Advokat Maja Kovačević Tomić bila je sudija Specijalnog suda od njegovog osnivanja 2003. do 2013. godine, kad je prešla u Vrhovni kasacioni sud. Danas se bavi advokaturom iz oblasti krivične materije. Kao svedok vremena u kojem je srpskim podzemljem vladao zemunski klan, Kovačević Tomić je u intervjuu za Kurir napravila paralelu između ovog i kriminalnog klana nedavno uhapšenog Veljka Belivuka, na osnovu informacija dostupnih u javnosti.
Za naš list ona govori i o ulozi tužilaštva i pravosudnih organa, ali i o pritiscima na sudstvo. Ističe da su sudije dužne da budu iznad toga i da u skladu s raspoloživim dokazima donose presude.
Hapšenje kriminalne grupe s Veljkom Belivukom, poznatijim kao Velja Nevolja, na čelu ovih dana je glavna tema. Prave se i paralele između ove grupe i zemunskog klana. Da li vi vidite sličnosti? Koje?
- Na osnovu svega što se objavljuje u medijima o uhapšenim članovima kriminalne grupe Veljka Belivuka, očigledno je da se ova grupa bavi istom vrstom kriminala kao i zemunski klan. Imaju veliki broj članova i hijerarhiju. Imaju saradnike u MUP. U kriminalnim akcijama koriste policijske značke. Surovo se obračunavaju s protivnicima. Imaju bahato i nasilničko ponašanje u javnosti. Poseduju štek vikendice na tajnim lokacijama, poseduju snajpere.
Koja kriminalna grupa je opasnija?
- Zemunski klan je imao saradnju i podršku jednog dela Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP Srbije, kao i partnerstvo s Miloradom Ulemekom Legijom, nekadašnjim komandantom Jedinice. Pripadnici ove elitne policijske jedinice bili su dobro obučeni vojnici. Tim partnerstvom, podrškom i saradnjom stekli su ogromnu snagu i moć koja im je omogućila da seju strah po Srbiji, da prodaju na stotine kilograma droge, da izvrše mnoga ubistva i otmice, da izvrše atentat na premijera Zorana Đinđića i da pokušaju da preuzmu rukovođenje državom. Mislim da je zemunski klan bio najjača kriminalna grupa na ovim prostorima. Očigledno je i da je kriminalna grupa Veljka Belivuka imala veliku snagu. Oni ispred sebe imaju navijačku armiju, pa su mogli da regrutuju više ljudi i verovatno da budu brojniji. Veljko Belivuk je postao poznat javnosti posle napada na članove obezbeđenja direktora fudbalskog kluba Partizan. Mediji su ga povezivali i s bivšom državnom sekretarkom MUP i sa kavačkim klanom.
Izvesno je da je Belivukov klan imao podršku pojedinaca iz državnih organa. Da li verujete da će svi iz državnog sistema koji su bili uključeni u ovu mafiju biti i otkriveni i procesuirani?
- Ne znam šta će se otkriti tokom istrage, koja je tek počela. Da li će se otkriti svi njihovi saradnici iz policije, da li su imali saradnike i u drugim državnim institucijama, da li su izvršili ubistva svih ovih ljudi čija imena se pominju u medijima. Verovatno je da će se dosta toga saznati ukoliko neko iz redova ove kriminalne grupe bude spreman da svedoči i u skladu sa zakonom dobije status okrivljenog saradnika, tj. svedoka-saradnika. Mislim da bi se dosta saznalo i ako bi se unutar MUP sprovela interna istraga o propustima u radu policije u vezi s kriminalnim aktivnostima ove grupe.
Kod Belivukove grupe nađeni su snajperi. Da li ti snajperi ukazuju na mogućnost pripreme atentata, kao što su ocenili ljudi iz bezbednosnih krugova?
- Mediji izveštavaju da je kod pripadnika ove grupe pronađena snajperska puška. Opšte je poznato da se snajperska puška koristi za precizno gađanje ciljeva, sa udaljenosti od više stotina metara, sa što manjim utroškom municije. Jednim ispaljenim metkom uništava se cilj. Iz kojih razloga su držali ovakvu pušku, verovatno će se utvrditi tokom istrage.
Nakon hapšenja, na potezu su Tužilaštvo za organizovani kriminal i pravosudni organi. U javnosti postoji nepoverenje u ove institucije. Zašto? Da li je ono opravdano?
- Pritisaka je uvek bilo i biće. Najčešće preko medija. Sudije su dužne da budu iznad toga i da u skladu s raspoloživim dokazima donesu presudu. Bez obzira na to šta je javnost očekivala. Često kad se desi neka kriminalna radnja o kojoj se još uvek ne znaju detalji, već postoje samo pretpostavke o tome ko je to učinio i na koji način je učinio, mediji te pretpostavke iznose kao tvrdnje, pa javnost stiče pogrešno uverenje da suđenje može da se završi brzo i lako i to ovakvom ili onakvom presudom. Kada sud donese presudu koja je drugačija od očekivanog, počinju napadi, kritika, nepoverenje.
O SARADNJI
Sudovi nisu dovoljno otvoreni za medije
Podsetila bih da ste takođe bili i portparolka Odeljenja za organizovani kriminal. Kako biste sada ocenili saradnju, odnosno otvorenost sudova prema medijima i javnosti?
- Kada se formirao Specijalni sud, odlučili smo da se potpuno otvorimo za javnost. Bila sam prvi portparol suda i dobro sarađivala s medijima. Nije bilo nijednog novinara koji nije dobio i odgovor i detaljno objašnjenje na svoje pitanje. Odlično smo sarađivali. Ta otvorenost i saradnja su nam dali poverenje i podršku i medija i javnosti. Sada je drugačije. Mislim da sudovi nisu u dovoljnoj meri otvoreni za medije i mislim da je to pogrešno.
O SVOJOJ KARIJERI
Advokatura mi daje više slobode
Radili ste kao sudija Specijalnog suda u Odeljenju za organizovani kriminal, sada se bavite advokaturom. Gde više pronalazite sebe?
- Bila sam sudija Specijalnog suda od njegovog osnivanja 2003. do 2013. godine, do prelaska u Vrhovni kasacioni sud. Od pre godinu dana sam advokat. Bavim se krivičnom materijom kojom sam se bavila i kao sudija i koja mi je dobro poznata. Dopada mi se advokatura, daje mi više slobode. Mogu da biram šta želim da radim, a šta ne.
Kurir.rs/ Razgovarala Silvija Slamnig Foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
