Pre nego što su stručnjaci diskutovali o počecima rata, da se osvrnemo i na najnovije informacije sa bojišta, pred godišnjicu sukoba Rusije i Ukrajine.
Zbog pada oborenog ruskog drona u ukrajinskoj crnomorskoj luci Odesa planuo je požar u kojem su poginule tri osobe, a u ruskom udaru dronom "šahed" na jednu od višespratnica u Dnjepru, osam osoba je povređeno, od kojih je sedam hospitalizovano.
U isto vreme, Sjedinjene Američke Države direktno su upozorile Rusiju da ne lansira novo nuklearno protivsatelitsko oružje, dok je ukrajinski predsenik Volodomir Zelenski, nakon sastanka s vojnim vrhom, saopštio da je Avdejevka nova linija odbrane.
Ovo su najnovije informacije sa ratišta, a kako je sve počelo, analizirali su gosti "Pulsa Srbije" Božidar Forca, general u penziji, Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator i novinar, Andrej Mlakar, urednik TV Front i Ivan Miletić, ekspert za odbranu i bezbednost.
Forca se prisetio reakcije kada je prvi put objavljen rat, ali koliko se geopolitika promenila od početka sukoba:
- Mislim da je korektna zamisao analizirati pojave poput ratnog sukoba kroz pet delova koji daju celinu. Prvo je uzrok rata, kako su postavljeni ciljevi, kako se sukob odvija, šta je rezultat i šta će biti. Što se moje reakcije povodom početka rata tiče, ja sam deset dana nakon sukoba objavio tekst koji se zove "Kijevski zid". Kada je predsednik valde Engleske ubedio, pod znacima navoda, Zelenskog da nema pregovora sa Rusijom i da se ide u sukob, mene je Kijevski zid asocirao na činjenicu da u ovom ratu ne može niko pobediti. Razlog za to je jer je u sukob ušao kolektivni Zapad. Smtram da će Rusija vojno pobediti u ovom sukobu.
Mlakar je rekao da smo dobili reprizu Velikog rata, ali samo sa elementima savremene tehnologije:
- Za mene je rat počeo pre dve godine, ali u tri ujutru, tada me je drugar probudio, a već u 3:20 sam objavio prvi tekst o temi rata u Ukrajini. Svakako, za ove dve godine, mnogo stvari se promenilo. Na početku su simpatizeri Rusije smatrali da će ovo biti munjeviti rat, s druge strane ko je sagledavao, okolnosti su se malo promenile. Od munjevitog rata dobili smo pozicioni rat. Dobili smo reprizu Prvog svetskog rata sa elementima savremene tehnologije. Rusi su podbacili u elementu logistike, jedinice su bukvalno po sistemu adhok išle, ostavljali su tehniku, pa je bio jedan kompletni haos. S druge strane, Ukrajinci su upali u zamku iscrpljivanja, a ta zamka je pričinila Ukrajini da izgubi veliki broj ljudstva i da zavisi od vojne pomoći.
Potom je Mlakar otkrio najveće gubitke s ukrajinske strane:
- Dakle, najteže im je palo što su izgubili osam brigada koje su bile do 100% popunjenosti, perfektno obučene, izgubili su na poljima Donbasa zahvaljujući artiljeriji. Potom te nesrećne ofanzive i pokušaji prodora, a to se dogodilo zahvaljujući zapadnim minornim količinama naoružanja, a samim tim je Ukrajina koliko-toliko očuvala neke elemente borbenosti. Ukrajina je takođe pravila greške u tim imaginarnim linijama, morala je raniije da povlači svoje snage sa pojedinih frontova, to bi stvorilo koliko-toliko taj zamrznuti sukob, a tako bi se snage dopremile, obučile. Takođe je i Rusija imala manjkavosti, ta aljkavost, ponašanje kao da smo u Drugom svetskom ratu. Neki elementi ponašanja su bili totalno besmisleni. Evo, videli smo, izveli su ljude na poljanu bez zaštite i doletela je raketa i napravila masakr. To vam dovoljno govori, sve zavisi od okolnosti.
Miletić je priča o ratu u Ukrajini i kako je on postao kompletno kombinovanje ratnih sistema, od rovova do dronova:
- Problema sa ratom je to što on ima svoju dinamiku, jedno je kada političari daju neki cilj generalima, a drugo ta dinamika ide jer rat nije vojna vežba. Vežbe imaju svoje planove, scenarije, ali nemate onu drugu stranu koja puca na vas. Interesantno sa ovim ratom je to što je kompletno uništio onu koncepciju savremenih vojski, a vratili smo se na kompletno kombinovani sistem ratovanja, pa sada možemo da vidimo i taktiku iz Prvog svetskog rata sa rovovima, pozicionim ratovanjem, ali i savremeno ratovanje poput dronova, satelita. Dakle, kompletna kombinacija svega. To znači da planeri u poslednjih 20 godina nisu u obzir uzimali sukob velikih sila.
Jakšić je komentarisao to što nemamo tačan broj mrtvih sa jedne i druge strane:
- Nema i meni je to sasvim logično. Zaraćene strane smatraju da je to legitimno pravo da broj poginulih drže kao vojnu tajnu. Broj izgubljenih vojnika uvek može da utiče na javnost tih zemalja, da se poveća zabrinutost, i tako se ne postiže stabilnost. Ono što se meni čini, u ovom trenutku nakon dve godine, je to da niti jedna strana nema razloga da slavi 24. februar. Dakle, ni Rusi ni Ukrajinci niti pobeđuju niti gube u ovom trenutku.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
