INTERVJU NEDELJE ŽELJKA CVIJANOVIĆ: Izetbegović je ekstremista sa kojim teško može da se gradi suživot

Pred­sed­ni­ca Re­pu­bli­ke Sr­p­ske Že­lj­ka Cvi­ja­no­vić ka­že da po­ziv za sa­slu­ša­nje i 29 pri­ja­va (zbog ne­gi­ra­nja ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci, uklju­ču­ju­ći i Mi­lo­ra­da Do­di­ka) go­vo­re o to­me če­mu slu­ži In­c­ko­vo na­me­ta­nje za­ko­na. U in­te­r­vjuu za Ku­rir Cvi­ja­no­vi­će­va go­vo­ri o od­no­si­ma Sr­bi­je i RS, izve­šta­ju Me­đu­na­rod­ne ko­mi­si­je o Sre­bre­ni­ci, ali i hao­su ko­ji je pret­ho­dio usto­li­če­nju mi­tro­po­li­ta Joa­ni­ki­ja.

l Mi­lo­rad Do­dik je jed­na od 29 oso­ba ko­je će do­bi­ti po­ziv za sa­slu­ša­nje zbog ne­gi­ra­nja ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci, ali je on po­ru­čio da se ne­će oda­zva­ti. Ka­ko oce­nju­je­te nje­go­vu odlu­ku i da li bi­ste i vi isto pos­tu­pi­li?

- Taj po­ziv za sa­slu­ša­nje i 29 pri­ja­va upra­vo i go­vo­re o to­me če­mu slu­ži In­c­ko­vo na­me­ta­nje za­ko­na. Ura­dio je to kao bo­šnja­č­ki lo­bi­sta, zlou­po­tre­blja­va­ju­ći po­zi­ci­ju vi­so­kog pred­stav­ni­ka i ig­no­ri­šu­ći što će to iza­zva­ti ne­ga­ti­v­ne po­sle­di­ce i do­dat­ne ra­zdo­re u BiH. Za­što bi nas on­da ču­di­la rea­k­ci­ja pred­sed­ni­ka Do­di­ka? Mi go­di­na­ma uka­zu­je­mo na to da De­j­to­n­ski spo­ra­zum i Ustav BiH vi­so­kim pred­stav­ni­ci­ma ni­su da­li pra­vo ili man­dat da do­no­se i me­nja­ju za­ko­ne, a oni su to ra­di­li. Odlu­ka je an­ti­de­j­to­n­ska i za­to je re­če­no da ona u Sr­p­skoj ne­će proi­zvo­di­ti prav­ne po­sle­di­ce.

l Na­rod­na sku­p­šti­na je oce­ni­la da za­h­te­vi Klu­ba Bo­šnja­ka da se sta­vi ve­to na za­ko­ne ko­je je usvo­ji­la Sku­p­šti­na, a po­vo­dom iz­me­na Kri­vi­č­nog za­ko­na BiH, ni­su ute­me­lje­ni u Usta­vu. Oče­ku­je­te li po­kre­ta­nje sli­č­nih pos­tu­pa­ka?

- Još od sa­mog fo­r­mi­ra­nja Ve­ća na­ro­da, ko­je, usput, u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj ni­je de­j­to­n­ska, već na­me­t­nu­ta in­sti­tu­ci­ja, bo­šnja­č­ki de­le­ga­ti zbog ra­znih odlu­ka po­te­žu pi­ta­nje vi­tal­nog na­cio­nal­nog in­te­re­sa. Bu­du­ći da se u pra­k­si po­na­ša­ju kao pro­du­že­na ru­ka po­li­ti­č­kog Sa­ra­je­va, on­da ni­je te­ško za­klju­či­ti da će i da­lje zlou­po­tre­blja­va­ti ovaj me­ha­ni­zam za­šti­te.

Bo­r­ba s pandemijom

Uspe­li smo da oču­va­mo ra­d­na mesta u Srpskoj

l Ka­ko se RS bo­ri sa epi­de­mi­jom ko­vi­da? Da li je i ka­kve po­sle­di­ce ko­ro­na­vi­rus osta­vio na eko­no­mi­ju?

- In­sti­tu­ci­je Sr­p­ske bla­go­vre­me­no su odrea­go­va­le na po­ja­vu ko­ro­na­vi­ru­sa i me­đu pr­vi­ma smo uve­li me­re za spre­ča­va­nje ši­re­nja pan­de­mi­je i ra­di­li na oču­va­nju zdra­v­stve­nog si­ste­ma, zdra­vlja na­ših gra­đa­na, kao i pri­vred­ne ak­ti­v­nos­ti. Uspe­li smo da opre­mi­mo na­še bo­l­ni­ce neo­p­hod­nim me­di­cin­skim ma­te­ri­ja­lom i opre­mom, va­k­ci­na­ma, te­sto­vi­ma. U to­me smo ima­li i ne­se­bi­č­nu po­moć Sr­bi­je. Ia­ko pod stra­šnim pri­tis­kom, uspe­li smo da oču­va­mo pri­vred­ni ži­vot, kao i ra­d­na me­sta, na šta uka­zu­ju i ma­kroe­ko­no­m­ski po­ka­za­te­lji u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne. Šta­vi­še, po­da­ci go­vo­re o to­me da u ovom tre­nu­t­ku ima­mo re­ko­r­d­nu za­po­sle­nost u Sr­p­skoj, ve­ću ne­go u pe­rio­du pre pan­de­mi­je. No­vi ta­las vi­ru­sa upo­zo­ra­va nas da bi­t­ka sa ko­vi­dom ni izbli­za ni­je go­to­va, ta­ko da će tre­ba­ti još mno­go tru­da, str­plje­nja i od­go­vor­nos­ti svih nas ka­ko bi­smo na kra­ju iza­šli kao po­bed­ni­ci i sa što ma­njim po­sle­di­ca­ma.

Izve­štaj Me­đu­na­rod­ne ko­mi­si­je o Sre­bre­ni­ci po­ka­zu­je da ge­no­ci­da ni­je bi­lo. Za­što baš sa­da an­ga­žo­va­nje te ko­mi­si­je?

- Za ra­zli­ku od na­sto­ja­nja me­đu­na­rod­nog fa­k­to­ra i bo­šnja­č­kih po­li­ti­ča­ra da se istra­že stra­da­nja Bo­šnja­ka u ju­lu 1995, ova ko­mi­si­ja je do­bi­la man­dat da istra­žu­je stra­da­nja svih na­ro­da u sre­bre­ni­č­koj re­gi­ji to­kom ra­ta od 1992. do 1995. Po­šlo se od pre­t­pos­ta­v­ke da tre­ba uze­ti ce­lo­ku­pan kon­te­k­st da bi se ra­zu­me­la de­ša­va­nja na tom pros­to­ru. Osim to­ga, ta­kvim pri­stu­pom se, osim tra­že­nja od­go­vo­ra, ispra­vlja i ne­pra­v­da pre­ma sr­p­skim žr­tva­ma, ko­je su ig­no­ri­sa­ne i za­ne­ma­ri­va­ne i od do­ma­ćeg i od me­đu­na­rod­nog pra­vo­su­đa. Čla­no­vi te ko­mi­si­je su stru­č­nja­ci iz ra­zli­či­tih ze­ma­lja sa ozbi­lj­nim re­fe­re­n­ca­ma i neu­pi­t­nim in­te­gri­te­tom. Sve to je iza­zva­lo do­dat­nu ne­r­vo­zu i otu­da na­sto­ja­nje da se dis­kre­di­tu­ju i izve­štaj i au­to­ri od stra­ne onih ko­ji su za­sni­va­li i svo­je na­cio­nal­ne po­li­ti­ke i po­li­ti­č­ke ka­ri­je­re na ig­no­ri­sa­nju sr­p­skih žr­ta­va. Li­č­no sma­tram da sva­ki do­ga­đaj ili po­ja­va mo­gu da bu­du pre­d­met ra­spra­ve ako ima stra­na zai­n­te­re­so­va­nih da to pi­ta­nje ra­spra­ve. In­c­ko je na­me­t­nuo iz­me­ne Kri­vi­č­nog za­ko­na da bi se za­be­to­ni­ra­la mi­sao, mi­šlje­nje i reč, pa čak i ona ko­ja do­la­zi iz nau­č­nog mi­ljea. Ža­lim za sva­kom žr­tvom i stra­dal­ni­kom bez ob­zi­ra na to kom na­ro­du pri­pa­da­ju. Po­dr­ža­vam i stav da svi po­či­nio­ci zlo­či­na tre­ba da bu­du pri­ve­de­ni pra­v­di, i opet bez ob­zi­ra na to ko­je su na­cio­nal­nos­ti. Ono što ne po­dr­ža­vam je­ste zlou­po­tre­ba bi­lo či­jih žr­ta­va u po­li­ti­č­ke svr­he. I ko­na­č­no, tre­ba re­ći da u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj vla­da op­šti stav da In­c­kov za­kon ne slu­ži ni­ka­kvom po­mi­re­nju ili izgra­d­nji su­ži­vo­ta, već da isklju­či­vo da­je ala­te za po­li­ti­č­ki obra­čun kroz pra­vo­su­d­ni si­stem sa oni­ma ko­ji ne­će da odu­sta­nu od Re­pu­bli­ke Sr­p­ske i uto­pe je u uni­tar­nu BiH.

Če­sto se ču­je da je sa­ra­d­nja Sr­bi­je i Sr­p­ske na na­j­vi­šem ni­vou. Ko­je su glav­ne oko­sni­ce te sa­ra­d­nje?

- Ne­ma su­m­nje da je ta­ko i ne­ma ni­šta pri­rod­ni­je od blis­kos­ti i čvr­ste sa­ra­d­nje Sr­bi­je i Sr­p­ske, ko­ja je, uos­ta­lom, i in­sti­tu­cio­nal­no ute­me­lje­na u Spo­ra­zu­mu o spe­ci­jal­nim i pa­ra­le­l­nim ve­za­ma. Sa­ra­đu­je­mo u svim obla­sti­ma, pla­ni­ra­mo i rea­li­zu­je­mo bro­j­ne za­jed­ni­č­ke pro­je­k­te, a za­jed­no obe­le­ža­va­mo i zna­ča­j­ne isto­ri­j­ske da­tu­me, što je po­se­b­no va­žna pra­k­sa ko­ju su usta­no­vi­li pred­sed­ni­ci Vu­čić i Do­dik. O obi­mu sa­ra­d­nje i ula­ga­nji­ma Sr­bi­je ši­rom Sr­p­ske na­j­bo­lje sve­do­či či­nje­ni­ca da, za­hva­lju­ju­ći tre­nu­t­nom ru­ko­vod­stvu Sr­bi­je, da­nas ne pos­to­ji go­to­vo ni­jed­na op­šti­na od He­r­ce­go­vi­ne do Kra­ji­ne u ko­joj Sr­bi­ja ni­je rea­li­zo­va­la va­žan in­fra­stru­k­tu­r­ni pro­je­kat, bi­lo da je reč o bo­l­ni­ca­ma, ško­la­ma, vr­ti­ći­ma, mos­to­vi­ma, do­mo­vi­ma ku­l­tu­re ili dru­gim obje­k­ti­ma zna­ča­j­nim za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo. Tre­nu­t­no ra­di­mo na rea­li­za­ci­ji stra­te­ških pro­je­ka­ta, po­put hi­droe­le­k­tra­ne „Buk Bi­je­la“, ae­ro­dro­ma u Tre­bi­nju, au­to-pu­ta Ba­nja­lu­ka-Beo­grad, kao i ga­si­fi­ka­ci­je Re­pu­bli­ke Sr­p­ske. Ali da bi­smo ra­zu­me­li ka­kva de­stru­k­ci­ja vla­da u po­li­ti­č­kom Sa­ra­je­vu, tre­ba re­ći da oni na­sto­je da blo­ki­ra­ju ili op­strui­šu sva­ki od ovih stra­te­ških pro­je­ka­ta. Za nas je od su­štin­skog zna­ča­ja eko­no­m­ski ja­ka i po­li­ti­č­ka sta­bi­l­na Sr­bi­ja i sva­kom nje­nom uspe­hu se ra­du­je­mo, jer do­bro ra­zu­me­mo da ta­kva Sr­bi­ja pred­sta­vlja na­j­sna­žni­ji oslo­nac Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj. Ta­ko­đe, tre­ba re­ći da, osim ovih pro­je­ka­ta, u tom po­li­ti­č­kom Sa­ra­je­vu go­di­na­ma se na­sto­ji blo­ki­ra­ti do­tok no­v­ca Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj, a na­ža­lost, u to­me je če­sto uče­stvo­va­la i opo­zi­ci­ja iz Sr­p­ske.

Ka­ko oce­nju­je­te de­mo­n­stra­ci­je i haos na Ce­ti­nju ko­ji je pret­ho­dio usto­li­če­nju mi­tro­po­li­ta Joa­ni­ki­ja?

- Dra­go mi je što ni­je osu­je­ćen je­dan ta­ko sve­čan i ve­li­čan­stven ve­r­ski čin ka­kav je usto­li­če­nje mi­tro­po­li­ta i što je, na kra­ju, obe­smi­šlje­na po­li­ti­ka mr­žnje i hao­sa. Na­ža­lost, bi­lo je mno­go kon­ta­mi­ni­ra­nih izja­va, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri već i u po­li­ti­č­kom Sa­ra­je­vu. Ta­ko je i Ba­kir Ize­t­b­go­vić, ina­če do­ka­za­ni mr­zac Sr­ba, Re­pu­bli­ke Sr­p­ske i Sr­bi­je, izneo na­j­stra­šni­je uvre­de na ra­čun SPC, po­no­vo po­ka­zu­ju­ći da je ek­stre­mi­sta sa ko­jim te­ško da se mo­že gra­di­ti su­ži­vot. Oči­to da je nje­go­va men­tal­na i po­li­ti­č­ka pla­t­fo­r­ma pra­vlje­nja mu­sli­man­ske dr­ža­ve, ka­mu­fli­ra­ne ko­n­ce­p­tom ne­ke gra­đan­ske BiH, ja­ča čak i od po­tre­be da ma­kar od­glu­mi to­le­ra­n­ci­ju. Že­lim na­pre­dak i mir svim dr­ža­va­ma na­še re­gi­je, ali znam da, na­ža­lost, ni­smo da­le­ko od­ma­kli u izgra­d­nji me­đu­sob­nih od­no­sa.

Ka­ta­ri­na Blagović