Najnovije vesti

PROF. DR DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ ZA KURIR: Ceo svet je u začaranom krugu! Otkriva i ako zaključavanje nije rešenje, šta jeste
Foto: Nemanja Nikolić

INTERVJU

PROF. DR DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ ZA KURIR: Ceo svet je u začaranom krugu! Otkriva i ako zaključavanje nije rešenje, šta jeste

Specijal

BEOGRAD - Glavni problem u vezi s koronom je to što zahteva našu pozornost 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. I bira one kojima popusti pažnja. I to nema veze ni sa obrazovanjem, socijalno-ekonomskim statusom, zanimanjem... A vreme prolazi i teško nam je da se i dalje ponašamo odgovorno - kaže u intervjuu za Kurir epidemiolog prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Hoćemo li doživotno živeti s koronom?

Prva stručna i naučna razmišljanja bila su da nema veliku sposobnost antigenskih mutacija. Međutim, vreme nas je demantovalo. Sada imamo moćno oružje - vakcinu. Nadamo se da ćemo s njom ovaj virus savladavati kao grip.

Pa kada ćemo postići kolektivni imunitet?

Nivo od 70 odsto imunih se spominje kao procenat posle koga će se javljati sporadični slučajevi i gde dobijamo ishod bez pikova i ponovnog vraćanja.

Kada ćemo do tih 70 odsto?

Stručnjaci prate i istražuju koliko traje imunitet nakon preležane bolesti i nakon vakcinacije. Preliminarna istraživanja pokazuju da 5-6 odsto onih koji sada obolevaju, oboleva drugi, pa i treći put. Ali to nije pravilo, što nam, ipak, govori da korona iza sebe ostavlja izvesni stepen imuniteta. Procene su da ćemo kompletnim vakcinisanjem između 1,5 i dva miliona ljudi imati polaznu osnovu za nivo imuniteta koji bi nas štitio od epidemiološkog širenja bolesti.

Darija Kisić Tepavčević
foto: Nemanja Nikolić

Ali sada imamo i mutirane sojeve.

Vakcine pokrivaju, u najvećem broju slučajeva, sve nove sojeve. Međutim, neki od njih se brže šire i potreban je veći stepen kolektivnog imuniteta da spreči epidemijsko širenje bolesti. Recimo, za virus malih boginja, koji se najlakše prenosi, a isto kapljično kao korona, to je 95 odsto. Što se virus lakše prenosi, potreban je veći stepen kolektivnog imuniteta.

Za britanski i južnoafrički soj treba i preko 90 odsto imunih za kolektivni imunitet?

Čekamo rezultate istraživanja, ali to je realno. I stručna i naučna javnost počinju da pomeraju granicu za potreban nivo kolektivnog imuniteta. Jesmo li poraženi? Posle godinu dana smo u još većem problemu. Nismo poraženi, ali su veliki izazovi pred svima. Nije nam olakšanje što je tako svugde u svetu. Ali dugo traje i ne znamo do kada će. Izrael je u decembru uveo potpuno zatvaranje, ljudi su mogli da se kreću samo u radijusu od 1.000 m od kuće, a uopredo su krenuli sa vakcinacijom i prvi su u svetu. I opet imaju više od 4.000 zaraženih na dan.

Najbolje u datom momentu

Nema radikalnijih grešaka

Gde je najveća greška za ovih godinu dana? Ne vidim nikakve radikalnije greške. Za svaku odluku smo u datom momentu mislili da je najbolja.

Ako zaključavanje nije rešenje, šta jeste?

Pravo rešenje je da svi ljudi shvate da su ključna karika u prenošenju virusa i da je svako čuvar sopstvenog zdravlja, a time i zdravlja svih nas. Važno je da svako od nas poštuje mere koje se donesu.

Darija Kisić Tepavčević
foto: Nemanja Nikolić

Jesmo li u začaranom krugu?

Ne samo mi, ceo svet je u začaranom krugu. Vakcina je najmoćnije sredstvo i imamo je. Zajedno s vakcinom i našim odgovornim ponašanjem pobedićemo virus.

Sada iz vas govori političarka protiv zaključavanja i za ekonomiju, a ne doktorka koja je u martu 2020. pričala drugačije.

U martu 2020. to je bilo isključivo zdravstveno pitanje.

A kako danas nije?

I danas je prevashodno zdravstveno pitanje, međutim, ova situacija i dalje traje i mora se razmišljati i o drugim segmentima. Jasno je da morate imati novac da biste uspeli da nabavite vakcine, lekove i respiratore.

Ne i po cenu desetine života dnevno?

Apsolutno ne po cenu života, zdravlje je prioritet svih nas. Ali ako određenim merama učinite da neki objekat radi, ne znači da vas je neko regrutovao da idete tamo, već da to činite samo ako imate potrebe i pod striktno propisanim pravilima. Sve je vrlo jednostavno. Singapur, koji ima nešto malo manje stanovnika nego mi, ima po nekoliko slučajeva dnevno i to uglavnom importovanih, a na snazi su samo opšte preventivne mere.

Funkcija

I kao ministarka radim svoj posao

Kada ste postali ministarka, bilo je komentara i da ste seli u fotelju usred najteže borbe s koronom.

Nijednog momenta nisam prestala da radim posao koji sam i do tada. U nadležnosti ministarstva su i gerontološki centri, ustanove socijalne zaštite, čiji su korisnici najranjiviji na ovaj virus. Tu sam i te kako na svom terenu. S druge strane, koji god posao da se obavlja, u ovom trenutku sve mora da se gleda kroz prizmu korone.  

To je drugačija kultura.

Jeste, nošenje maske za njih je svakodnevica dugi niz godina, i pre korone. Ali pokazuju kako to može, pa bismo i mi mogli kao hrabar, istrajan i dostojanstven narod. Zatvaranje ne daje značajne rezultate. Opet se vraćamo na to da sve zavisi od nas.

1 / 6 Foto: Nemanja Nikolić

Ali imamo više od 4.000 zaraženih dnevno. Pogledajte i koliko imamo testiranih. I uporedite podatke s nekima u okruženju. Rumunija je, kao i mi, imala 4.000 zaraženih pre neki dan, ali i više od 100 umrlih. Po letalitetu - broj umrlih u odnosu na broj zaraženih, i stopi mortaliteta - broj umrlih na 100.000 stanovnika, mi smo među zemljama gde se beleži najmanji broj umrlih. I to nije slučajno.

Dr Kon je već izračunao da je u Beogradu bilo više umrlih od korone nego što je prijavljeno.

Svi problemi s početka su rešeni, baza je već prevaziđeno pitanje. Svi podaci su ažurirani i dostupni. A pojam viška smrtnosti nije došao s kovidom. Često se zimi, pogotovo u SAD, pripisuje gripu. Procenjuje se da u SAD svake godine čak i do 600.000 ljudi umire od gripa. Tako će i za koronu jedan od pokazatelja širom sveta biti višak smrtnosti.

(Kurir.rs/J.S.Spasić)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...