REFORME ILI OSEĆAJ SIGURNOSTI? Stručnjaci: Izbori u Francuskoj imaće veliki uticaj na Evropu: EU VIŠE NEĆEMO PREPOZNATI

Procene su da će za pobedu biti potrebno oko 18 miliona glasova. Prethodno, u prvom krugu, Makron je dobio nešto manje od 10 miliona, a le Penova nešto više od 8 miliona. Ostaje neizvesno kako će biti raspoređeno 7,7 miliona glasova levičara Žan Lika Melanšona, naročito ako se uzme u obzir da njegovi glasači "ne vole" ni le Penovu ni Makrona, a da ih on oboje komentariše rečima "Kakva šteta, država zaslužuje bolje".

Ipak, prema nekim istraživanjima Makron je favorit za pobedu, što bi ga učinilo prvim francuskim predsednikom koji je osvojio drugi mandat nakon Žaka Širaka 2002. godine. Takođe, navodi se da su le Penovoj smanjene šanse i da bi je povezanost sa Putinom mogla koštati pobede.

Aleksandra Kolaković, iz Instituta za političke studije, istakla je da po najnovijim istraživanjima 30% glasača Melanšona se odlučilo za Makrona, što mu već daje blagu prednost u ovom duelu.

- Kada je reč o glasačima (Žan Lika) Melanšona treba imati u vidu da je u pitanju krajnja levica. Tu su glasači koji nisu zadovoljni (Emanuel) Makronovom vladavinom u prethodnih 5 godina, ali ni onim što je u srži politike koje se osporava (Marin) Le Penovoj. Poslednja istraživanja govore da se negde oko 30% procenata Melanšonovih glasača ipak opredelilo da glasa za Makrona. Možemo primetiti da ovi protesti koji su bili u prethodnom periodu iako su bili usmereni ka oba kandidata, da su u značajno većoj meri bili usmereni ka Marin Le Pen. To negde govori da sam Emanuel Makron može da dostigne taj broj glasova koji mu je potreban za drugi mandat - rekla je Kolaković u Usijanju na Kurir televiziji.

Predsednički kandidat Emanuel Makron

Emanuel Žan-Mišel Frederik Makron Macron) je francuski ekonomista i političar, te aktuelni predsednik Francuske. Rođen je 21. decembra 1977. godine u Amjenu. Po uverenju je socijalni liberal, protržišno i proevropski orjentisan, a njegova vizija je osnažena, kompetitivna francuska ekonomija otvorena prema svetu.

Njegov prvi pokušaj ulaska u visoku politiku nije prošao slavno jer je njegova molba da mu se omogući kandidatura za poslanika u Narodnoj skupštini pokrajine Pikardi odbijena od strane rukovodstva, da bi tri godine kasnije on odbio poziciju zamenika šefa stručnog štaba premijera Filona. 2012. godine postaje zamenik glavnog sekretara predsednika Fransoa Olanda, a tu poziciju napušta nakon odbijanja njegovih predloga u oblasti socijalne politike. Iako se u to vreme u pariskoj javnosti šuškalo da je Makron odlučio da osnuje vlastitu investicionu kompaniju prvo odbija ponudu kandidata za gradonačelnika rodnog Amijena, ali prihvata ponudu da postane ministar ekonomije, industrije I digitalnih poslova.

Socijalističku stranku napušta godinu dana kasnije, a zbog sve lošijih odnosa sa rukovodstvom partije. Osniva nezavisnu političku partiju Republika u Pokretu (En Marche), dobija veliku medijsku pažnju I odvlači deo rukovodstva od bivše stranke. Popularnost pokreta sve više raste, a štampa o Makronu uglavnom piše afirmativno, nazivajući ga pravim osveženjem na političkoj sceni francuske.

Pobedom u drugom krugu predsedničkih izbora 2017.godine Emanuel Makron je postao najmlađi šef francuske države u modernoj francuskoj istoriji. Tokom svog mandata insistirao je na odnosu sa Nemačkom nazivajući ga ključnim za opstanak EU.

Mandat su mu obeležili I protesti žutih prsluka, ali I pandemija kovid 19 kao I situacija u Ukrajini.

Nikola Perišić, iz centra za društvena istraživanja, se osvrnuo na istraživanja gde je predviđeno da će Emanuel Makron imati 55% glasova.

- Definitivno da se te ankete mogu uzeti kao relevantne. To je dakle nekih 10 procentnih poena razlike i verovatno će Makron biti reizabran. Što se tiče same vladavine Makrona obeležile su protesti. Na kraju ta situacija u Ukrajini i ta krizna situacija koja je pogodila Evropu, pogoduje Makronu. On je tu stvorio imidž da je umereniji kandidat i jasno je da građani u kriznim momentima biraju kandidata koji neće doneti velike promene sa sobom - rekao je Perišić.

Predsednički kandidat Marin Le Pen

Marion An Perin Le Pen rođena je u avgustu 1968. godine u Neji na Seni, departmanu u pariskom regionu, kao najmlađa od tri sestre. Detinjstvo joj je bilo obojeno političkom karijerom njenog oca, Žan-Mari Le Pena koji je uvek bio poznat po prilično kontrođverznim stavovima.

Kako joj je popularnost sve više rasla Nacionalni front, čiji je deo, učvrstio se kao alternativa dvema najjačim partijama u Francuskoj, pogotovo u jeku ekonomske krize kada je jačala kritiku EU. Smatrala je da je EU više prepreka nego dobit. Ubrzo je postala vodeći glas evroskepticizma u Evropi.

Le Penova je pohvalila odluku Velike Britanije da napusti EU i čestitala je Donaldu Trampu na pobedi na američkim predsedničkim izborima.

Izgubila je, 2017. godine, od Makrona na predsedničkim izborima. Samo dve nedelje nakon napuštanja EP protiv nje je pokrenuta istraga zbog zloupotrebe fondova tokom službovanja u EP. Navodno, zloupotrebila je oko 5 miliona evra "evropskog novca" za poslove svoje partije.

Zalaže se za ekonomski nacionalizam i energetsku diverzifikaciju za razliku od privatizacije javnih preduzeća. Protivi se globalizaciji koju krivi za brojne negativne ekonomske trendove. Iako je bila veoma glasna u zahtevima da se napusti evrozona, prethodnih godina je napustila to razmišljanje. Protivi se pristupanju Turske i Ukrajine Evropskoj uniji, ali i članstvu Francuske u NATO.Najpoznatija je po stavu da je "mulitikulturalnost" omanula i da je na delu "islamizacija Francuske". Le Penovu je Tajm dvaput proglasio jednom od 100 najuticajnijih ljudi na svetu, 2011. i 2015.

Perišić je dodao da ako Le Penova pobedi, možemo očekivati velike reforme u EU posle kojih je više nećemo prepoznati.

- To bi bila jedna EU koju ne poznajemo. Ona je rekla da se zalaže za reforme EU i reforme unutar nje. Što znači ukidanje šengen zona i vraćanje granica. To za sobom dovodi do toga da bi sporije išao protok robe unutar EU i negde ono kljućno, ona smatra da bi Francuska trebala da doprinosi mnogo manje budžetu EU - rekao je Perišić.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: