Beogradska filharmonija obeležiće ove godine vek svog postojanja, a tom prilikom publika će do sledećeg juna uživati u 25 koncerata u okviru sezone "Zauvek" na Kolarcu.
Slavlje će započeti uz tri spektakularna programa: gala koncertom legendarnog maestra Zubina Mehtu 20. juna na Kolarcu, zatim specijalnim rođendanskim nastupom 13. juna koji poklanja publici takođe u zadužbini Ilije Milosavljevića, a kruna početka obeležavanja stogodišnjice Beogradske filharmonije biće na besplatnom koncertu na otvorenom zajedno sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom, uz izvođenje Diznijeve fantazije, 2. jula na Ušću.
Maestro Felc već sedmu sezonu nosi titulu šefa dirigenta Beogradske filharmonije, a povodom velikog jubileja ove kuće, on je u razgovoru za Kurir otkrio kojim nastupima se najviše raduje i koliko se navikao na život u Srbiji, a sve to na srpskom, baš kao što je i obećao pre nekoliko godina.
U znaku jubilarnih 100 godina postojanja, pripremili ste za publiku neverovatan program. Kom koncertu se najviše radujete?
- Svaki koncert je važan, ali me posebno raduju izvođenja monumentalnih Bahovih i Bramsovih dela. Tu su i klavirski koncerti Sergeja Rahmanjinova, koga posebno volim, ali i evropska turneja, koja nas očekuje u novembru i koju započinjemo u čuvenom Muzikferajnu u Beču. Volim da dirigujem ovim orkestrom, zajedno smo uradili neverovatne stvari.
Kako vidite našu Beogradsku filharmoniju u budućnosti?
- Nadam se u novoj zgradi u novobeogradskom bloku 13. U ovo vreme orkestar mora stalno biti u fokusu jer je živ organizam koji radi. Važno je da Filharmonija ima dobre koncerte, ali biznis podrazumeva mnogo više od toga kako bi ono što radimo bilo u fokusu ljudi. Dugo sam u ovom poslu i mogu vam reći da je pre trideset godina bilo mnogo lakše. Dođeš u grad, imaš nekoliko proba, diriguješ i to je to, a danas je to mnogo veći izazov. Verujem da ćemo uspeti u svemu što smo naumili, jer Beogradska filharmonija je najznačajniji ambasador srpske kulture u domenu muzike.
Kao dirigent nastupali ste širom sveta, a već sedam godina ste u Srbiji. Da li se ovde osećate kao kod kuće?
- Beograd je moj drugi dom, jer u njemu živim godišnje minimum dva i po meseca. To je dug period, zapravo, kad malo razmislim. Imam svoja omiljena mesta koja obilazim stalno, čak imam i svoju rutu gde trčim. Jednostavno rečeno, ovde imam svoj život koji je organizovan jako lepo. Nije loše, neću se žaliti, zapravo mi se sviđa.
Odlično govorite srpski.
- Obećao sam srpskoj kulturi, narodu i njegovoj gostoprimljivosti da ću naučiti srpski jezik.
Da li ste zadovoljni svojom dosadašnjom karijerom i imate li tremu posle toliko godina rada?
- Teško je to reći, jer se 32 godine bavim ovim poslom, ali mogu reći da sam konačno opušten. Sve ide onako kako treba. Imam ambicije, ali nisam u fazi gde se grabim i govorim: "Moram to da imam." Imao sam neverovatan život kao dirigent, proputovao sam mnogo zemalja i radio s različitim orkestrima. Putovao sam oduvek. Počeo sam svirajući klavir u Nemačkoj, pa sam postao dirigent, zatim sam dobio priliku da vodim velike orkestre. Beogradska filharmonija je moj četvrti veliki orkestar i srećan sam zbog toga što sam ovde.
Koliko se u radu i zvuku Filharmonije oseća odlazak Ivana Tasovca?
- Njegova smrt je bila strašna tragedija i šok za sve nas. Nikad nisam mislio da je moguće zamisliti Filharmoniju bez Tasovca i Tasovca bez Filharmonije, to jednostavno nije bilo logično. Bio je naš prijatelj, kolega, vođa. Međutim, moramo da gledamo napred i ponašamo se kao ljudi, ali i profesionalci, da bismo mogli da nastavimo sa radom, jer orkestar s pravom očekuje svetlu budućnost.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
