Glumac Đorđe Mišina spada u mlade nade srpskog glumišta, a ostvario je zapažene uloge u petoj sezoni serije "Ubice mog oca" i prvoj sezoni serije "Azbuka našeg života", a kako je nedavno ispričao, na kasting za "Ubice mog oca" se prijavio onlajn, i to iz kovid bolnice.
- Krenuo sam da se bavim glumom još tokom srednje škole. Tad sam krenuo u "Dadov", to mi je otvorilo neka vrata i vrlo brzo sam radio svoj prvi veliki film "Posmatrači" u režiji Nikole Ljuce, uz neka velika glumačka imena. Iz manjeg projekta sam išao u sve veće, a nadam se da će tako i ostati. Što bi Crnogorci rekli: "Da Bog da išao uvek uzbrdo i nikad ne dostigao vrh" jer na vrhu možeš da ideš samo nizbrdo. Serija "Azbuka našeg života" je naišla kao nešto najveće što sam do sada radio kada su domaće serije u pitanju.
Nije epizodna uloga kakve sam imao ranije, mislim da sam se pokazao u dobrom svetlu. Imao sam sreću da sam poslednje dve godine, bez obzira na ovu bolest koja nas je zadesila, dosta radio. Neke projekte sam čak i izgubio zbog bolesti, jer sam preležao koronu i bio sam u kovid bolnici koja je tada bila „Areni“, gde sam dobio ulogu za seriju „Ubice mog oca“ jer sam radio kasting baš tu - ispričao je Đorđe za "Dnevnik".
On je zatim opisao kako je izgledala audicija iz bolničke postelje, dok se borio sa korona virusom.
- Prvi dan kako sam došao tamo sam radio kasting za seriju „Ubice mog oca“ putem „Zoom“ platforme, bilo je to neverovatno (smeh). Javila mi se rediteljka Maša Nešković koja me je gledala, a oko mene su ljudi prolazili u skafanderu, maskama, kašljali su, to je bilo katastrofa. Кao da sam bio u Černobilu (smeh). Izgovarao sam tekst koji sam pripremio za taj kasting, a zapravo sam se osećao kao da ne znam gde se nalazim.
To je bilo potpuno ludilo. Posle nekoliko dana su mi javili da sam dobio ulogu. Da li se njima samo svidelo to u kakvom sam se izdanju javio, ne znam (smeh). Posle toga sam se vratio na „Azbuku“, ali smršao sam nekoliko kilograma, pa mi je trebalo da se povratim i održim kontinuitet, a vrlo brzo nakon toga sam i krenuo da snimam „Ubice mog oca“ u istom dahu. Nisam imao tih nedelju - dve odmora, što doktori preporučuju kada preležiš kovid. Meni je čak u izveštaju pisalo da odmorim od tri do šest meseci, a ja sam već posle tri nedelje snimao scenu u kojoj sam morao da igram košarku. Nisam imao ni daha, ali sam znao da za ovaj posao kojim ja želim da se bavim uvek treba dati sto odsto, jer mnoge veće legende od mene su igrale predstave i pod temperaturama i u mnogo gorim izdanjima - rekao je glumac za pomenuti medij.
Dok u "Ubicama mog oca" igra negativca Vukšu, u "Azbuci našeg života" tumači potpuno drugačiji lik - Luku, sina bračnog para Vesne i Uroša čiji se brak raspada.
- Luka je mojih godina. Ima avanturistički duh, spontan je, entuzijastičan, pozitivan, pomalo i nesiguran, zbog čega istražuje i samog sebe. Luka je tipičan predstavnik mladih. Кoliko nas mladih završi fakultet i pita se šta će dalje?! Luka je odlučio da se zabavlja, a da li je tu odluku doneo samo kako bi se zabavio ili pak da pobegne od svega to ćemo videti u seriji. Možda on beži od nečega, a možda zapravo juri nešto novo. Lukina jedina greška je što je mlad. On pravi sve greške koje prave drugi mladi. On je samo izgubljen, ima 23 godine, kakav može da bude? Ne mogu da pričam o njemu sa nekom rezervom. I ja sam u tim godinama. I ja imam neku vrstu lične nesigurnosti, svoje potražnje sebe. Iako je Luka možda sušta suprotnost meni po nekim navikama, manirima i interesovanjima, mogao sam da ga razumem što se tiče njegove duše i mladosti - rekao je Đorđe.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
