Glumac Svetozar Cvetković uspešnu pozorišnu sezonu završiće premijerom Geteovog komada "Prafaust" u režiji Borisa Liješevića u Beogradskom dramskom pozorištu. Prva izvođenja predstava će imati već narednog vikenda, a Cvetković ističe da je ovo možda i njegova najteža uloga u karijeri. Za Kurir on otkriva da se za nju spremao gotovo šest godina i da je čak dva puta zamalo odustao.
- Nekoliko puta sam se u ovom procesu nalazio pred nečim što zove izazov. On me je bar tri puta stavljao na ivicu ponora, odakle nema povratka. Sebi sam govorio da ne bih trebalo ovo da radim. Prvi put je bilo kad mi je Voja Brajović rekao: "Da li si ti normalan, ja sam dobio nervni slom pre 20 godina kad sam to radio u Narodnom pozorištu u Beogradu". Voja je znao da ja treba to da radim, a nije hteo to da mi kaže pre nego što sam pristao.
Drugi put je bilo u kafani "Večiti mladoženja". Došao sam i moj idol iz mladosti i jedan od najvećih ljudi koji postoje Rade Šerbedžija jeo je pasulj, a ja ga pitam: "Rade, znamo se 40 godina, gledao sam sve što si igrao i slušao sve što si recitovao i pevao, a nikad nisi govorio Getea". Odgovorio je da nije dovoljno dobar glumac za njega. Nakon toga sam izašao iz kafane i pitao sam se da li da idem kući ili da zovem reditelja.
Šta ste uradili?
- Otišao sam u pozorište. Zahvaljujući mojim kolegama glumcima, shvatio sam da možemo nešto da napravimo što je naš Faust danas. BDP nas je čekao dve godine i mislim da smo napravili nešto što ima smisla.
Koji razgovor vas je više uplašio - s Vojom ili s Radetom?
- Bio sam već uplašen, a onda sam sebe stavio pred iskušenje. Kod Voje mi nije bilo jasno što je to krio od mene, a siguran sam da on nije smeo da mi kaže ono šta mi je rekao Rade.
Da li ih javno zovete na premijeru?
- Rade će gledati premijeru tokom leta na Brionima, a za Voju su spremne karte za prvi red.
Kako ste doživeli komad?
- Našem vremenu veoma dalek, ali opet može da bude blizak i da vam pokaže sudbinu. Kroz njega upoznajete sreću i nesreću, ali i ostvarljivost ljudskih pokušaja da ostave trag na ovom svetu i da se izjednače s nečim što je duh zemlje i naroda.
Da li je ova uloga kruna vaše karijere?
- Ne znam. Reditelj Boris Liješević i ja samo se dugo spremali da radimo komad, koji je Gete napisao sa 26 godina, a pronađen je tek posle njegove smrti. Nema deset godina kako se spremam za ovu ulogu, ali ima sedam. Sada je došao pravi trenutak. BDP je osetio da bi kod njih to mogli da uradimo. Taj trenutak smo zloupotrebili i verujem da ima razloga da se dopadne publici.
Predstava govori o iskušenjima. Koliko im je teško odoleti?
- Moja iskušenja u životu se prepliću sa onim na sceni. Više od četiri decenije se bavim ovim poslom. Iskušenja nisu bila da se postavim na jednu i drugu stranu, ali sad sam se prvi put u karijeri zapitao da li ovo sve ima svrhu.
Šta ste izvukli kao pouku ovog komada?
- Čovek je živ dok ima želju da nešto promeni ili uradi. Naš "Faust" ne liči na klasiku, ali ni Getea, koji se danas igra na scenama. On je za mnoge mitološka ličnost, a naša predstava otkriva u kakvom svetu danas živimo i kakve ljude imamo oko sebe, kakve su naše ljubavi i muzika.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
