gradimo put koji će povezati Beograd i Surčin, osam kilometara, zatim fasade, pešačke i biciklističke staze, pijace, ulice...

Da li znate da vas građani optužuju za mnoge stvari? Kad god se napravi gužva ili kada je zatvorena ulica, neki trg, ljudi kažu: "Jaoj, ovaj Vesić"?

- Beograd je veliki grad, a karakteristike metropola su i velike saobraćajne gužve. Imate ih u Rimu, Moskvi, Njujorku, Londonu... U Beogradu imamo 739.000 registrovanih motornih vozila, od čega 568.000 automobila, a to je 1,8 po porodici. Beograd je jedini grad u Evropi te veličine bez metroa. To je neizdrživo.

Šta radite u vezi sa tim?

- Poslednje četiri godine smo mnogo radili na tome da bismo do kraja ove godine mogli da počnemo s gradnjom metroa. Nisam ja kriv što je metro obećavan 1971, pa osamdesetih godina, pa što ga je Đilas zvanično obećavao i 2009. i 2010. i 2011. i 2012, a ništa nije uradio. Da bi se gradio metro, trebalo je da se završi studija izvodljivosti, plan detaljne regulacije kojim je predviđen depo na Makiškom polju, plan generalne regulacije šinskih sistema, metro stanice itd. Da bi se izgradile prve dve linije, trebaće nam šest do sedam godina. Ali za razliku od ovih prevaranata pre nas, mi ćemo metro da izgradimo.

Poznajete predsednika Vučića još od studentskih dana. Zajedno ste bili na Pravnom fakultetu. Kako se sećate tih dana?

- To je bilo drugo vreme. Mi smo bili prijatelji još od fakulteta, iako smo bili u različitim političkim strankama.

On u SRS, a vi u DS.

- Da, ali to nikada nije uticalo na naš odnos. Taj ekstremizam u politici uveo je Dragan Đilas. Na primer, Vučić i ja smo sredinom devedesetih gostovali u jednoj emisiji i žestoko smo zastupali interese svojih stranaka, a na kraju smo rekli novinaru: "Mi smo pre ove emisije bili na piću, a i posle idemo na piće." Tada je to bilo normalno. Đilas je, u želji da se vrati na vlast, uveo ekstremizam koji se graniči s političkim terorizmom. Vučić i ja smo bili prijatelji i drago mi je što je dobio priliku da vodi Srbiju. Mislim da je on najbolji političar u modernoj istoriji naše zemlje. Ima mnogo iskustva i učio je na greškama svojih prethodnika.

Vi ste 2003. odlučili da se povučete iz politike, ali ste se na Vučićev poziv vratili...

- Da. Kad je Zoran Đinđić ubijen, povukao sam se iz politike. Vučić me je 2012. pozvao i predložio da se vratim. Svoj povratak video sam kao priliku da uradim nešto što će da ostane iza mene. Zamolio sam ga tada da radim konkretne stvari i zato se i bavim Beogradom. U Beogradu svakodnevno imate probleme i mnogo je lakše biti ministar nego učestvovati u vođenju Beograda. Kada ste ministar, imate jednu ili dve krizne situacije u mesec dana i možete da odete na deset dana i da niko i ne primeti. A kod Beograda ne možete da odete ni na jedan minut.

Kako?

- Kada krenem na posao, ne znam koliko će biti kriznih situacija: da li će tramvaj da ispadne iz šina, da li će se desiti udes, da li će da pukne cev, da li će ljudi ostati bez vode, grejanja. Svakog dana imamo neke teške situacije, ali Beograd ne vodim samo ja, tu su gradonačelnik i ceo naš tim, radimo zajedno.

Da li se dešava da vas predsednik Vučić pozove i kaže: "Gorane, zašto su rupe na tom i tom putu?"

- Da. I u ponoć i u jedan sat iza ponoći. I tokom dana. Često. Ali Vučić je posvećen poslu i zato je uspešan.

Kako je sarađivati s njim?

- Naporno, jer je on zahtevan čovek i od svojih saradnika traži mnogo. Ali ima pravo da traži, jer ni sebe ne štedi. Isto će i moji saradnici reći da je naporno raditi sa mnom, ali ni ja sam sebe ne štedim, to vam daje pravo da isto tražite od drugih.

Da li imate neke veće političke ambicije?

- Možda mi ne verujete, ali ja nemam veće ambicije od ove. Srećan sam što ovo radim, što imam rezultate i što pripadam SNS, jer je to pokret koji menja Srbiju nabolje. Ako se ja budem pitao, uvek ću želeti da ostanem u gradu.

Kako sarađujete s gradonačelnikom Zoranom Radojičićem?

- Mi smo tim. Politika koja se sprovodi u Beogradu nije ni moja, ni njegova, nego Aleksandra Vučića i SNS. Naša obaveza, moja kao člana Predsedništva i njegova kao nestranačke ličnosti, jeste da sprovodimo politiku stranke koja nam je dala poverenje.

Dosta ste sarađivali i s nekadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem. Hipotetički, gde bi on danas politički pripadao?

- Danas bi se zalagao za istu politiku koju vodi Vučić. Obojica na isti način razumeju važnost reformi, neminovnost da se reši problem Kosova, da Srbija ima snažnu poziciju u svetu... Đinđić bi se ovih današnjih prevaranata u opoziciji gadio. Oni ga nisu ni viđali, a protiv Đilasa je podneo krivičnu prijavu. Dakle, danas bi on bio za Vučićevu politiku. Ni Boris Tadić ni Dragan Đilas nisu mu ni spomenik podigli. Pa i oni su se njega gadili.

O Mićkovim imitacijama

SMEJEM SE, MOGAO BI NEGDE I DA ME ZAMENI

Da li ste gledali kako vas je Mićko Ljubičić imitirao? Gledaocima je zanimljivo...

- I meni. Moja majka je rekla: "E, sine, sada si postao važan, pošto je Mićko počeo da te imitira" (smeh). Je l' ste se smejali? - Jesam, naravno! Karikature Somborca znaju da budu duhovite i kada ste javna ličnost, morate da budete spremni na to. Nije to kao kada vas crtaju zli, agresivni i frustrirani Petričić i Koraks. Čak sam razmišljao da zamolim Mićka, pošto mnogo radim i ne stižem svuda da se pojavim, da se on negde pojavi umesto mene. Da me zameni (smeh).

Božić s porodicom

NIKAD NE IZVUČEM NOVČIĆ

Kako provodite Badnje veče i Božić?

- Uglavnom porodično. Moja majka ima tu želju da svi budemo zajedno. Božić mi je važan, porodični praznik, sećam ga se još kad smo brat i ja išli kod pokojnog dede. Iako je otac bio vojno lice, negovali smo sve običaje. Uvek prisustvujem božićnoj ponoćnoj liturgiji i u tome uživam. Lomimo i česnicu, ali uvek neko drugi izvuče novčić.

Slobodno vreme

ŽIVIM POVUČENO, KNJIGE SU MI OPSESIJA

Kakav je Goran Vesić privatno?

- Nemam puno vremena za privatne obaveze, ali puno čitam i zanima me istorija. Svaki vikend provodim u antikvarnicama kupujući stare knjige, to mi je opsesija. Volim da pogledam dobar film, volim putovanja, ali za njih nažalost nemam vremena. Živim dosta povučeno, ne izlazim, a nisam više ni u godinama kada treba da se izlazi, vodim računa o svom ponašanju gde god se pojavim.

Kurir.rs/ Silvija Slamnig Foto: Kurir