INTERVJU SA SILVIJOM SLAMNIG! ŠUTANOVAC O ŠOK DETALJIMA IZ SAD: Ovo su mi AMERI rekli 15. januara! IZBEGLI SMO RAT SA ALBANCIMA!

Bio sam na sastanku u Americi 15. januara 2023. godine. Sastanak je počeo tako što mi je rečeno: "Dragane, izbegli smo sukob koji je bio tu, na korak." Pitao sam: "Da li je to bilo toliko ozbiljno?" Odgovorili su mi: "Da, bilo je toliko ozbiljno." I Srbi su iskopali rovove, postavili barikade i spremali su se da se brane, a Kurti je, prema mojim saznanjima, preobukao njihove vojnike u policijske uniforme i oni su se bili spremili da krenu na barikade. Tu bi došlo do krvoprolića koje bi teško zaustavili. Mogli smo da se nađemo u vihoru rata, ni krivi ni dužni i nesvesni. Mislim da je o tome predsednik imao informacije, jer je on to dobro pratio.

Dešavaju se ogromne političke promene, gde je Srbija na novoj političkoj mapi?

- Nema dileme da je ruska agresija na Ukrajinu napravila ogromne geopolitičke promene. Svako ko razume šta se dešava zna da Srbija, ukoliko želi da se razvija i napreduje, nema alternativu. Kako god da se rat završi, između Zapada i Rusije biće podignut ledeni zid, kao u "Game of Thrones". Srbija je duboko iza tog zida na zapadu i naša prespektiva je vrlo jasna.

Za jun se očekuju nove velike promene, najave su da će Amerika napraviti novi blok unutar Evrope. Kako će to dočekati EU, da li će joj se taj uticaj na njenoj teritoriji dopasti?

- Pitanje nove i stare Evrope nije novo. I neretko mi se događalo, dok sam bio na poziciji ministra, da u neformalnom razgovoru sa zvaničnicima iz EU dobijem pitanje da li podržavam "novu ili staru" Evropu. U prvim momentima nisam bio siguran da razumem pitanje, vrlo brzo sam zaključio da se pitanje odnosi na to da li imam simpatije prema tradicionalnoj Evropi, gde su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, ili prema ovom delu Evrope koji je u dobroj meri amerikanizovan - to su zemlje koje su među poslednjima ušle u EU, plus Danska, Holandija... Reći ću vam jednu anegdotu. Kad sam svojevremeno ministarki odbrane Danske postavio pitanje do kada će njihovi vojnici biti u Avganistanu, ona mi je rekla da je to jako prosto pitanje i da je jednostavan odgovor: "Dok poslednji američki vojnik bude u Avganistanu, bićemo i mi." Nakon toga sam u poseti Ohaju na aerodromu video celu flotu danskih borbenih aviona "F16". Na moje pitanje šta oni tamo rade, domaćini su mi odgovorili: "Vežbaju u Ohaju." Upitao sam: "A ko brani Dansku?" Oni su uz osmeh odgovorili: "Pa mi branimo Dansku." To vam govori o uticaju Amerike i savezništvu sa Amerikom.

A kako se to dopada ostatku Evrope?

- Često slušam priče od ljudi koji kažu da je Amerika stavila "šapu" na Evropu, da Amerika vlada Evropom i da je Evropa mlađi brat Americi. Međutim, malo ko želi da prizna da od 1945. godine, otkad su Amerikanci učvrstili pozicije u Evropi, mi više nemamo ratove. Rat u Ukrajini je ujedinio Evropu... Koliko god neko želeo da Ameriku prikaže kao svetskog policajca, istina je da Amerika obezbeđuje prosperitet i mir Evropi, u kojoj nikad nije bio ovoliko dug vremenski period bez ratova tradicionalnih "neprijatelja" Nemaca, Britanaca, Francuza...

Pitanje je da li će Amerika uspeti da zauzda aktuelni rat u Ukrajini i da obezbedi mir u narednim godinama. I to u najdelikatnijem bezbednosnom trenutku od Drugog svetskog rata. A mnogi kažu da se rat održava jer se Amerika uključila i jer ukrajinski saveznici naoružavaju Ukrajinu.

- Kao što je Rusija napravila potpuno pogrešne procene misleći da će njihova vojska biti dočekana cvećem u Ukrajini, da je ukrajinska vojska u lošem stanju, a da je moral nizak, i misleći da Evropa i svet neće biti ujedinjeni oko osude i pomoći Ukrajini, tako su i zapadni svet i Amerika loše procenjivali, pa su u prvim nedeljama rata ponudili da se vlada i predsednik Ukrajine dislociraju na Zapad i da praktično vladaju iz egzila. Tu je ključnu ulogu odigrao čovek koga će istorija upamtiti kao hrabrog vođu svog naroda, Zelenski, koji je rekao: "Ne treba mi transport, treba mi naoružanje." U tom momentu su se odnosi promenili kako u Evropi tako i u Americi.

Posvetićemo vreme ratu u Ukrajini. Pre toga da završimo deo oko novog političkog bloka u Evropi koji bi podržale SAD. Gde vidite Srbiju? Da li je to dobra šansa za našu zemlju?

- U taj politički blok možemo da svrstamo i Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Podsetiću vas da se Evropa bavila odnosima Grčke i Makedonije godinama, a onda su u jednom mandatu Trampa rešeni odnosi Makedonije i Grčke. Od tog momenta Amerika ima ključni uticaj i na Zapadnom Balkanu. Srbija se našla između nove i stare Evrope. Stara Evropa, pre svega Nemačka, želela bi da zadrži uticaj na Balkanu, dok je, s druge strane, njihov kapacitet za rešavanje problema ograničen. Mogu da potvrdim da se u poslednjim godinama sa SAD izgrađuju odnosi na izuzetno dobroj osnovi i da je izvesno da će Srbija biti najvažnija zemlja na Zapadnom Balkanu. Nesumnjivo, za Ameriku Srbija to i jeste, ali od momenta kad se bude došlo do održivog rešenja za Kosovo, to će biti i formalizovano.

Šta bi onda bilo s našim integracijama ka Evropskoj uniji? Da li bi se EU i američki blok u Evropi sudarali jedan sa drugim ili bi bili u političkoj harmoniji?

- Taj blok neće biti ozvaničen u neku organizaciju mimo EU i NATO, te zemlje povezuje to što se nalaze na istoku EU i jer, isto kao i Ukrajina, mogu da budu ugrožene, što je Americi dovoljan povod da im posvete posebnu pažnju. Evropska unija bi bez ikakve dileme ostala takva kakva jeste, ali bi se bezbednosno težište pomerilo na istok, što se već sad vidi u slučaju Poljske. Srbiji bi podrška Amerike samo olakšala evropski put.

A kakvi su interesi Amerike na Balkanu?

- Amerika želi da investira na Balkanu i čeka se rešenje pitanja Kosova kako bi se planovi operacionalizovali. Partnerstvo sa SAD je kompatibilno s našim evropskim putem. Neko bi rekao da će Srbija biti deo te "nove" Evrope, ali to i dalje ne ometa naš put u EU, naprotiv.

A da li će Srbija moći da zadrži svoju vojnu neutralnost? I da zadrži svoj neutralan stav prema sankcijama Rusiji?

- Pitanje vojne neutralnosti je izuzetno ozbiljno pitanje i ne znam da li iko u Evropi i svetu Srbiju tretira kao vojno neutralnu. Niko nije priznao neutralnost Srbije kao što je priznata neutralnost Švajcarske.

Sada govorite o vojnoj neutralnosti?

- Govorim i o vojnoj i o političkoj.

Ali Srbija nije politički neutralna, Srbija je politički opredeljena.

- Da. Zato prvenstveno govorim o vojnoj u političkom smislu. Mi nismo usaglasili spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, što ćemo u nekom trenutku morati da uradimo, ali ne mislim da je to razlog zbog čega bi Srbija trebalo da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Već...?

- Rusija je nama održala više lekcija kako bi Srbija trebalo da se ponaša u vremenu krize. Rusija je bez problema ne samo podržala sankcije tadašnjoj Jugoslaviji 1992. godine već je i glasala za njih. Rusija je do 1995. godine naoružavala Hrvatsku, iako je Hrvatska bila pod sankcijama. Hrvatska vojska je operaciju "Oluja" izvela i zahvaljujući ruskoj vojnoj opremi. Rusija je 2003. godine napustila Kosovo i Metohiju. Ovo sve govorim ne da bih kritikovao Rusiju, Rusija je velika zemlja i zna šta radi, ali mi treba da vidimo kako oni štite svoje interese, pa da i mi isto tako štitimo svoje interese. I ako se mi nismo naljutili zbog sankcija UN koje su nama Rusi direktno uveli, za razliku od Kineza, koji su bili uzdržani, mislim da Srbija treba da štiti svoje interese na isti način. Nama je sada interes da uvedemo sankcije Rusiji.

Malopre ste rekli koliko je dobro strateško partnerstvo između Srbije i SAD, a ocene su da će tek biti. Zbog čega se u pojedinim krugovima u javnosti taj odnos "bagateliše"? Da li je za Srbiju na spoljnopolitičkom planu najvažnije u kakvom je odnosu sa Amerikom?

- Pa dobro, najvažnije je da štitimo svoj interes.

Da li je naš interes da budemo u odličnim odnosima sa Amerikom?

- Interes nam je da budemo najbolji s najboljima. Hteli to ljudi da priznaju ili ne, Amerika je zemlja koja ekonomski, privredno, bezbednosno diktira tempo celom čovečanstvu. Koliko god Kina napredovala, ili Indija, za Rusiju ne mogu da kažem da napreduje, mislim da Rusija nazaduje, ipak je Amerika ta koja diktira najveća politička dešavanja na svetu. Samo neko ko je neodgovoran ili ništa ne razume može da kaže da je nebitan odnos Srbije sa Amerikom. Amerika je do devedesetih godina Srbiji bila uvek saveznik. Nikada nismo imali problem sa Amerikom. Da se podsetimo vremena posle Drugog svetskog rata, najveća vojna pomoć koja je stigla Titu da se odbrani od Staljina je stigla od Amerike. Amerika je zemlja koja ne izdaje svoje saveznike i prijatelje. Istorijsko nasleđe devedesetih nas opterećuje, ali da nije toga, verovatno bismo bili najbliža zemlja sa Amerikom u odnosu na sve ostale u regionu.

Šta kažete na to što se u javnosti Srbija doživljava kao bratska zemlja Rusiji, prijateljska Kini i partnerska Americi. Vreme je takvo da su neophodne jasne podele. Do kada ćemo moći da održavamo to tako?

- A deca su nam u Americi, ne u Rusiji i Kini! To bratstvo i prijateljstvo je mnogo manje od ovog partnerstva. Iako su mladi ti koji treba da naslede ovu zemlju, hajde da vidimo šta oni hoće i koliko su oni pametni, a izgleda da su pametniji od ovih starijih. Ne sme da se zanemari da su i Rusija i Kina u Savetu bezbednosti UN u vezi s temama od vitalnih interesa Srbiji pružile podršku. Prvenstveno kada je reč o vetu prema nezavisnom Kosovu.

Hajde i to malo da elaboriramo.

- Ja verujem da se Kina pridržava principa, i tu nemam dilemu. Ali Kina je i 1992. bila principijelna i uzdržana prema sankcijama Srbiji.

Hoćete da kažete "za razliku od Rusije"?

- Da, za razliku od Rusije. Rusija je tu brutalno štitila svoje interese i nezamislivo je da Rusija digne ruku da tzv. država Kosovo postane zemlja članica Ujedinjenih nacija. Ako znamo da Kosovo nikada neće biti saveznik Rusije i da bi glasalo uvek protiv ruskih predloga, ne vidim da bi to bio interes Rusije nevezano za Srbiju.

Mada se Rusija poziva i na kosovski presedan...

- Da, tačno. Kada joj to odgovara. I ne bi me čudilo da u nekom momentu Rusija stavi na sto svoje interese i kaže: "Evo, mi ćemo da pustimo Kosovo da postane članica Ujedinjenih nacija, a vi pustite Krim da postane deo Rusije". To je ljudima možda naučna fantastika i zvuči im nemoguće, ali u politici je sve moguće, a diplomatija je čudesna stvar. Mi možemo da se probudimo jedan dan bez ikakve ruske podrške. A kolika je njihova pomoć Srbiji, vidi se po tome šta smo od njih dobili. Praktično ništa što nismo platili. Da li je neko čuo za rusku donaciju nekoj bolnici, školi, lokalnoj samoupravi... Nije.

SAD daju doprinos kada je reč o rešavanju kosovskog čvora. Podržale su evropski predlog za normalizaciju odnosa. Zbog čega je evropski predlog naišao na toliki otpor javnosti kod nas u delu desno orijentisane opozicije? Vidite li vi u tom predlogu perspektivu?

- Za mene nije iznenađenje što desničarske stranke protestuju. Te stranke nemaju isti interes kao i građani, njima nije cilj poboljšanje odnosa Beograda i Prištine baš kao što im nije cilj ni stabilizacija regiona i tu im se interesi poklapaju s Ruskom Federacijom. Podsetiću vas da je u svom prvom intervjuu za srpske medije ambasador Bocan-Harčenko rekao da će oni podržati dogovor Beograda i Prištine, ali samo dogovor koji odgovara Moskvi. Prethodni ambasadori su govorili da će podržati svaki dogovor. Dakle, desničari me nisu iznenadili po tom pitanju, međutim, koliko god njihova podrška izgledala velika, oni će s vremenom gubiti poverenje građana jer im je politika čist populizam. Za mene je zabrinjavajuće što stranke koje se deklarativno izjašnjavaju da su proevropske, kada stigne predlog iz EU, one ga odbijaju. Ja ne razumem tu šizofreniju! Kako misle da budu proevropske stranke, ako ne uvažavaju predlog cele EU.

Na koje stranke mislite?

- To su sve stranke koje su između SNS i ovih desničarskih.

Stranka slobode i pravde je praktično podržala evropski predlog, a i Pokret slobodnih građana.

- Stranka slobode i pravde se stidljivo izjasnila. Izdvojio bih predsednika PSG Pavla Grbovića, koji je vrlo precizno i nedvosmisleno podržao EU platformu, dok su svi drugi protiv sporazuma.

Ti drugi su... Ko? Ostala je samo Narodna stranka i ove ostale desno orijentisane koje su protestovale, a koje ste izdvojili.

- Za mene je Narodna stranka svakako desničarska. Međutim, drugačiji stav sam očekivao od Demokratske stranke i svih njenih derivata.

Demokratska stranka - vaša bivša stranka.

- Da, moja bivša stranka.

Mada je Zoran Lutovac postao malo otvoreniji po pitanju evropskog plana...

- Ali o njemu neću da pričam, on je stvarno nebitan, a ovo je isuviše važna tema.

Govori se o nacionalnom konsenzusu, da li je moguć?

- Ne. Nikada. Mi smo zemlja u kojoj se nikada ni o čemu neće stvoriti konsenzus. Evo, da se sada pojavi Vučić i da kaže: "Vratio sam se iz Brisela, Kosovo se vraća u Srbiju", mi bismo imali proteste na ulicama i pitanja: "A je l' se vraćaju i Albanci u Srbiju?" Zaboravite na reč konsenzus u Srbiji. Mi ni u vezi sa sportom nemamo konsenzus, kad pobeđujemo nemamo konsenzus, kad Novak pobeđuje, nemamo konsenzus.

Da li to još više otežava da se javnosti plasiraju značaj i konstruktivnost ovog predloga?

- Pa, naravno. Naročito što se lako manipuliše ljudima koji nemaju vremena da čitaju ozbiljne stvari, već čitaju naslove i tekstove opskurnih medija za koje se ne zna ko stoji iza njih.

Kako vidite da bi se realizacija evropskog plana i pomenuta mapa puta u narednih meseci, godina odrazile u praksi? U jednom trenutku ste rekli da je potrebna šibica da izbije sukob na Kosovu i da smo bili veoma blizu tog sukoba. Kada?

- Tako je meni rečeno. To je bilo krajem prošle godine.

Šta vam je rečeno kada ste bili u Americi?

- Bio sam na sastanku u Americi 15. januara 2023. godine. Sastanak je počeo tako što mi je rečeno: "Dragane, izbegli smo sukob koji je bio tu, na korak." Pitao sam: "Da li je to bilo toliko ozbiljno?" Odgovorili su mi: "Da, bilo je toliko ozbiljno." I Srbi su iskopali rovove, postavili barikade i spremali su da se brane, a Kurti je, prema mojim saznanjima, preobukao njihove vojnike u policijske uniforme i oni su se bili spremili da krenu na barikade. Tu bi došlo do krvoprolića koje bi se teško zaustavilo.

Da li to znači da smo bili na ivici rata s kosovskim Albancima?

- Mogli smo da se nađemo u vihoru rata ni krivi ni dužni i nesvesni. Mislim da je o tome predsednik imao informacije, jer je on to dobro pratio.

Da li smo takve scenarije izbegli otpočinjanjem ovih pregovora?

- Da, ovaj sporazum je važan, pre svega jer je mirovni. Ne znam kako to ljudi ne mogu da sagledaju i shvate njegovu važnost. Suprotno tome, ako bismo odbili taj sporazum, mi bismo bili izolovani. I morali bismo da znamo i razumemo šta to znači. Nadam se da nama ne treba niko da objašnjava šta znači biti izolovan, prošli smo to devedesetih godina. A u 21. veku to bi bilo još teže. To bi bila opšta katastrofa. Jesmo li spremni na to? Pa država ne bi mogla da opstane.

Da li reakcija opozicije u Prištini, pa i samog Aljbina Kuritija, dovoljno pokazuje koliko je ovaj sporazum konstruktivan za našu stranu, jer da nije i da je bolji za kosovske Albance, zašto bi oni protestovali? Kompromis znači da svi pomalo moraju da budu nezadovoljni...

- Ne postoji ni za jednu stranu idealan sporazum. Ali za mene je bezbednost prioritet, a o svemu drugome možemo da diskutujemo.

Bili ste u vladi do 2012. godine. Ako uporedite mogućnosti za rešavanje kosovskog čvora tada i sada... Nekadašnji predsednik Boris Tadić rekao je da je on imao bolju ponudu za Kosovo od ove sada.

- Nije nemoguće da je tako.

Da li to znači da je on propustio šansu da reši ovaj nacionalni problem na povoljan način?

- Pa da, ali i ne samo on. Svaka sledeća ponuda je po nas bila lošija. Najbolju ponudu je imao Slobodan Milošević. Da je on to iskoristio, ne bi bilo ni ratova. On je čovek rešio da stvari rešava oružjem. Svaka sledeća je bila manje povoljna. U jednoj sam i lično učestvovao - Zoran Đinđić je imao ideju o podeli, kasnije je i Aleksandar Vučić govorio o razgraničenju, mada to, nažalost, nije zaživelo. I Koštunica je imao ideju "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Ni od toga ništa. Dakle, nije to pitanje Borisa Tadića, jednostavno, svaki sledeći put se dobije manje. I ako mi propustimo ovu šansu, ne samo da ćemo biti izolovani i devastirani nego ćemo kasnije dobiti još lošiju ponudu.

A koji su benefiti kada se ovaj dogovor napravi, pored mira, koji je najvažniji?

- Kad nema rata, ljudi slabo cene mir. To je isto kao kad zdrav čovek ima milion i jednu želju, a bolestan samo jednu. Mi izgleda nismo svesni da smo bolesni. Mi jesmo bolesni, realno postoji opasnost da ljudi ginu... Drugi konkretni benefiti su finansijska podrška, pre mesec dana smo od EU kao podršku budžetu dobili više od 160 miliona evra, više od 600 miliona evra za prugu Beograd-Niš, dobili smo od Nove godine skoro milijardu evra. To Srbija ne može sama, a to je samo deo. Ljudi treba da imaju svest o tome. I ljudi treba da znaju koliko je važno i da ne možemo da odbijamo sporazum a da sve bude isto. I nema istorijskog "da", ima samo istorijskog "ne". "Da" znači da nastavljamo dalje i nema dramatičnih promena. Ali "ne" bi se i te kako osetilo, survali bismo se u ponor.

Da još govorimo o Ukrajini. Teško je prognozirati kako će se završiti sukob, ali od proširenja stvarno strepe svi. Da li je Kina ključ u razrešenju sukoba? Si Đinping je bio u Moskvi i pokazao savezništvo prema Putinu.

- Nije to savezništvo. Kina učvršćuje svoj položaj i štiti svoje interese.

Ali ko ima više interese, Kina ili Rusija, kojoj je Kina sada neophodna?

- Rusija je nekad bila najveća evropska zemlja, a sada...

Kažete "bila", u prošlosti?

- Da. Više nije. Ona se opredelila da to više ne bude, već će da bude azijska, i to ne najmoćnija, nego neka peta, šesta, koju će druge zemlje iskorišćavati kupovinom jeftinih energenata. Lično ne vidim mogućnost da se ovaj rat proširi na druge zemlje.

Ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da ako bi Kina krenula u naoružavanje Rusije, to bi dovelo do trećeg svetskog rata.

- Da, ali on ima svoj interes da podstiče tu temu. Teško je prognozirati šta sve može da se desi jer u Moskvi ne preovladava razum. Ako je Medvedev taj koji je megafon Kremlja, onda postoji mogućnost da svi možemo da se oprostimo od života. Samo je pitanje trenutka. Još ako će da se raspaljuju te rakete po svetu kao što on najavljuje... I to sa ruskom vojnom tehnikom, koja je ovakva kakva jeste, da u Ukrajini ne mogu da osvoje ni minorne gradove, ja se bojim da bi te rakete ko zna gde padale. Rusija ne može da pobedi zemlju koja je višestruko manja i slabija, siromašnija. I jako važna stvar. Ovo nije rat Rusije sa Zapadom. Ovo je rat Rusije i Ukrajine, u kom Zapad pomaže Ukrajini. Podsetiću vas, Srbi su ratovali sa Hrvatima, a Rusi su naoružavali Hrvate i niko nije rekao da je to rat Srba sa Rusima i Hrvatima. Ta manipulacija da Rusija ne može da pobedi jer kao ratuje sa NATO?! Pa čekajte, koliko je tamo snaga NATO, nijedna.

S dosta ironije i podsmeha ste govorili o ruskoj vojsci i o njenom kapacitetu. Zašto ste tako okarakterisali zemlju koja je najveća nuklearna sila na svetu, sa 6.000 bojevih glava? Ovih dana najavljuju i ogromnu proizvodnju tenkova...

- Od te proizvodnje tenkova nema ništa. Ne mogu da naprave frižider! Nemaju čipove da naprave frižider. U raketama koje ispaljuju našli su čipove koji se ugrađuju u belu tehniku, a koja je kupljena na Zapadu. Od tih 1.500 tenkova koje Medvedev najavljuje ne mogu da naprave ništa. Nemaju elektroniku. Nemam ja podsmeh prema ruskoj vojsci, ali imam podsmeh prema njihovoj organizaciji. Ruska vojska je ogromni zmaj od papira. Ruska vojska najviše liči na JNA. Oni su raspala komunistička vojska i, da nije Vagnerovih profesionalaca, plaćenika, oni bi odavno rat izgubili. To prvenstveno govorim da svi oni koji su za zagovaranje obaveznog vojnog roka treba da znaju da regrutna vojska ne može da ratuje, mogu profesionalci.

A da li vidite šansu u mirovnom predlogu Kine?

- Neki zapadni analitičari kažu da taj predlog zapravo ne stiže od Si Đinpinga, već od Putina. Ukrajina oprema i obučava veliku vojsku i najavljuje veliku ofanzivu, koja može biti pogubna za rusku vojsku. Taj plan svakako nema podršku Ukrajine.

Da li je rukovodstvo Amerike strepelo od susreta Si Đinpinga i Vladimira Putina?

- Mislim da oni sve znaju. I da se ništa novo ne može dogovoriti na sastanku. Sve se to zna mnogo ranije. Si Đinping je imao potrebu da da podršku Rusiji, ali u isto vreme da Peking kaže da je neodgovorno pretiti nuklearnim naoružanjem.

A da li je to udar na američki hegemonizam?

- Definitivno jeste, mada ga ja ne bih nazvao hegemonizmom, nego udar na američki uticaj. Jer ako bi Amerika danas odlučila da ne kupuje proizvode od Kine i da iz Kine ništa više ne može da uđe u Ameriku, kineska ekonomija bi došla u veći problem nego da prekine odnose sa Rusijom.

Da, ali to pričate kao da bi Sjedinjene Države to sebi mogle da dozvole?

- S vremenom će se to menjati, Kina više nije jeftina kao što je bila. Otvaraće se nova tržišta i jako je interesantno to posmatrati.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen se prvi put izrazila američkim izrazom "Kina - strateški rival", da li to pravi nove otvorene frontove antagonizma, da li se svi plaše Kine i njenog rasta?

- Pa ne znam da li je to strah. Kina se sa svojom veličinom i stanovnicima koje ima nije pokazala kao ekonomski džin. Recimo, tri države SAD - Kalifornija, Teksas i Florida - imaju veći BDP od cele Rusije... pa onda mi poredimo Rusiju i Ameriku.

Da, ali mi sada govorimo o Kini koja je nezaustavljiva.

- Kina jeste takmac, nema dileme, ali ne očekujem da će doći do nekog sukoba. Tajvan može da bude okidač, ali mislim da su svi svesni da bi to bila katastrofa i da to niko neće da prouzrokuje, jer bi to bilo neodgovorno prema čovečanstvu.

Kina je zadala sebi cilj - ogromnu ekspanzuju u naoružanju, predsednik Si je rekao da oni moraju da do 2049. godine postanu sila svetske klase, sposobna da vode i dobijaju ratove. Da li ovo ukazuje da vojnu ambiciju Kine ili tek ojačavanje defanzivnih kapaciteta?

- Ja moram da priznam da, iako sam vodio Ministarstvo odbrane, nemam simpatije prema trci u naoružanju.

Ne zanemarujte da svi pojačavaju svoje budžete za naoružanje, NATO zemlje će odvajati dve odsto BDP.

- Neki i više, 2,4. Ali svet ima toliko socijalnih problema i ogromno raslojavanje. Taj liberalni kapitalizam, za koji u nekom smislu imam razumevanje, doveo je do toga da neki ljudi ne znaju šta će sa novcem, dok većina ne može da sastavi kraj sa krajem, a rade kod tih ljudi koji rade kod ljudi koji ne znaju šta će sa novcem. Taj koncept naoružavanja mi se ne sviđa. Razumem trku o znanju, tehnologijama, veštačkoj inteligenciji, ali za trku u naoružanju nemam razumevanje.

A za države NATO da li imate razumevanje? One se prve trkaju s naoružanjem.

- Nemam simpatije ni za koga ko izdvaja više stotina milijardi za oružje. Pa u toj Kini postoji toliko problematičnijih stvari da bi im oružje bilo toliko važno. S druge strane, samo ako bi Amerika spavala do te 2049. godine, Kina bi mogla da je pretekne. Nadam se da će biti dovoljno pameti da se nuklearne sile neće igrati s čovečanstvom.