Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, gostovao je u emisiji Usijanje gde se dotakao nekih od najvažnijih svetskih tema, rata u Ukrajini, ali i Srbije i pritisaka koji joj zbog neuvođenja sankcija Rusiji dišu za vratom.
Urednica i voditeljka Silvija Slamnig postavila je neka od najvažnijih pitanja ambasadoru Rusije u Srbiji, a Bocan Harčenko je detaljno odgovorio o povlačenju ruske vojske iz Hersona, ratnoj propagandi, odnosima sa Srbijom, eventualnom uvođenju sankcija...
U medijima su se pojavljivali navodi da ruske rakete granatiraju Kijev. Takođe se uz to isticalo da je to Putinova osveta za Herson. Da li to odmazda?
- Bilo je takvih udaraca i ranije, tačnije pre dve nedelje. Ovo se sve svrstava u vojni plan odnosno rakete koje su pogodile infrastrukturu. Ne bih voleo da ljudi gledaju ovo kroz neku odmazdu. Ovo je vojni plan koji obuhvata više delova i naravno uvek vazdušnih udaraca - istakao je Harčenko.
Da li je povlačenje Rusije iz Hersona bila neka vrsta poraza za Rusiju, kako su neki analitičari protumačili?
- Uopšte ne, to tumačenje je želja Kijeva i onih koji podržavaju Kijev. (američki predsednik Džo) Bajden je rekao da je to izuzetno važna pobeda, mada ovo je ustvari vojna odluka komandatna ruske vojske i ministra odbrane koja je, između ostalog, bila na ruskoj televiziji uživo. Nakon izveštaja od strane komandanta (Sergeja) Surovikina i ponude da je bolje da vojska napusti tu oblast. Ovo je potpuno vojno rešenje koje je smišljeno. Rat je u nekom smislu matematika i tu postoji matematička logika odnosno šta možemo, koje snage imamo, logistika, infrastruktura koje se uzimaju u obzir - rekao je Harčenko.
Ambasador je dodao da je obzir uzeto i civilno stanovništvo.
- Bilo je najvažnije da se ostvari evakuacija civilnog stanovništva i evakuisano je više od 100.000 ljudi. Oni su zbrinuti, imaju mesto za život, čak i deca mogu da nastave da idu u školu. Što se tiče vojske, oni su se povukli na liniju odbrane. Vojno rukovodstvo Rusije je uzelo u obzir situaciju sa branom odnosno ako bi bilo raketnih napada HIMARS sistemima na branu u cilju da se ta brana uništi, došlo bi do velike poplave. Naravno sa kobnim posledicama po civilno stanovništvo, tako da je obezbeđena - rekao je Harčenko.
Javnost u ovom trenutku ne zna koji su vojni ciljevi Ruske Federacije. Tog 24. februara govorilo se da je plan Rusije da se denacifikuje i demilitarizuje Ukrajina. Šta se promenilo do tada?
- Skoro uvek postavljaju takva pitanja. Ja ne znam ni jednu izjavu od strane ruskog zvaničnika da se razlog specijalne operacije promenio. Zadaci su određeni, a to su da se zaštiti Donbas, denaficikacija i demilitarizacija Ukrajine. Takođe stvaranje takve situacije da teritorija Ukrajine ne bi mogla da bude pretnja Ruskoj Federaciji - rekao je Harčenko.
Da li možete da se složite sa time da postoji ratna propaganda sa obe strane i da sama javnost nije dovoljno upućena šta se dešava na frontu?
- Slažem se, naravno. Bilo bi i glupo da kažem da ratna propaganda ne postoji. Uvek je i bilo nje još od doba Rimske imperije. Ja moram da kažem da se sa naše strane vodi jaka borba sa "fejkovima". Naravno mi ne koristimo to što ukrajinska strana koristi. Ona koristi slike i snimke koji su od prošlih godina i nemaju nikakve veze sa dešavanjima u Ukrajini, već su iz Sirije, Irak, pa čak i slike bombardovanja Beograda u toku NATO agresije. Sa naše strane možete da tražite i danju i noći, ali mi ne koristimo takav način informisanja - rekao je Harčenko.
Koliko ste svesni delikatne i teške pozicije Srbije kada je reč o tom neodolevanju da uvede sankcije Rusiji?
- Nije neka čudna stvar da takav pritisak postoji. Što se naše strane tiče, uvek je bilo razmišljanja o Srbiji. Što se Srbije tiče, ja ne znam ovih poslednjih decenija kad Srbija nije bila izložena pritisku. Sada je pritisak zbog sankcija Rusiji i Kosova, izuzetan - rekao je Harčenko.
Ambasador je dodao da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je čovek sa dosta iskustva i bio je svedok svakakvih situacija u toku svoje karijere.
- On je stvarno iznenađen kakav se pritisak vrši na neke zemlje, a posebno Srbiju u prvim redovima. Ako je Srbija bila primorana da učini nešto, mi uvek u svojim analizama uzimamo u obzir niz faktora i razloga, uključujući i taj pritisak koji se vrši. Odbijanje sankcija i pre svega polazeći od samih nacionalnih standarda, što je stav predsednika (Aleksandra) Vučića, izuzetno je značajna stvar koja ima veoma visoku ocenu u Rusiji. To je nama dokaz odnosa Srbije i Rusije. Isto tako i dokaz da se politika Srbija ostvaruje i vrši na osnovu nacionalnih interesa. Pitaju nas šta Rusija radi kako bi pritiskala Srbiju, ali za nas je najbitnije da svaka zemlja vodi računa o svojim nacionalnim interesima. To je najbolji temelj za dugoročni razvoj - rekao je Harčenko.
Ako bi se kojim slučajem nešto promenilo oko uvođenja sankcija Rusiji. Kakav bi bio stav Ruske Federacije u tom slučaju prema Srbije?
- Ja ne osećam da može doći do zaokreta u stavu Srbije. Ovo je potvrđen stav prilikom formiranju Vlade Srbije - rekao je ambasador.
Kad se pričalo o uvođenju sankcija Rusiji, govorilo se da Rusija nikada nije uvela sankcije Srbiji. Međutim, 1992. godine u maju, prilikom glasanja u UN, ali i novembru te iste godine, Ruska Federacija jeste glasala za uvođenje sankcija Srbiji. Da li je to bio političko, diplomatski i prijateljski potez ili sasvim suprotno od toga?
- To je bilo drugo vreme i to se desilo nakon raspada SSSR i najteže situacije u Rusiji. Kažu da je bila još teža situacija nego tokom Oktobarske revolucije u nekom smislu. Predsednik (Vladimir) Putin je potpuno promenio spoljnu politiku Rusije i vratio je na onaj normalni osnov tražeći saradnju na osnovu jednakosti, ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja. Zbog toga smatram da je tada bilo drugo vreme. Rusija te 1992. godine, kad su se uvodile sankcije, nije imala dobru i smišljenu spoljnu politiku, ali je bila i pod velikim pritiskom. Mada zbog Rusije su sankcije bile smanjenje i na kraju i ukinute. To moramo imati u vidu - rekao je ambasador.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
