Pred Srbijom je, po svemu sudeći, burna jesen. Kako jednogodišnji moratorijum na lobiranje za Prištinu i protiv nje, predviđen Vašingtonskim sporazumom, ističe 4. septembra, očekuju se nova priznanja lažne države Kosovo!
Priština je, uprkos moratorijumu, gotovo sve vreme ispod žita lobirala širom sveta, pritom ne žaleći novce, ocenjuju stručnjaci.
Gotovo sve vreme, a pogotovo dolaskom aktuelnog premijera Aljbina Kurtija, Priština dogovor iz Bele kuće ruši iza kulisa, poslednjih nedelja čak i neskriveno. S ciljem da ih prizna više od 100 država UN, te da dobiju članstvo u Unesku i Interpolu, ali i da postanu član neke od međunarodnih organizacija, prištinski zvaničnici lobiraju na sve strane, a nedavno su poručili i da su tražili od Gruzije, Ukrajine, Azerbejdžana i još nekih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova.
Iako Beograd, s druge strane, poštuje postignuti sporazum, domaći zvaničnici poručuju da su spremni da odgovore na adekvatan način na ponašanje Prištine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta je naglasio da će Srbija, ukoliko bilo ko donese odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova, istog momenta aktivirati kampanju povlačenja priznanja.
- Evidentna je nervoza Prištine, jer im stvari ne idu onako kako su zamislili - ocenio je nedavno Vučić.
Da Priština zapravo sve vreme nije ni prestajala s lobiranjem, ukazuje predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
- Srbija je bila konstruktivna i poštovala je sporazum. Kako će biti dalje, o tome će odlučiti predsednik Vučić - rekao je on za Kurir.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun napominje da je u poslednje vreme Priština neskriveno radila na lobiranju da dobije nova priznanja i da pripremi teren za članstvo u Unesku i Interpolu.
- Čak je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da će zajedno sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom raditi na novim priznanjima. Imajući u vidu ponašanje Prištine, očito je da se nisu držali vašingtonskog sporazuma. No, male su šanse da postignu ozbiljniji rezultat po pitanju priznanja, iako će imati podršku nekih moćnih zemalja u tome - rekao je Drecun za Kurir. Analitičar Dušan Janjić ističe da Kosovo već ima javnu aktivnost predsednice i premijera, kao i najavu da će se uputiti na povećanje broja priznanja, te da i javno traže pomoć SAD u tome.
- Činjenica da je Izrael priznao Kosovo ima uticaj na dalja priznanja, te očekujem da i Egipat prizna nezavisnost Kosova, kao i deo arapskih zemalja koje imaju biznis sa Izraelom i SAD. Takođe verujem da je to imalo uticaja i na neke evropske zemlje koje nisu priznale Kosovo da podignu nivo komunikacije s Kosovom. Ipak, broj država koje će eventualno priznati Kosovo u narednom periodu je manje važan. Ono što se krije iza ove aktivnosti je zapravo članstvo Kosova u Unesku i u Interpolu, i verujem da će opet biti glasanja na tu temu - kazao je Janjić za Kurir. Bivši ambasador SR Jugoslavije Vladislav Jovanović ukazuje da je Srbija, zarad iskazivanja dobre volje, samim pristankom na prestanak lobiranja kada je reč o priznanju nezavisnosti Kosova, učinila veliku žrtvu.
- Sada je neophodno da se iskoristi kraj moratorijuma i da sa obnovljenom energijom nastavimo s legitimnom odbranom našeg prava na teritorijalnu celovitost i da sa tim ne prestanemo dok se ta stvar ne završi. Nezavisno od toga da li će se kosovska strana ponašati bolje ili kao do sada, jer to nije relevantno za naše pravo na odbranu, treba s time nastaviti sve dok se ne ispravi ta nepravda prema nama. Mislim da su uslovi za to sazreli i da je veliki broj drugih zemalja imao svih ovih godina vremena da uvidi da se ne sme dopustiti izuzetak po pitanju Kosova jer bi to povuklo i brojne druge slučajeve - kazao je on za Kurir.
Sramota na književnom festivalu
Usred Beograda tretiraju Kosovo kao nezavisnu državu!
Književni festival Krokodil nastavlja da tretira samoproglašeno Kosovo kao posebnu državu, pa će se u najavi programa ono i ove godine naći u okviru jedne od panel-diskusija. Takozvana država Kosovo će tako učestvovati na regionalnoj diskusiji u okviru projekta "Better Together", na kojoj će se okupiti veliki broj predstavnika organizacija iz nevladinog sektora zemalja regiona zapadnog Balkana.
Kako je navedeno na portalu festivala, učesnici su predstavnici zemalja sa Balkana - Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i samoproglašenog Kosova, ali i predstavnici zemalja Evropske unije - Hrvatske, Slovenije, Bugarske i Rumunije.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Profimedia
NE PROPUSTITE
