DVE GODINE PAKLA U UKRAJINI! Stotine hiljada MRTVIH, milioni RASELJENIH, razoreno pola zemlje! A najteže tek sledi!

Rat koji je Rusija povela u Ukrajini ulazi danas u treću godinu, a američki magazin Forin polisi je tim povodom zatražio od poznatih stručnjaka da pokušaju da predvide šta bi moglo da sledi u ovom sukobu.

Navodi se da je zastoj koji se naizgled dešava na bojnom polju zamaskirao odlučujuće promene koje se događaju. Prema Forin polisiju, glavni front u ovom ratu sada je onaj politički, na kom ruski predsednik Vladimir Putin računa na to da će mu podele i oklevanja na Zapadu doneti pobedu koju nije uspeo da ostvari na bojnom polju.

- Zabrinute zbog posledica po bezbednost svog kontinenta ukoliko Vašington prestane da se angažuje i Ukrajina padne, evropske vlade su povećale pomoć poslednjih meseci. Kolektivno su sada obezbedile ili obećale više oružja za Kijev od Vašingtona, a pomoć je više nego dvostruko veća ukoliko se računa i ekonomska strana. To predstavlja značajnu promenu u odnosu na prve dane rata, ali nije bilo dovoljno da Ukrajina okrene sukob u svoju korist - piše u članku objavljenom povodom druge godišnjice početka rata.

Stavovi Kremlja

Forin polisi postavlja pitanja o tome kada će se i kako ovaj rat završiti i odmah konstatuje da je Kremlj veoma jasno stavio do znanja da je jedini kraj putem pregovora koji je spreman da prihvati onaj u kojem se Ukrajina predaje.

Navodi se da su, s druge strane, Ukrajinci jednako jasno poručili da će nastaviti da pružaju otpor utapanju u carstvo pod kontrolom Moskve.

- Nakon dve godine, mir u Evropi nije ni na vidiku - zaključuje se u uvodnom delu članka.

Jedan od stručnjaka kojima se Forin polisi obratio povodom ove teme bio je i Dejvid Petreus, penzionisani američki general i bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA). On je svoju analizu naslovio sa „U kom pravcu će rat sada ići? To zavisi” i odmah poručio da „bilo kakav odgovor u vezi s budućnošću rata koji Rusija vodi u Ukrajini treba da počne sa: to zavisi”.

Važan razvoj situacije

- Zato što će tok rata zaista zavisiti od određenog broja kritično važnih razvoja situacije. Pre svega, to će biti nivo pomoći o kom će se Američki kongres konačno dogovoriti. To je od ogromne važnosti pošto je Vašington obezbedio skoro jednaku količinu vojne pomoći kao i cela Evropa zajedno. Što je još važnije, odluke SAD u vezi sa isporukom određenih vrsta oružja, kao što su zapadni tenkovi i letelice, često su krčile put za druge zemlje - naveo je Petreus.

On je dodao da će „od podjednake važnosti, imajući u vidu da je Evropa obezbedila dvostruko više pomoći Ukrajini u odnosu na SAD kada se uračuna i ona koja nije vojna, biti nivo podrške iz Evropske unije i njenih članica, kao i drugih zapadnih zemalja”.

- Takođe će od kritične važnosti biti napori predvođeni Amerikom da se pojačaju sankcije i kontrola izvoza u Rusiju i stane na put šemama koje omogućuju njihovo kršenje. Uprkos dosadašnjem velikom uspehu, ta šeme nastavljaju da se razvijaju i biće potreban kontinuirani fokus na njima - napisao je Petreus.

Nekadašnji šef CIA poručio je da će „u okviru bezbednosne pomoći nekoliko stvari biti posebno važne”.

- Kratkoročno gledano, one uključuju sisteme koji Ukrajini omogućuju da identifikuje, prati i uništava dronove, granate, rakete i letelice koje pristižu u napad. U kritične potrebe Ukrajine takođe spadaju i precizne rakete dugog dometa, zapadne letelice, artiljerijska municija i dodatna klaster municija, koja se pokazala posebno važnom za odbijanje ruskih napada. Nema ni potrebe pominjati da će ovaj rat takođe u velikoj meri zavisiti od ukrajinske i ruske rešenosti i njihove sposobnosti da regrutuju, obuče, opreme i upotrebe dodatne snage i kapacitete. Koliko god delovalo da ruski predsednik Vladimir Putin drži stvari pod kontrolom, ne treba uzimati za sigurno to da će ruski narod nastaviti da se slaže s njegovim ratom dok se gomilaju ogromne žrtve, a kvalitet života opada - ocenio je Petreus.

Pomorski dronovi

On je dodao da „mnogo toga zavisi, takođe, od sposobnosti obe strane da izvuku najbolje iz bespilotnih kapaciteta koje poseduju, poput impresivnih pomorskih dronova kojima je Ukrajina naterala Rusiju da povuče većinu svoje preostale Crnomorske flote iz Sevastopolja na Krimu, gde joj je baza bila više od dva veka”.

- Zapravo, kampanja Ukrajine u zapadnom delu Crnog mora korišćenjem pomorskih dronova i raketa u velikoj meri je oterala ruske bojne brodove odatle i omogućila Ukrajini da ponovo u velikom obimu pokrene izvoz žitarica koji je od kritične važnosti za Egipat i druge zemlje - naveo je penzionisani američki general.

Petreus je poručio da bi „od ogromnog uticaja takođe bilo pružanje Ukrajini skoro 300 milijardi dolara iz ruskih rezervi trenutno zamrznutih u zapadnim zemljama”.

- Ova inicijativa, koja je odavno trebalo da se ostvari, takođe bi Kremlju poslala poruku u vezi sa sposobnošću Ukrajine da popravi štetu koju joj je Rusija načinila i da izgradi sopstveni vojnoindustrijski kompleks.

- Na kraju, tok rata će zavisiti od sposobnosti obe strane da uče i prilagođavaju se kretanju situacije na bojnom polju; da razvijaju, proizvode i primenjuju nove oružane sisteme i druge tehnologije, takođe i da poboljšaju sposobnosti vođa, štabova, pojedinačnih vojnika i jedinica. Ova godina obećava da će biti još jedna veoma teška za vojne snage, ali i unutrašnje stanje u obe zemlje. Nakon dve godine, ne deluje da se i nazire kraj ovog rata - zaključio je Petreus.

Anders Fog Rasmusen

Vreme da se pokaže da Putin blefira i da se na samitu NATO Ukrajini uruči poziv za članstvo

Jedan od stručnjaka koje Forin polisi upitao za mišljenje o onome šta sledi u ratu u Ukrajini bio je i Anders Fog Rasmusen, nekadašnji generalni sekretar NATO. On je svoju analizu nazvao „Vreme da se pokaže da Putin blefira”.

- Nakon dve godine rata, opasni narativ se pojavio u zapadnim debatama: sukob je u zastoju, a Ukrajina je blizu granica onoga što može da postigne na bojnom polju. Ova procena je pogrešna, pošto se načini za obezbeđivanje ukrajinske pobede i dalje nalaze čvrsto u rukama Zapada. Ali lideri u Evropi i SAD moraju da pokažu političku hrabrost da se to i dogodi - poručio je on.

Rasmusen je ocenio da bi „na ovogodišnjem samitu NATO u Vašingtonu lideri trebalo da pokažu da Putin blefira i uruče poziv Ukrajini da se priključi Alijansi”.

- Članstvo se ne bi desilo preko noći, ali bi poslalo nedvosmislenu poruku Putinu da on taj proces ne može da zaustavi i da je njegov rat uzaludan.

24. februar 2022.

Rusija pokreće napade širom Ukrajine, vlasti u Kijevu proglašavaju ratno stanje

18. maj 2022.

Nakon višemesečnih borbi, oko 1.000 ukrajinskih boraca predaje se u čeličani „Azovstalj” u Marijupolju, čime Rusija zauzima važnu luku preko koje uspostavlja kopnenu

vezu između Krima i Donbasa

22. jul 2022.

Dogovorom Rusije i Ukrajine, uz međunarodno posredovanje, uspostavljen koridor za izvoz žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka

30. septembar 2022.

Ruski predsednik

Vladimir Putin objavljuje da je pripajanje četiri ukrajinske oblasti nepovratan proces

11. novembar 2022.

Ukrajinske snage ponovo zauzimaju grad Herson na jugu nakon povlačenja ruskih snaga

14. decembar 2022.

Amerika odlučuje da pošalje Ukrajini protivvazdušne raketne sisteme „patriot”

17. mart 2023.

Međunarodni krivični sud izdaje poternicu za Putinom u vezi s ratnim zločinima povezanim sa otmicama ukrajinske dece

21. maj 2023.

Ukrajinske snage nakon

žestokih višemesečnih borbi gube kontrolu nad Bahmutom, Rusija objavljuje da su grad u Donbasu zauzele snage „Vagnera”

6. jun 2023.

Uništena brana „Kahovka”, dve strane se optužuju za ekološku katastrofu

9. jun 2023.

Početak ukrajinske kontraofanzive

24. jun 2023.

Pobuna „vagnerovaca”, koji stižu na 200 kilometara od Moskve, ali staju kada njihov vođa Jevgenij Prigožin postigne dogovor s Kremljom; on gine u padu aviona dva meseca kasnije

28. avgust 2023.

Ukrajinske snage probijaju prvu liniju ruske utvrđene odbrane na južnom frontu

22. septembar 2023.

Predsednik Volodimir Zelenski tokom posete Americi obećava nastavak kontraofanzive tokom jeseni i zime, u Vašingtonu su skeptični u vezi s njenim uspehom

8. decembar 2023.

Putin objavljuje da će se kandidovati za peti predsednički mandat

14. decembar 2023.

Evropska unija objavljuje otvaranje pregovora o članstvu sa Ukrajinom

1. februar 2024.

EU odobrava pomoć

Kijevu od 50 milijardi evra nakon što je mađarski premijer Viktor Orban odustao od veta

8. februar 2024.

Zelenski smenjuje

Valerija Zalužnog, komandanta ukrajinske vojske, i na njegovo mesto postavlja Oleksandra Sirskog

17. februar 2024.

Ukrajinska vojska se povlači iz Avdejevke, čime ruske trupe beleže važnu pobedu na frontu

Kurir.rs/Nemanja Vlačo

NE PROPUSTITE

'RUSIJU NE ZANIMAJU TERITORIJE, ZAUZIMAJU PRIRODNA BOGATSTVA UKRAJINE' Stručnjaci bez dileme: Rusi su ozbiljno potcenili Ukrajinu

UBIJENO NEKOLIKO DESETINA HILJADA UKRAJINACA: Zelenski prvi put progovorio o gubicima

'OVAJ MINISTAR JE REKAO ZELENSKOM DA NEMA PREGOVORA SA RUSIJOM' Stručnjaci: Zbog JEDNE zamke Ukrajina sada zavisi od vojne pomoći

BLIŽI SE PREKRETNICA U RATU: Amerika predviđa nedostatak municije u Ukrajini već u martu

Bonus video:

Kurir