Ubistva u politici nisu srpska posebnost, ali na neki način jesu zla kob. Ovo je ukratko rezime jedne sjajne knjige, "Ubistva u srpskoj istoriji" koju potpisuje Čedomira Antića, istoričara i profesora Filozofskog fakulteta.
Koji su najčešći motivi ubistva, šta imaju zajedničko svi atentatori u Srbiji, odgonetuo je upravo autor knjige, Čedomir Antić gostujući u "Redakciji" na Kurir televiziji.
- Postoje dva pogleda na stvari, jedan je međunarodni koji je formiran na prelazu iz 19. u 20. vek kada je Srbija prikazivana kao operetska država jer su je smatrali za pridošlicu u Evropi, potom kao kamen u cipeli Austrougarskoj, koja je velika sila. Među velikim silama, čak i kada su neprijatelji, postoje drugačiji odnosi nego one između velike sile sa bilo kojom malom državom. Od operetske države vrlo brzo, sticajem okolnosti od Majskog prevrata pa do atentata u Sarajevu, postaje jedan od simbola nekonstrolisane države koja može da izazove svetski rat - započeo je istoričar, pa nastavio:
- Kada je napisana knjiga "Put u Sarajevo" od Vladimira Dedijera, on je dao spisak atentata u vreme tih velikih i važnih atentata iz 1903. i 1914. godine. Ispostavilo se da je u to vreme izvršeno 115 atentata širom sveta. Ubijeni su daleko važniji ljudi nego što je bio Franc Ferdinand, koji je bio četvrti po redu prestolonaslednika, odnosno jedan od 700 potencijalnih. Međutim, osvrćemo se sada na onu zlu kob, upravo je nesrećan splet okolnosti načinio da najkobniji atentat u istoriji ljudskog roda bude vezan za Srbe.
Potom se osvrnuo na razloge atentata, pa odgonetnuo da li je u pitanju samo borba za vlast ili ima tu nečega drugog:
- Po pravilu bi trebalo da je tako. Jedan naš političar je rekao 'kada ne znaš u čemu je stvar, gledaj di su novci'. Recimo, kada je reč o ubistvu Kneza Mihaila i Zorana Đinđića ne može se racionalno objasniti zašto su to učinili. Pričam o ljudima koji su izvršili ubistva, jer je nemoguće saznati koliko je tu slojeva bilo. Postoje toliko moćne institucije, koje mogu da se gledaju kao saučesnici samo jer su zažmureli za nešto. Dakle, to su neki ljudi koji su imali lične uvređenosti, kada je reč o Knezu Mihailu, a da ga nisu ni poznavali. Slično je i sa Đinđićem. Iskustvo nas naučilo da ideje žive duže nego ljudi. U današnje vreme ratovi se dobijaju žrtvom, a ne ubijanjem. To znaju i velike sile, smrt donosi neku vrstu overe idejama.
Potom je rekao da je naše društvo sela, odnosno da ne prihvata iznenadne promene, ali i to da u vladaru vide domaćina:
- Naše društvo je društvo sela, pogotovo pre 20. veka, tu ljudi žele kontinuitet, vide u vladaru domaćina i čak Aleksandar Obrenović, čije je ubistvo na ulicama pozdravljeno, jer je ušao u fazu potpunog usamljivanja, sukoba sa svima, progona protivnika, u jednom filmu je u sceni rečeno "Radosave, ovo ili je rat ili su opet ubili kralja". To nekome na selu nije prihvatljivo, odnosno niti rat niti ubistvo kralja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
