Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je na Prespa forumu na Ohridu, da je za opšti napredak regiona neophodno da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju.
Brnabićeva je istakla da su dva ključna pirioriteta Srbije ulazak u EU i saradnja sa zemljama regiona, ukazujući na značaj inicijative "Otvoreni Balkan". Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio je da je Zapadni Balkan prioritet za EU.
Ana Brnabić je na panelu "65 godina posle Rimskog ugovora: Da li je Evropa ekonomski obnovljena i integrisana" ocenije da to još uvek nije slučaj i da ne može biti opšteg razvoja i napretka bez integracije Zapadnog Balkana u Uniju.
Istakla je i da Srbija gradi puteve kako bi unapredila transport robe, ali i protok ljudi i kapitala, kako auto-putem ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, tako i gradeći auto-put ka Crnoj Gori i BiH.
NE PROPUSTITE
"Kada Srbija dobije novu vladu, pitanje broj jedan biće pitanje energetike i energetske snabdevenosti, kao i izgradnja interkonektora sa Severnom Makedonijom i gasna povezanost sa Grčkom i Bugarskom", rekla je Brnabićeva.
Premijerka je, odgovarajući na kritike da inicijativa "Otvoreni Balkan" nije usklađena sa Berlinskim procesom, rekla da je upravo suprotono, jer je ta inicijativa, koja treba da olakša život građanima ovog regiona, ali i olakša privrednu saradnju, transport, u potpunosti u skladu sa Berlinskim procesom.
Navodi da je zadovoljna što danas učestvuje na panelu u okviru Prespa foruma, dodajući da joj je čast što je u gostima kod svojih prijatelja.
Na Ohridu su se okupili lideri Zapadnog Balkana, kako bi razgovarali o unapređenju odnosa i političkih dijaloga između zemalja regiona, kao i integraciji ovog dela Evrope u EU.
NE PROPUSTITE
Osnovna tema ovogodišnjeg foruma je "Izgradnja budućnosti Zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi".
Prespa forum pokrenut je prošle godine kao okvir za izgradnju poverenja i političkog dijaloga između zemalja Zapadnog Balkana, a vlasti u Skoplju označile su manifestaciju i kao platformu za zaštitu i promociju političkih sporazuma.
Premijerka Brnabić izjavila je danas da je Srbija u posebno teškoj situaciji pošto se njen evropski put uslovljava priznavanjem tzv. Kosova, iako se to ne pominje nigde u pregovaračkoj poziciji EU, a što je, navodi, rezultat licemerja zemalja koje su priznale tzv. Kosovo, pre svega onih iz EU.
- Ogromna je kompleksnost tog pitanja i Srbija je u specifičnoj poziciji, zato što te zemlje kada pogledaju u Srbiju, oni kao u ogledalu vide svoje licemerje, duple standarde i bruku, a to ne žele da vide", poručila je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara na Ohridu, gde je učestvovala na Prespa forumu.
Kako je rekla, od kad je izbio rat u Ukrajini, Srbija je u još težoj situaciji, zbog ogromnog licemarja velikog broja zemalja EU i nekih drugih koje su priznale tzv. Kosovo.
"Oni se, svim srcem i dušom, bore za teritorijalni integritet Ukrajine, potpuno u skladu sa principima međunarodnog prava, za teritorijalni integritet međunarodno priznatih država, u čemu imaju našu punu podrušku. Istovremeno, taj prvi princip međunarodnog prava nije važio za Srbiju. Oni su ga prekršili 1999. i 2008. godine", istakla je Brnabić.
Ona je upitala i kako teritorijalni integritet međunarodno priznatih država mora da se brani po svaku cenu u slučaju Ukrajine, dok u slučaju Srbije može da se prekrši.
- Kako može da se bombarduje jedna zemlja bez odluke UN, što je bila agresija Srbiju, a danas se misli da je to katastrofalno. To i jeste katastrofalno, ali kako to katastrofalno ne može da se primeni na nama - dodala je premijerka Srbije.
Kako je rekla, pojedine zemlje stepen licemerja pokazuju i time što su prekršile Rezoluciju SB UN 1244 time što su priznali tvz. Kosovo, dok se u svim drugim problemima pozivaju na puno poštovanje rezolucija UN.
- Ko onda u ovom svetu odlučuje, pošto u ovom svetu više očigledno nema međunarodnog prava, već prava jačeg i sile? Koja rezolucija Saveta bezbednosti se poštuje, a koja ne? Terate i ucenjujete oni koje nisu priznali Kosovo da ga priznaju i time da kršite Rezoluciju Saveta bezbednosti - ukazapa je Brnabić.
Ona je naglasila da je to presedan, koji se, kada je jednom postavljen, ponavlja.
- To će otežati put svih nas u EU i to se već dešava Srbiji. Time što se u našoj pregovaračkoj poziciji govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, Srbije i Kosova sa zvezdicom, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 u njenim međunarodnim granicama, i nigde se ne pominje priznavanje Kosova od Srbije, o čemu sada čujemo da se očekuje - istakla je premijerka.
Poručila je da je to presedan i da bi bilo najbolje da se svi vrate na pozicije međunarodnog prava i međunarodnog poretka.
- Tada će sve će biti lakše, jer ono što je agresija reći će se da je agresija, ono što je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država će biti poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, i njegova nepovredivost, ni po koju cenu. Onda ćemo svi znati na čemu smo - zaključila je Brnabić.
Varhelji: Saradnja sa Zapadnim Balkanom geostrateški izbor EU
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio je da je Zapadni Balkan prioritet za EU i da će Brisel pružiti punu podršku kako zemlje regiona ne bi morale da zavise od ruskih energenata.
Varhelji je, na panelu u okviru Prespa foruma na Ohridu, u snimljenoj poruci, kazao da su trenutno teška i izazovna vremena za ekonomiju i ukazao na to da je negativan uticaj na privredu prvo imala pandemija virusa korona, a zatim i rat u Ukrajini.
"Posledice tog rata su vidljive i van Ukrajine i u celom regionu i to kada je reč o nebezbednosti, ceni energenata... Izazovi sa kojima smo suočeni su globalni", kazao je Varhelji.
NE PROPUSTITE
Ističe da Zapadni Balkan ne mora da zavisi od ruske nafte i gasa i kaže da je jedan od načina za to učešće u energetskoj platformi EU.
Dodaje da je EU uključila Zapadni Balkan u evropski sigurnosni program za hranu i mehanizam za odgovor za koordinaciju sigurnosti hrane.
"Glavni instrument za podršku je ekonomska investiciona platforma za Zapadni Balkan, koja će imati na raspolaganju 30 milijardi evra za sledećih sedam godina. Time može da se poveća BDP u regionu za 3 odsto do 2027. i da se ubrzaju integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU", kazao je Varhelji.
Kako kaže, implementacija tog plana je već u toku, odnosno postoji 21 investicioni projekat u planu čija je celokupna vrednost 3,2 milijarde evra sa 1,1 bespovratnih sredstava iz IPA fondova.
"Verujemo da se sa ovim planom krećemo u dobrom pravcu i da ćemo napraviti naše ekonomije zelenije i digitalnije. Ovo će pomoći u nezavisnosti od ruskih energenata. Plan će dati mogućnost da mladi, žene i ranjive kategorije društva naprave naše ekonomije i društva otpornijim", kazao je Varhelji.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
