PRLJAV JEZIK KOJI TVERKUJE ZA ĐILASA Slaviša Lekić ili trenutna zaglušujuća buka posle koje se još dugo oseća smrad!

Pre gotovo dve decenije, Aleksandar Tijanić je za jedan tekst Slaviše Lekića napisao: "Ovo je kao petarda, samo trenutna zaglušujuća buka, posle koje se još dugo oseća smrad!" Pre nekoliko dana Lekić je tvitovao: "Iz zgrade u kojoj je Kurir treba izneti elektronske uređaje i tehniku, prozore zazidati ciglom, na ulazu postaviti baba seru i objekat zvanično pretvoriti u javni. Nužnik već odavno jesu!", i pokazao da je, što se novinarstva tiče, tamo gde je bio i pre dvadeset godina. I tu bi naš komentar mogao da se završi. Ali, postoje jedan lični i jedan opšti razlog da se zadržimo na ovoj temi.

Neka slobodno dođe sa ciglama

Najpre lično: Slaviša Lekić do pre četiri godine bio je novinar u našoj kući. Radio je sa ljudima koje bi sad ostavio ("izneti elektronske uređaje i tehniku, prozore zazidati...") u zazidanoj zgradi! Objavljivao je tekstove u našem mesečniku "Newsweek", a izrazio je želju i da piše kolumnu u "Kuriru". Tadašnji menadžment, međutim, smatrao je da je honorar koji je tražio u nesrazmeri sa onim što bi list dobio, pa je Lekić odbijen... Sve ovo ukupno uzev, Lekićev tvit je jadan. Ali, ne možemo da ne primetimo: da je neki drugi umobolnik na društvenim mrežama iz udobnosti svoje sobe i mračnog ugla kukavičkog mozga napisao da Lekića vezati u džak i baciti u reku, Lekićeva bi se vriska o ugroženosti čula do Brisela. A u čemu je razlika kad Lekić traži da se novinari Kurira (i sekretarica kod koje je podizao honorar) zazidaju, osim u građevinskom materijalu? Naravno da nećemo tražiti zaštitu od Lekića, slobodno neka dođe sa ciglama. Ali, prvo će morati da pogleda u oči najmanje deset kolega sa kojima je do sada radio u raznim redakcijama. I svi će mu reći šta misle o njemu, ali pristojne novine to ne štampaju... I tu dolazimo do drugog razloga zbog kojeg reagujemo na Lekićev tvit.

Stani malo, rođače!

Poslednjih godina, naime, jedna grupa "javnih radnika" (namerno ne pišemo "novinara", jer tvitovanje to nije, kao što nije ni vođenje humorističkih programa za koje doskočice smišlja čitav tim scenarista) uporno se u javnom prostoru nameće kao arbitar etičnosti u novinarstvu. Oni, navodno, znaju ko je nezavisni novinar, a ko plaćenik. To, naravno, ne bi bio problem, jer "svaka budala ima svoje veselje", da te diskusije i bildovanje ega ne ostaje u njihovom krugu. Ali, nevolje počinju kad svoje proizvoljne ocene ovi samozvani "svetionici slobodne reči" pokušaju da nametnu celoj zajednici. Takve je najbolje opisao aforističar Aleksandar Baljak: "Nigde nema toliko važnih ljudi kao kod nas. Ovde je i pička od čoveka neki kurac." Ili pokušavaju da budu, kao Slaviša Lekić, Sloba Georgiev, Ivan Ivanović i ini...

Njihov interes je jasan: što je Srbija "tamniji vilajet", i što je "dikatura u njoj čvršća", to je njihova uloga "nezavisnih novinara" teža, i naravno, sa više para iz inostranstva treba da se plati. Ukazaćemo samo na dva indikativna slučaja čiji je akter Slaviša Lekić, ta "bubuljica na licu srpskog novinarstva" (citat A. Tijanić). Slaviša Lekić godinama pljuje novinare koji, po njemu, nisu "nezavisni", i traži da daju otkaze i ugledaju se na njega, koji je spreman da umre od gladi ako treba, jer je čast iznad svega. A onda Jovana Polić, koautorka njegovh televizijskih filmova o Vučiću, vlasnica producentske kuće koja je te filmove proizvela, izjavi početkom prošle godine da su samo od EU u jednom paketu maja 2019. dobili 93.548 evra - za projekat koji se bavi civilnom kontrolom tajnih službi i bezbednosnog sektora. Kako Lekić i njegovi saradnici kontrolišu tajne službe ostaće tajna, ali mora se priznati da je to objašnjenje, a ne tamo neka tetka iz Kanade!

Izvođač maltersko-mazačko-nužničkih radova

A nekoliko meseci kasnije otkrije se da je ista ta Jovana Polić, kao privatno lice, sa 1,2 miliona dinara platila emitovanje spotova za bojkotašku Đilasovu kampanju! Lekić i njegova saradnica (oni ne rade ni u jednoj redakciji, niti negde pišu... osim na tviteru) odreknu se tek tako dve godišnje novinarske plate! Pa koliko vam je ostalo, rođaci!? Ne gledamo vam u tanjir, nego nas zanima gde to ima, da se učlanimo u "nezavisne" tviteraše! Mani mukotrpni rad u dnevnoj redakciji, bez sveca i bez praznika, 8.000 evra se mesečno plaća "civilna kontrola tajnih službi"! I bolje je što je Lekić odavno odustao od novinarstva. Jer, za to nije potreban prljav jezik, već treba imati sve ono što on nema - i dar, i znanje, i muda. Da ima ovo prvo i drugo, ne bi mu se desilo da se naruga naslovnoj strani "Kurira" koja je najavila ekskluzivno saznanje da neko prisluškuje Aleksandra Vučića. (Eno je, dva dana kasnije, ista tema kao glavna na naslovnici "Danasa"). Šta je vest nauči početnik u novinarstvu u prvih mesec dana, ili menja posao. A da ima ovo treće, ne bi tvitovao, odnosno tverkovao za Đilasa, u čijoj kuhinji se i spremaju svi napadi na Kurir. Lekić je samo izvođač maltersko-mazačko-nužničkih radova.

Kurir.rs