Hteo je, želeo je, mogao je, ali je morao da stane u beloruskom Gomelju i da se pomiri sa tim da ovoga maja neće videti Moskvu ka kojoj se iz Loznice uputio pre 80 dana.
Epidemija koronavirusa u Rusiji uzela je maha i loznički ultramaratonac ipak je morao da stane na samo dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice.
- U ovakvoj situaciji drugačije izgleda da nije moglo. Da je do mene i mojih saputnika, Nikole Tomića bicikliste iz Valjeva, i vozača kampera Zorana Miletića iz Loznice, stigli bismo do Crvenog trga, ali tako je kako je, najviše što smo mogli mi smo uradili. Pretrčao sam 1.900 kilometara, ostalo mi je još oko 400, ali trud ipak nije bio uzaludan. Ikona Svetog Đorđa biće predata predsedniku Putinu. Uručena je juče (6.5) Kaninu Pavelu ovdašnjem članu ’’Noćnih vukova’’ i ona će za nekoliko nedelja biti data Aleksandru Zaldostanovu – Hirurgu, osnivaču i vođi moto kluba ’’Noćni vukovi’’, a onda sigurno stići i do Putina. Krivo mi je što nismo sve planirano uradili do kraja, ali sam i zadovoljan koliko smo postigli u vreme pandemije koja je zatvarala državne granice i ljudima ograničila kretanje – priča Kikanović.
Ovo što je uradio za njega nije dovoljno, za veliku većinu ostalih to je više nego nedostižno, i u normalnim uslovima, a naročito u okolnostima kakve svet ne pamti. Dok je pandemija koronavirusa divljala po planeti Kikanović je hitao ka svom cilju, pratio vesti šta se dešava u njegovoj Srbiji i svetu i trčao dalje. Nažalost, više se nije moglo. Kao što je i obećao ako on ne bude mogao do Moskve ikona mora stići i tako će i biti. Ukoliko ne bude nepredviđenih problema na granicama on bi za vikend trebalo da stigne kući. Na datum pobede nad fašizmom, kada je želeo da ga dočekaju na Crvenom trgu, dočekaće ga u zavičaju iz kojeg su ga 16. februara njegovi zemljaci sa platoa ispred Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru ispratili na daleki put.
Momak iz Loznice iza sebe je ostavio gotovo dve hiljade kilometara srpskih, mađarskih, slovačkih, poljskih i beloruskih drumova, mnogo i kada se putuje na četiri točka, a kamoli kada se trči. Kada se dobro odmori, čekaju ga nove humanitarane misije, kao one što je istrčao do Ostroga i Hilandara, ali tada valjda neće biti virusa koji će mu pokvariti planove. Kikanović je bez obzira na sve napravio podvig, a Loznica ga čeka da pozdravi svog ultramaratonca koji će, ako bude kako želi, u septembru možda ipak posetiti Moskvu. Čovek ne odustaje.
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
