Postoje poslovi u kojima ljudi rade i van radnog vremena, kad nisu zvanično na dužnosti i pošto skinu uniformi jer je prosto prirodno da uvek pomognu, ukoliko se nađu na mestu gde je to nekome potrebno. Takvi su vatrogasci koji, osim što uleću u požare da spasavaju ljude ili objekte, to čine i kada ne nose kacige, ne drže šmrkove i ne penju se po užarenim krovovima.
Pripadnik lozničke vatrogasne-spasilačke jedinice Nemanja Rikalović izašao je ovih dana u jedan od popularnijih lozničkih restorana ne sluteći da to neće biti običan izlazak. Sedeo je sa drugom kada je za susednim stolom počela neočekivana drama.
- Sedela su tri mladića i usred razgovora odjednom je jednom klonula glava i onesvestio se. Njegovi drugovi su se usplahirili, nisu znali šta se dešava, neko je vikao da onesvešćenog treba polivati vodom, dati mu šećera, što je bilo nemoguće jer dečko nije bio pri svesti. Odmah sam mu prišao, opipao puls, podigao mu glavu i držao je u odgovarajućem položaju. Držao sam ga za ruku da vidim da li se grči, da nije u pitanju epi napad, ali nije imao grčeve. Rekao sam da sam vatrogasac, da zovu Hitnu pomoć i precizirao kojom ulicom da dođu kako bi bili što bliži restoranu. Odjednom je mladić otvorio oči i pogledao me iznenađeno. Pitao sam ga zna li kako se zove, koji je datum, zenice su mu bile dobre kao i puls i u tom je stigla i Hitna pomoć. Objasnio sam im šta je bilo i oni su ga odveli u bonicu – objašnjava Rikalović kako se sve dogodilo.
Za sve to ne bi se ni znalo da majka mladića u nevolji nije narednog dana pozvala lozničku vatrogasnu jedinicu tražeći vatrogasca koji je pomogao njenom sinu. Tek tada su Rikalovićeve kolege saznale za njegov gest jer on o tome nije pričao.
- To bi učinio svaki moj kolega, obučeni smo da pomažemo i spasavamo ljude što činimo kad smo u prilici, nema veze da li smo u tom momentu zvanično na poslu, ili nismo. Drago mi je da je sa mladićem sve u redu i što se javio. Upoznali smo se narednog dana, popili piće i sada smo u kontaktu. Razmenili smo i čestitke povodom minulih praznika – kaže skromno vatrogasac Rikalović.
Kurir je došao do G.Đ. koji zbog prirode svog posla nije želeo da govori pod punim imenom i prezimenom, ali kaže da je zahvalan Rikaloviću na pomoći.
- Pružio mi je prvu pomoć iako nije bio na dužnosti što je stvarno lepo od njega. Želeo sam da ga pronađem i zahvalio sam mu se na humanom postupku. Čujemo se i dalje i mislim da je to početak jednog prijateljstva. Sa mnom je sve OK, bila je to trenutna slabost zbog premora, ali je odmah bilo sve kako treba – kaže on.
Rikalović misli da je normalno pomoći svakom čoveku kad je u nevolji, a posebno se to podrazumeva da tako postupi neko ko nosi uniformu vatrogasca. Ovaj slučaj je još jedna potvrda da Lozničani imaju dobre vatrogasce koji ne samo što vešto gase požare, već su uvek tu, spremni da pomognu bilo kad, bilo kome i na svakom mestu.
Kurir.rs/T.I.
NE PROPUSTITE
