Predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić govorio je otvoreno o svom poreklu i roditeljima, prilikom čega je priznao i da je sve svoje životne ciljeve ostvario.
Na samom početku se osvrnuo na poslednje dve godine pandemije:
- Poslednje dve godine su bile najteže na planeti, socijalna distanca, novi izrazi. To našem narodu teško pada, to je kod nas teško sprovoditi jer to nije u našem mentalitetu - priča Ivica.
Otkrio je da njegovo poreklo nije iz Žitorađe, već iz Blaca.
- Moje poreklo nije baš iz Žitorađe, nego iz Blaca, otac mi je iz Blaca. Otac mi je bio policajac, dobio je službu u Prizrenu i ja sam tamo rođen, tada je bila epidemije žutice, pa je dobio prekomandu u Žitorađe. Tako sam dospeo u Žitorađe. Ja sam živeo u jednoj siromašnoj porodici, nisam imao ni stoku ni njivu. Tada sam naučio da sam moram da se probijam ceo život. Iz Žitorađa sam otišao u Niš - priča Dačić.
Ovom prilikom otkrio je i kakvi su bili njegovi roditelji:
- Majka mi nije radila, bila je domaćica, brinula se o kući. Nisu bili strogi roditelji, samo me možda jednom otac udario kada smo bili sestra i ja mali, kada smo se tukli. Imam rođenu sestru Emicu. Ona isto živi u Beogradu, svi smo se školovali. Oni su se mučili i brali šipurke, da bi imali određeni prihod koji su nama slali, zato sam vrlo brzo krenuo sam da radim. Zahvalan sam na tome jer je meni on dao alat da shvatim da sve zavisi od mene. Imao sam časnu i siromašnu porodicu i imao sam sve na bazi svog rada i kvaliteta. Zato hoću da kažem da je sve to što predstavlaj osnovnu crtu ličnosti do kraja života - priča Ivica za televiziju Pink.
- Ceca i ja smo iz Žitorađe. Išli smo u istu školu, ona u prvi razred, a ja u osmi. Nije bilo diskoteka, ni picerija. Jeste bio dom kulture i bioskop, retko kad su bile filmske projekcije. Radio program i to je sve. Sve mi je nedostajalo što nisam imao iz života u nekom modernom gradu, ali i drago mi je što nisam to imao. Sami smo se igrali i kreirali svoj život - dodaje Ivica.
Otkriva kada je poslednji put bio u Žitorađi:
- U samoj Žitorađi sam bio pre godinu i po dana, ja tamo nemam gde da odem, nemam rođake. Odem samo kod prijatelja ili u restoran neki - kaže on.
Priznaje da je sve svoje ciljeve ostvario:
- Pre nego što sam krenuo u školu znao sam da čitam i pišem. Krenem u biblioteku, oni mi daju neku tanku knjigu, sutradan je vratim, oni me pitaju što je nisam pročitao. Put me je odveo u Niš sa 15 godina, tamo sam sam živeo. Niš je veliki grad, i tada je bio veliki. Bio sam najbolji u školi i na fakultetu od početka do kraja, došao sam sa sela iz takve jedne sredine, iz blata, i budete najbolji student u Beogradu, sve svoje ciljeve sam ostvario. Imam divnu porodicu, svoju decu, sestra je dobila ćerku. Mogu samo da pomažem drugima, a ostvario sam ono što neko ne bi mogao za tri veka - zaključio je Ivica Dačić.
(Kurir.rs/Pink)
NE PROPUSTITE
