Srpkinji Mariji Novaković vraćen je stan u Prištini posle više od dve decenije uzurpacije. Ona se sa porodicom iselila iz Prištine 1999. godine, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja srpske vojske i policije iz pokrajine. Od tada, njen stan u Prištini u naselju Ulpijana je bio uzurpiran.
Iako je imala brojne ponude da svoj stan proda, to je uporno odbijala i sve vreme maštala kako će se jednog dana vratiti u svoj rodni grad, Prištinu. Juče su joj, posle više od dve decenije snova i maštanja, uručeni ključevi stana. I taman kad je mislila da je sve gotovo, da joj se višedecenijski san ostvario, Novakovićeva je shvatila da joj nije vraćena pomoćna prostorija od 16 kvadrata koja je takođe u njenom vlasništvu.
- Pošto imamo rok od 72 sata za žalbe, moram da žurim u centar Prištine da bih uložila žalbu za povraćaj i te pomoćne prostorije od 16 metara kvadratnih. Ne želim da odustanem od toga. Moj život je ovde, rođena sam u ovom stanu, udala se, rodila starijeg sina, ali evo sad imamo problem. Jesam ušla u stan, ali onih 16 kvadrata koji su moji i za koje imam papire to mi nije oslobođeno - rekla je Novaković za Kurir dodajući da joj je ključeve stana uručila Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine. Kaže da joj je ministar za zajednice i povratak u vladi Kosova Goran Rakić, lider Srpske liste, obećao pomoć u nabavci nameštaja jer je stan potpuno prazan. - Sreća, pa stan nije ruiniran. Neophodno je da se okreči, opremi i onda mogu da se uselim. Takođe, ulazna vrata moraju da se zamene. Trenutno su tu samo neka rešetkasta vrata. To nisu normalna ulazna vrata. Iz Ministarstva za zajednice i povratak su preuzeli to na sebe - naglašava Novaković.
Ona kaže i da se ne plaši komšiluka koji je ostavila 1999. godine, jer su to sve divni ljudi. - Ne osećam se ugroženo. Ne znam ko je sve od starijih komšija još tu. Nisam imala prilike da proverim, jer smo odmah morali u centar Prištine kako bi stigli da uložimo žalbu. Nadam se da je većina njih još tu i da ćemo se družiti kao pre 1999. godine kada smo išli jedni kod drugih i bili tu jedni za druge i u dobru i u zlu - objašnjava Novaković.
Pomoć udruženja
Jedna od retkih koja se vratila
Gordana Đorić iz Udruženja poslovnih žena "Avenija" kaže da je Marija Nešković jedna od retkih koja je iskazala neverovatnu želju za povratkom.
- Mi, kao udruženje, uradili smo sve što je u našoj moći da joj pomognemo. Vršili smo pritisak i na kosovske i na naše institucije. U toj našoj borbi, najvše nam je pomogla Kancelarija omudsmana. Oni su nas usmeravali gde da idemo i kome da se obraćamo. Da nije bilo njih i njihove svesrdne pomoći, oavj postupka bi trajao mnogo duže i ko zna kakav bi bio ishod - rekla je Đorić.
(Kurir.rs/B.V.)
NE PROPUSTITE
