LOBISTA: Radomir Putniković čovek koji je na Temzi vodio boj za Kosovo

Jedan čovek u Londonu posvetio je svoj život Srbiji. Jedan čovek u Londonu bio je decenijama najveći srpski lobista, samo što je svoj posao sam finansirao, a rezultate koje je ostvario veći su od rezultata mnogih lobističkih grupa koje troše milione. Šta jedan posvećen čovek može da ostvari, koliko može da doprinese svojoj zemlji, rečito svedoči život Radomira Putnikovića, književnika, publiciste i izdavača.

No da krenemo iz početka - Putniković potiče iz stare srpske porodice, njegov deda, prosvetitelj i pisac Dimitrije Putniković osnivač je Pedagoškog muzeja u Beogradu.

Studentski dani

Mladi Radomir se školovao u Smederevu, Užičkoj Požegi i Beogradu, a kao student putovao je po Evropi i Severnoj Americi. U to doba nastaje i njegovo prvo književno delo „Buva koja je proputovala svet“, objavljena u „Mladom pokolenju“ 1968. godine. Već 1970. nastanio se u Londonu, odakle se i danas redovno javlja Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, u kojem je smešten njegov legat, više stotina dokumenata izvanredne građe, knjige sa posvetama, autorske knjige gospodina Putnikovića, ali i mnogobrojne povelje i nagrade koje je tokom dugih decenija posvećeničkog rada dobio. U Londonu je Putniković osnovao umetničku galeriju, koja je radila osam godina, bavio se promocijom jugoslovenskih i engleskih slikara. No, najveći uspeh ostvario je kao pisac basni i u istoriju srpske književnosti upisao se kao jedan od najboljih pisaca ove književne forme. Njegova dela objavljivana su širom sveta, prevođena na mnoge jezike, a do sada je napisao više od četrdeset knjiga. Naročito su značajne knjige „Gorke mrve“, „Na grobu Karla Marksa“, „Prvi među jednakima“ i „Svetlost velegrada“.

Gospodin Putniković dugo se bavio i izdavaštvom u Engleskoj. Postao je jedan od najznačajnijih Srba koji su se bavili izdavaštvom u Velikoj Britaniji, a njegovo izdavačko preduzeće „Porthil pablišers“ i danas je sinonim za kvalitet kako po izboru tema i knjiga, tako i po kvalitetu štampe.

Gospodina Putnikovića upoznao sam pre desetak godina u Udruženju književnika Srbije, jednoj od mnogih srpskih institucija koju je godinama pomagao. Njegova skromnost ne dozvoljava mu da svoj humanitarni rad, koji je uvek činio od srca, ističe, ali ja sam lično u više navrata bio svedok njegovih aktivnosti. Tokom devedesetih godina naročito je bio aktivan na prikupljanju humanitarne pomoći, o čemu postoji obimna dokumentacija u legatu koji smo preuzeli. Tako u pismu Dobrotvornog povereništva Sv. Nikole doslovno piše: „Vaše pošiljke lekova, hrane, odeće i obuće stigle su tamo gde su bile upućene, bilo od Vaše strane, bilo da im je namena dogovorno utvrđena (sirotišta, bolnice, Crveni krst, izbeglički kampovi...). U ovakvim situacijama malo je reći HVALA, nego se zajedno trudimo da doprinesemo što skorijem uklanjanju sankcija sa naše zemlje. Koristimo priliku i da se zahvalimo na ogromnoj političkoj pomoći u borbi za dobijanje dozvola za slanje humanitarne pomoći od nadležnih organa u Velikoj Britaniji.“ Takvih je pisama, ali i zahvalnica i nagradi - bezbroj. Od VMA, Gerontološkog instituta, Doma za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju u Sremčici, Udruženja za pomoć odeci oboleloj od autizma...

A onda se dolazi i do Putnikovićevog lobističkog dela. Teško da će Srbija imati posvećenijeg lobistu, jer Putniković pola veka neumorno radi za našu zemlju, ali je u najtežim trenucima devedesetih godina, ali i krize na Kosovu, dao najveći doprinos. Svojevremeno je više od 70 članova britanskog parlamenta redovno izveštavao o stvarnoj situaciji na Kosovu i Metohiju i bio pravi kamen u cipeli britanskim ministrima, pa čak i lično Toniju Bleru. Jer, kako sam uvek govori: „Ne podnosim da me lažu“, pa je uvek pronalazio način da istinu saopšte javnosti, ali i ljudima koji donose odluke. Naročito su bili zapaženi njegovi napori da se napadi na srpsko stanovništvo, te rušenje crkava na Kosovu tretiraju kao terorizam, istovetno kao napad Al Kaide 11. septembra. „Ni manje ni više nego isto onako kao da su napadnute engleske ili američke crkve i civili“, govorio je Putniković u oči čak i najvećim moćnicima.

Arhivska građa

Važan deo arhivske građe vezan za njegov lobistički rad Putniković je već predao udruženju Adligat, u kojem su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti sa Domom legata. U njegovoj knjizi „Iskreno vaš“ objavljeni su tekstovi o njegovim kontaktima sa svetskim političarima koji su bitno uticali na sudbinu Srbije devedesetih.

Za svoj rad Putniković je dobio Orden Vuka Karadžića, za promociju srpske kulture, nagradu „Radoje Domanović“ za satiru, zatim nagrade „Arsenije Čarnojević“ i „Dositejevo pero“, a nedavno je dobio i Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije.vodio boj za Kosovo

Viktor Lazić