Predstavnici kosovske vlasti izrazili su spremnost za prihvatanje bilo kog emisara, a opozicija poručuje da nema potrebe za posredovanjem i da do povratka institucija u normalu može da dođe samo ukoliko budu poništeni sporazumi sa Beogradom i Podgoricom o formiranju Zajednice srpskih opština, odnosno demarkaciji.
Za analitičare je jedino rešenje strano posredovanje, ali ukoliko stranci budu podržavali sposobne lidere koji imaju integritet, a ne one koji su jedino sposobni da budu poslušni prema strancima.
A imena koja se pominju kao mogući posrednici u dijalogu vlasti i opozicije na Kosovu su bivši finski predsednik Marti Ahtisari na čiji je predlog je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova, švedski političar Karl Bilt i najzad pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazjska pitanja Hojt Brajan Ji.
Pred kosovskim parlamentom su narednih dana i meseci velike odluke koje treba doneti, a pitanje kako će to biti učinjeno s obzirom na to da je on već gotovo pet meseci u blokadi.
Na prvoj narednoj sednici bi trebalo bi da se nađe ratifikacija sporazuma o sedištu Specijalnog suda za ratne zločine OVK, ali je opozicija već najavila da će to zasedanje onemogućit različitim sredstvima, a 17. februar je zakazala i veliki protest. Inače, 17. maja se navršava osam godina od jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.
